Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2014, 21:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umro Indijanac koji je Americi doneo pobedu

ANAI natsosi beldoh alha dildoni nishnajigo nahdikadgo. Diltah. Naizgled nerazumljiva poruka, upisana zlatnim slovima u američkoj ratnoj istoriji, odzvanjala je u ušima Čestera Neza do kraja njegovog života, okončanog prošle srede u 93. godini u rodnom Albukerkiju. Američki Indijanac bio je poslednji od 29 pripadnika Navaho plemena koji su, zahvaljujući šifrovanim porukama, zasnovanim na maternjem, u SAD prethodno dugo zabranjivanom jeziku, obezbedili Americi pobedu na Pacifiku u leto 1945. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Do 1968. godine ove šifre, jedini vojni kod koji nikada nije „provaljen“, nosile su oznaku državne tajne. Tada je, pored ostalih, otkriveno i značenje poruke ključne za pobedu: „Neprijateljsko artiljerijsko gnezdo sa vaše desne strane. Uništiti!“ Nez je za ratne zasluge od predsednika Džordža Buša dobio zlatnu medalju tek 2001. godine. Za mnoge od njegovih 28 saplemenika, šifranata, orden je stigao posthumno. Rođen 23. januara 1921. godine u Čičiltahu, rastao je u rezervatu Navaho Indijanaca. Majka mu je preminula dok je bio dete, njegovo indijansko ime je pojelo vreme, ostao mu je samo lokalni nadimak Nez (visok). Prosperitet njegove stočarske porodice prekinula je odluka tridesetih godina prošlog veka o uništavanju ovaca u rezervatu, bez novčane naknade. Već sa osam godina suočio se sa diskriminacijom škola u Nju Meksiku i Arizoni kojima je cilj bio asimilacija Indijanaca. Nez je dobio ime Čester i zabranu da govori maternji, navaho jezik.RAT ŠIFRAMA Sećanja je Nez, u saradnji sa Džudit Šies Avila, sabrao u memoarima „Govor šiframa“ objavljenim 2011. godine. Za čoveka za koga je Drugi svetski rat bio bukvalno rat rečima, najsvetliji trenutak predstavljalo je spasavanje desetina hiljada američkih vojnika čiji su životi zavisili od šifri koje su postale inspiracija za niz knjiga i Holivud. Ali, sve se menja ratne 1942., kada su marinci došli u njegovu srednju školu. Tražili su regrute koji govore engleski i - navaho. Nez se tog maja pridružio marincima: - Video sam u tome šansu da učinim nešto za svoju zemlju - sećao se Nez u intervjuu 2005. godine. Poslat je u bazu kod San Dijega i sa 28 indijanskih saplemenika dobio zadatak da sačini šifrovani jezik zasnovan na navahu. Prvi nivo šifrovanja bilo je prevođenje engleskih reči na navaho, drugi uvođenje poetskih izraza. Ameriku su zvali „ne-he-mah“ (naša majka), vojni brod „lo-tso“ (kit), podmornica je bila „beš-lo“ (čelična riba), a razarač „ka-lo“ (ajkula). Najzad, razvili su i slova kojima su mogli da „ispišu“ bilo koju englesku reč. Dobijali su poruke na engleskom, putem radija ih direktno „prevodili“ na šifrovani jezik, prenosili drugom obučenom šifrantu, koji bi ih ponovo „preveo“ na engleski. Engleski ispisane poruke bi odmah uništavali: - Radili smo kao šifrantske mašine, prenoseći poruke za svega nekoliko minuta - sećao se Nez. Radili su po 35 sati, bez odmora. Hodali su plažama među mrtvim Japancima, iako ih je njihova vera učila da ne idu među preminulima, da ne prizivaju smrt. Nez se vratio u jezivom stanju, istraumiran. Kada je u uniformi otišao po ličnu kartu za Indijance, službenik, belac mu je saopštio: - Znaš, ti nisi građanin Amerike! - glasilo je objašnjenje, kasnije „upotpunjeno“ saznanjem da nema ni pravo glasa u Nju Meksiku, gde je Indijancima glasanje bilo zabranjeno do 1948. godine. Nez je završio u psihijatrijskoj bolnici: - Neki su se propili, ili jednostavno prepustili - sećao se Nez, odajući priznanje ocu koji je uspeo da ga spase. Upisao je umetnost na Univerzitetu u Kanzasu, ali pre diplome nestalo mu je novca. Tek 2012. univerzitet mu je dodelio diplomu, posle mnogo godina koje je proveo najpre u Korejskom ratu, zatim radeći kao moler i preživljavajući lične tragedije. Sahranio je četvoro dece, od preostalo dvoje dobio devetoro unučadi i 11 praunučadi. Do kraja je, ipak, izražavao ponos svojim ratnim doprinosom. Mučilo ga je jedino što su, posle svih godina tokom kojih su mu u SAD branili da govori maternjim jezikom, od njega tražili da im pomogne upravo na tom jeziku.

Nastavak na Večernje novosti...