Izvor: RTS, 16.Jun.2017, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Helmut Kol
Bivši nemački kancelar Helmut Kol preminuo je u 88. godini, u jutarnjim satima u svom domu u Ludvigshafenu, objavio je nemački "Bild".
Helmut Kol je bio kancelar od 1982. do 1998. i tako najduže proveo vremena na toj funkciji u posleratnom periodu. Posle Kola, na mesto nemačkog kancelara je došao Gerhard Šreder.
Nemačka je izgubila političara "stare garde", oca nemačkog jedinstva posle >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pada Berlinskog zida i moćnog sagovornika mnogih tadašnjih lidera, od Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg, Fransoa Miterana, Margaret Tačer do Mihaila Gorbačova, kome je on jednom, dok su uveče, na iznenađenje zaljubljenih parova, šetali parkom u bivšem glavnom gradu, Bonu, rekao da je nemačko ujedinjenje sigurno, kao što Rajna sigurno teče ka moru, a Gorbačov mu tada nije protivurečio...
Kol, rođen 1930. godine u pitomom Ludvigshafenu, koji je sa 17 godina postao član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na čijem čelu je sada Merkelova, bio je za Nemce, kako su ga zvali, i "kancelar-superlativa".
Helmut Kol i bivša Jugoslavija
U srcima Nemaca ostaće upamćen kao "kancelar-ujedinitelj" i državnik hrišćanskih vrednosti i političkog vizionarstva, a u sećanju građana bivše Jugoslavije kao šef nemačke vlade koja je prerano i pre drugih evropskih zemalja priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske.
Kol, koji je bio "politički otac" aktuelnog šefa nemačke vlade Angele Merkel, jedan je od najčešće pominjanih nemačkih kancelara na prostorima bivše Jugoslavije.
I dok su mu Slovenci i Hrvati iskazivali zahvalnost, dotle su neki nemački intelektualci govorili da će istorija jednog dana, ipak, postaviti pitanje o odgovornosti Kolove vlade zbog preranog priznanja nezavisnosti za sukobe u Bosni i nastavak raspada Jugoslavije.
Kolovi savremenici, međutim, to negiraju, tvrdeći da se Nemačka pridržavala evropskih odluka, a priče o preuranjenom priznanju pripisuju nemačkoj levici, koja je, kažu, osećala povezanost sa Jugoslavijom.
Pre odluke o priznanju, Nemačka se odlučno zauzimala za opstanak Jugoslavije, kažu Kolovi savremenici i ukazuju da je, 1991. godine, kada je postalo jasno da Slobodan Milošević želi "veliku Srbiju", na predlog Francuske osnovana Badinterova komisija, a zatim je Savet ministara EU najavio da EU mora da pokrene proces priznavanja ako se u roku od dva meseca ne pronađe mirno rešenje.
Taj rok je istekao početkom decembra 1991. godine, a Nemačka je na sednici vlade 19. decembra 1991. godine, poslednjoj u toj godini, odlučila da će priznati Sloveniju i Hrvatsku 15. januara 1992. godine, podsećali su Kolovi saradnici, naglašavajući da se Kol time pridržavao zajedničke evropske odluke.
Kol je svakako bio političar ogromnog iskustva iz "zlatnih" ali i loših vremena, i državnik koji je region bivše Jugoslavije uvek smatrao važnim.
Za Kola se kaže da je imao pravu meru i znao da pusti probleme da malo "odstoje", pre nego što "nestanu", a kada je reč o nemačkom ujedinjenju, najznačajenijem događaju novije evropske političke istorije, tu je Kolov osećaj za nemački nacionalni interes i način realizacije neosporan.
Sam Kol je u sećanjima na te dane govorio da "oseća zahvalnost i radost što je uopšte mogao to da doživi i u tome učestvuje" i što je, "a to se često zaboravlja, sve postignuto bez prolivanja krvi".
U svojoj CDU, Kol je imao kritičare, ali i one koji su ga "kovali u zvezde", a među onima koji su ga voleli, bili su, kažu analitičari, i Rusi nemačkog porekla.
