Izvor: Politika, 11.Jan.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Ariel Šaron
TEL AVIV – Bivši izraelski premijer Ariel Šaron umro je danas u Medicinskom centru Šeba u Tel Hašomeru, kraj Tel Aviva, nekoliko dana nakon što mu se dramatično pogoršalo zdravstveno stanje.
Šaron, koji bi sledećeg meseca napunio 86 godina, bio je u komi osam godina.
Njegova porodica je bila kraj njega u poslednjim trenucima. Sinovi Šarona Gilad i Omri smenjivali su se kraj njegove postelje od 1. januara.
Izraelski mediji najavljuju da će Šaron biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sahranjen uz državne počasti.Očekuje se da sadašnji i bivši lideri dođu u Izrael na sahranu.
Telo će mu biti izloženo u izraelskom parlamentu, Knesetu, pre nego što bude pokopan na svom ranču u pustinji Negev na jugu Izraela, kraj svoje pokojne supruge Lili, najavljuje „Džeruzalem post”.
Šaronovi vitalni organi otkazali su, uključujući bubrege i pluća. Njegov pritisak i puls vraćeni su na normalu u ponedeljak, ali se stanje pogoršalo ponovo u četvrtak.
Novinari iz celog sveta okupljali su se ispred bolnice otkako su lekari obelodanili da je bivši izraelski lider u izrazito kritičnom stanju.
Šaron je bio u komi od januara 2006. godine kada je pretrpeo moždani udar.
Ariel Šaron - 65 godina političke karijere
TEL AVIV– Bivši izraelski premijer Ariel Šaron umro je danas u Medicinskom centru Šeba u Tel Hašomeru, kraj Tel Aviva.
Šaron, koji bi sledećeg meseca napunoo 86 godina, bio je u komi osam godina.
Šaronova karijera trajala je čitavih 65 godina. Rođen je porodici jevrejskih imgranata iz Rusije u Kfar Malalu 1928, naselju koje je kasnije postalo deo Izraela i završio srednju školu 1945, nakon čega je počeo da radi s jevrejskom paramilitarnom organizacijom Hagana u mandatnoj Palestini.
Njegov uspon u vojsci započeo je osam godina kasnije. Pomogao osnivanje elitne jedinice komandosa, da bi na kraju bio promovisan u general-majora.
Taj čin je imao tokom šestodnevnog rata 1967. godine, koji se završio kontroverznim širenjem teritorije Izraela.
Šaron je nastavio da igra glavnu ulogu u sukobima koji su usledili i predvodio je vojnu oklopnu diviziju rezervista tokom jomkipurskog rata 1973. Potom je bio vojni savetnik izraelskog premijera Jicaka Rabina, ministar poljoprivrede i ministar odbrane od1981. do 1983. Kao jedan od najčuvenijih izraelskih generala bio je poznat po smelim taktikama i povremenom odbijanju da poštuje naredbe.
Kao političar dobio je nadimak Buldožer, podseća Asošiejted pres.
Smatra se da je on doprineo da se preokrenu događaji u bliskoistočnom ratu 1973, kada su arapske armije napale Izrael, na Dan pokajanja, Jom Kipura i nanele veliki broj izraelskih žrtava.
Predvodio je izraelske snage preko Sueckog kanala i postavio zamku delu egipatske armije, u korist Izraela.
On je orkestrirao, takođe, izraelsku invaziju na Liban 1982, uperenu protiv boraca Palestinske oslobodilačke organizacije, u kojoj su poginule i stotine libanskih civila.
Mnogi u arapskom svetu nazvali su ga zbog toga „Bejrutski kasapin.„ Izraelska zvanična istraga pokazala je da je indirektno odgovoran za ubistvo 2.000 Palestinaca septembra 1982. u izbegličkim logorima Sabra i Šatila.
Izveštaj o istrazi doveo je do Šaronove momentalne ostavke, jer je konstatovano da kao tadašnji ministar odbrane nije učinio ništa da spreči hrišćansku miliciju, saveznika Izraela, da uđe u logore, uprkos bojazni da bi mogla težiti osveti zbog ubistva svog lidera.
Međutim, nije dugo ostao u senci, a njegov portparol Ranan Gisin kazao je da se osećao „izdanim od svoje vlade”.
Šaron je tužio magazin „Tajm” za članak u kome je nagovešteno da je znao šta će se dogoditi i da mu je uloga u masakru bila veća.
Sud je kasnije označio izdavača krivim za klevetu.
Od 1984. do 2001, kada je postao premijer, bio je na raznim funkcijama u vladi.
Dok je predvodio konzervativni Likud smatran je jastrebom u izraelskoj politici i slao je tenkove i vojsku na palestinske teritorije i naređivao ubistva lidera militanata, navodi Si-En-En (CNN).
Mnogi krive Šarona da je podstakao drugu palestinsku intifadu - ustanak protiv izraelske okupacije provokativnom posetom Brdu hrama u jerusalimskom starom gradu, odnosno Haramu al Šarifu (Uzvišenom utočištu), gde se nalazi džamija Al Aksa, treća po značaju u islamu. Njegove kasnije korake ka miru podrila je sama njegova partija, podržavši rezoluciju da se nikada ne dopusti stvaranje palestinske države.
Šaron je dakle godinama bio jedan od glasnih predvodnika tvrdolinijaša, ali je okončao okupaciju Gaze 2005. posle gotovo četiri decenije.
Kontroverzni vojni komandant, koji se izdigao do mnogih visokih pozicija u Izraelu i postao premijer, doživeo je moždani udar na vrhuncu političke moći.
Činilo se da je bio na putu da lako bude ponovo izabran za premijera, kada je pao u komu posle drugog moždanog udara.
Prethodni, lakši pretrpeo je u decembru 2005.
Bio je pobornik izgradnje jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim teritorijama da bi potom šokirao svet, a još više svoje pristalice, kada je naredio potpuno povlačenje izraelske vojske i jevrejskih naseljenika iz pojasa Gaze.
Posle toga je napustio Likud, čijem je osnivanju doprineo, da osnuje centrističku Kadimu i veruje se da se pripremao na dalje teritorijalne ustupke kako bi se osnovala palestinska država, ali se razboleo.
Njegov zamenik Ehud Olmert postao je premijer nekoliko meseci nakon što je Šaron pao u komu iz koje se nikada nije povratio.
Šaronovi sinovi Omri i Gilad su govorili da je povremeno treptao i mrdao prstima.
Šaron se dva puta ženio i dva puta ostao udovac.
Ostavio je za sobom dva sina i nekoliko unučadi. Nastariji sin Gur je poginuo igrajući se oružjem 1967, prva supruga Margalit pet godina pre toga u saobraćajnoj nesreći, a druga žena Lili, sestra od Margalit, umrla je 2000.
Ljudi bliski Šaronu obelodanili su nedavno da mu je stanje jako pogoršano i da će stari ratnik uskoro preminuti.
Iako je u komi i van javnog života bio osam godina, nikad nije nestao iz svesti javnosti.
Pažnja koju je privlačio nije bila smo preokupacija njegovim stanjem, već je bila odraz nacionalnog interesa za zaostavštinu jednog od najkontroverznijeg lidera Izraela.
Tanjug
objavljeno: 11.01.2014.
Svet žali smrt Ariela Šarona,iz različitih razloga
Izvor: Mondo, 11.Jan.2014
Bivši izraelski premijer Ariel Šaron umro je danas u Medicinskom centru Šeba u Tel Hašomeru, kraj Tel Aviva.
