Izvor: Politika, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upozorenje za Peking
Od izveštača "Žurnala"
Melburn, 31. marta – Ništa od finala. To je realnost koja može da zaboli, ali kada se sve sagleda, nije ništa čudno. Naprotiv, za sastav ovog kvaliteta, za stanje igrača, koji su se skupili u raznim terminima iz različitih liga, uz sve to oslabljen, ne samo od Evropskog prvenstva prošle godine u Beogradu, tron je, ipak, bio previsok za naše vaterpoliste. Ukoliko se sutra ujutru po našem vremenu pobedi Španija i osvoji bronza, koja obezbeđuje i odlazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Olimpijske igre iduće godine u Pekingu, biće ostvaren veliki uspeh. U suprotnom – neuspeh. U svakom slučaju pred našim vaterpolo savezom je veliki posao da se sačuva visok rejting u svetu.
Malo toga nam ide na ruku. Ostali smo bez Crnogoraca koji su bili značajna snaga i reprezentacije i kvaliteta ukupnog klupskog sporta. Crna Gora ovakva kakva je predstavlja kao reprezentacija respektabilnu silu koja s dosta optimizma može da očekuje izlazak na svetsku scenu.
Poraz od Hrvata s 10:7 koliko bio bolan kao neuspeh, a posebno od rivala koji još uvek izaziva neke emocije, nije bio neočekivan. I igrači su sami u najavi govorili da će biti teško. Fakta su jasna. Hrvatska je u Melburnu mnogo jača nego što je bila u prošle dve godine, a Srbija mnogo slabija. U odnosu na polufinale Svetskog prvenstva u Montrealu pre 18 meseci Rudić je vratio Vićana, Baraća, Vrdoljaka, Hinića i Smodlaku. Naša reprezentacija je ostala bez Crnogoraca (Zloković, Jokić, Janović, Gojković, dok se odsustvo golmana Radića, uz dužno poštovanje, ne oseća), rastao se od nje Trbojević, Duško Pijetlović se povredio...
Rudić je sjajno računao. Vratio je najiskusnije igrače, povukao ih iz jakih liga usred sezone, oslobodio na taj način mlade odgovornosti. Uz sve to žreb mu je do polufinala bio kao naručen. Snažna motivacija, želja da se prekine dugogodišnji post i Hrvati su stvorili ekipu koja je u Melburnu jača od naše. I tu dileme nema.
Sam meč gotovo ni jednog trenutka nije bio ravnopravan. Priče da bi bilo drugačije da smo smanjili na 8:6 ne piju vodu, jer to nisu bili trenuci uspona cele naše ekipe ili krize Hrvata već pojedinačni napori, pre svega Vladimira Vujasinovića da proba da napravi čudo. Ali to se nije dogodilo.
Treba biti realan, ovakva ekipa nije bila zrela za finale. Odbrana koja je držala igru do polufinala je pala, napad se nije dizao tokom prvenstva. Do centara se teško dolazi, jak presing na Šapiću daje rezultate, mlađi bez hrabrosti da tada preuzmu stvar u svoje ruke. Ima i drugih elemenata na koje je ukazivao kapiten Vujasinović.
Bronza ili ne, tek Melburn će otvoriti mnoga pitanja u sistemu srpskog vaterpola. Analiza stanja, pronaleženje putokaza ka novim uspesima su imperativni zadatak. Nije lako, pravih klubova sem Partizana nema, trenera je sve manje, talenti više nisu brojni. Igrači iz inostranstva igraju u različitim ligama, stepen spremnosti je nejednak.
Od prošlosti se ne živi. Ako se toliko želi uspeh u Pekingu onda za to mora da se počne s radom već od danas. U suprotnom teško će se stići do trona. Jedna sjajna generacija je zaslužila da se oprosti na veličanstven način. Ali, taj oproštaj treba da se spremi na način koji zahteva olimpijski tron.
Dejan Stevović
[objavljeno: ]