Kolov politički pad i odnos sa Angelom Merkel
Kolov pad je započeo 1998. godine u aferi o donacijama njegove CDU, u kojoj Kolova krivica nije dokazana, a Merkelova, koja je važila za njegovu "političku ćerku", prva se tada od njega, kažu savremenici, hladnokrvno distancirala.
Sam Kol je, međutim, govorio da on nikada nije imao interes za obračun, a mediji pišu da je između Merkelove i njega "put utaban".
Nedavno je, međutim, u jednoj spornoj knjizi bivši Kolov biograf novinar Heribert Švan napisao da je Kol rekao kako Merkelova nema pojma i kako nije znala pravilno ni da se služi nožem i viljuškom, a tu se našlo i da je o Gorbačovu govorio kao o propalom predsedniku, a o bivšem nemačkom šefu države Kristijanu Vulfu kao o nuli i izdajniku.
Osim finansijske afere u CDU, Kolovom padu doprineo je i – evro.
Kada su 2. maja 1998. godine šefovi država i vlada EU, među njima i Kol, doneli odluku o uvođenju evra, njemu je, izgleda, bilo jasno da je delovao protiv volje jednog širokog sloja Nemaca, priviknutih na "nemačku marku" i da ga to može koštati biračkih glasova.
Nekoliko meseci kasnije, u septembru iste godine, Kol je izgubio savezne izbore od bivšeg kancelara Gerharda Šredera.
U vreme evropske i dužničke krize, stizale su kritike na Kolov račun i to od njegovih demohrišćana, koji su govorili da su njemu rokovi, izgleda, bili važniji od stabilnosti.
Za njegove političke odluke govorilo se da počivaju na fundamentu vrednosti, obeleženih onim što je preživeo – ratom, ali i uspehom, odgovornošću, obnovom i pomirenjem, socijalnim kategorijama.
Kolova "politička domovina" bila je CDU – partija, kako se kaže, slobode, nemačkog jedinstva i evropske integracije, a on se, u tradiciji prvog posleratnog kancelara Konrada Adenauera, u spoljnoj politici zalagao za dalje povezivanje Nemačke sa zapadom, a prijateljstvo sa Amerikom smatrao delom nemačkog državnog rezona.
Kada je, međutim, reč o unutrašnjoj politici, recimo o odnosu prema strancima u Nemačkoj, Kol je pre par godina, kada je već bio daleko od politike, izazvao reakciju Turaka, ali i rođenog sina, kada se saznalo da je u Bonu 1982. godine, u razgovoru sa Tačerovom, rekao da se Turci ne integrišu dobro i da u naredne četiri godine želi da prepolovi njihov broj u Nemačkoj.
Kolov sin Peter, privrednik oženjen Turkinjom, kritikovao je svoga oca zbog izjava od pre više decenija i rekao da i CDU mora prihvatiti aktuelnu realnost da je Turska jedna od najvažnijih nemačkih partnera za budućnost, a i njegov drugi sin, Vilhelm, imao je obračune sa ocem.
Kolova žena Hanelore Kol, izvršila je 2001. godine samoubistvo, pošto je bolovala od retke bolesti – alergije na svetlost i bila prisiljena da živi u mraku.
Kol je privukao pažnju Nemaca kada se pre nekoliko godina oženio trideset i više godina mlađom Majke Rihter. Neupućeni su se tada čudili, a upućeni tvrdili da drugačije nije ni moglo biti i da bi za starog konzervativca, kakav je bio Kol, svaka druga opcija, osim časne ženidbe, bila neprihvatljiva.
Kolova ženidba izazvala je, izgleda, nesuglasice u porodici i sinovi, sudeći prema medijima, nisu puno držali do maćehe o kojoj se pisalo kao o čuvarki Kolovih misli i ženi koja govori umesto njega i sklanja s puta sve one koji pokušavaju da mu se približe, a čak se postavljalo i pitanje da li je starac Kol zatvorenik sopstvene supruge, čija je borba za njegovu političku zaostavštinu već poznata.
Od 2008. godine je bio vezan za kolica posle ozbiljnijeg pada, podsetio je Rojters.
Kol je poslednjih godina jedva mogao da govori, tako da su mediji pisali o tragediji slučaja da je čovek koji je rečima kovao istoriju praktično ostao nem.
.jpg)
