Izvor: Blic, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Boris Jeljcin
Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin umro je danas u 77. godini života, saopštila je pres služba Kremlja, a prenela ruska novinska agencija RIA Novosti.
Uzrok Jeljcinove smrti je, prema saopštenju direktora Kliničko-bolničkog centra Kremlja Sergeja Mironova, progresivna srčana insuficijencija.
- Danas, 23. aprila u Centralnoj kliničkoj bolnici, u 15.45 po lokalnom vremenu, umro je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin - kazao je Mironov, dodavši da je smrt nastupila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usled uznapredovale srčane slabosti, budući da mu je 1996. godine, nakon nekoliko srčanih udara, izvršena operacija na srcu.
EU, SAD i NATO odali priznanje Jeljcinu
Evropska unija i NATO odali su priznanje bivšem ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu, kao osobi koja je premostila hladnoratovske podele i Rusiju otvorila prema Evropi.
- Veoma smo bili tužni kada smo čuli vest o smrti Jeljcina, koji je gledao u Evropu i Rusiju otvorio prema Evropi - izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer u pauzi ministarskog sastanka EU u Luksemburgu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je Jeljcin bio "velika ličnost i u ruskoj i u međunarodnoj politici, veliki borac za demokratiju i slobodu i istinski prijatelj Nemačke".
- Njegov doprinos razvoju odnosa između naše dve zemlje nikada neće biti zaboravljen - rekla je Merkelova.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer takođe je pozdravio Jeljcinov doprinos u prevazilaženju nasleđa iz perioda hladnog rata i stvaranju novih odnosa između Rusije i NATO-a. Zato će, prema njegovom mišljenju, Jeljcin ostati upamćen u istoriji kao čovek koji je smenio komuniste s vlasti 1991. godine i postavio Rusiju na put reformi.
Američka Bela kuća saopštila je da je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio istorijska ličnost i izrazila saučešće njegovoj porodici.
- On je bio istorijska ličnost u periodu velikih promena i izazova za Rusiju. Izjavljujemo saučešće gospođi Jeljcin, porodici i ruskom narodu - izjavio je portparol Bele kuće Gordon Džondrou.
Britanski premijer Toni Bler izjavio je da je bivši ruski predsednik bio izuzetna osoba koja je imala "ključnu ulogu u ključnom trenutku" u istoriji Rusije.
- S tugom sam primio vest o smrti bivšeg predsednika Jeljcina - rekao je britanski premijer.
I predsednik Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća porodici, građanima Rusije i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
- Molim Vas da primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti prvog izabranog predsednika Rusije Borisa Jeljcina -naveo je Tadić u telegramu saučešća.
Dan žalosti i sahrana 25. aprila
Zbog smrti Borisa Jeljcina, predsednik Vladimir Putin odredio je 25. april Danom žalosti, saopštio je večeras Kremlj.
Jeljcin će biti sahranjen 25. aprila na moskovskom Novodevičjem groblju, gde su sahranjeni mnogi ruski velikani. Građani će, kako je navedeno u saopštenju, moći da se oproste od svog prvog predsednika u hramu Hrista spasitelja.
Biografija prvog ruskog postkomunističkog predsednika
Boris Jeljcin ostaće, baš kao što su i njegove kolege istakle, upamćen kao čovek koji je smenio komuniste s vlasti 1991. godine i postavio Rusiju na put reformi. S druge strane, ostaće upamćen i kao državnik koji je pokrenuo rat u Čečeniji i slao tenkove na svoje političke neistomišljenike.
Jeljcin je ušao u politiku početkom 1980-ih. Prvi politički uspon ostvario je nešto kasnije, 1985. godine, kad ga Mihail Gorbačov pozvao u Moskvu. Kritikujući rad Komunističke partije, kojoj je inače i pripadao, često je dolazio u sukob sa neistomišljenicima, tako da je 1987. bio istreran iz Politbiroa. Međutim, svega dve godine kasnije, osvojivši skoro 90 odsto glasova Moskovljana na izborima, Jeljcin se vraća na velika vrata. Najveću popularnost među Rusima stekao je 1991, kada je sprečio državni udar protiv tadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova.
Za predsednika Rusije izabran je 1993. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tu dužnost je obavljao do 31. decembra 1999. godine, kada je podneo ostavku, a na mesto vršioca predsednika imenovao Vladimira Putina. Tokom dva mandata, pokušavajući da stvori slobodnu tržišnu ekonomiju, sproveo je ekonomske reformame koje su stvorile ogromne klasne razlike, koje su milione Rusa učinile siromašnim.
Jeljcin nije tolerisao postupke svojih političkih suparnika - 1993. godine izveo tenkove na opozicione poslanike. Najveći neuspeh doživeo je pokretanjem rata u Čečeniji u decembru 1994, u kome je poginulo stotine hiljada ljudi.
Prvi postkomunistički predsednik ostaće, za nas, upamćen kao prvi čovek Rusije u vreme kada je NATO bombardovao Jugoslaviju.
