Izvor: Blic, 05.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnik vladanja
Umetnik vladanja
Kubanski lider Fidel Kastro (77) je sa više hiljada predstavnika političkog vrha zemlje proslavio 45. godišnjicu revolucije u kojoj je došao na vlast, uz ocenu da su on i njegovi saradnici napisali 'stranicu istorije bez presedana'. Za 45 godina, koliko je na vlasti, Kastro je bio savremenik deset američkih predsednika, od kojih je većina pokušavala da utiče na promenu režima na Kubi.
'Naš cilj nikada nije bilo dostizanje slave, ali smo napisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranicu istorije bez presedana', rekao je Kastro.
Od 16. februara 1959. godine do 2. decembra 1976. godine Kastro je bio premijer Kube, a poslednjih 27 godina je predsednik Saveta ministara.
Prema zvaničnim podacima, Kastro je rođen 1926. godine, a član Narodne partije Kube postao je 1947. Već 1952. bio je kandidat na izborima za skupštinu. U martu 1952. general Fulgensio Batista pučem je zbacio vladu i otkazao izbore. Kastro je počeo da organizuje revoluciju 1953. godine, uhapšen je i dve godine je proveo u zatvoru. U Meksiku je, sa grupom istomišljenika u pokretu '26. jul' pripremao revoluciju, koja je počela 2. decembra 1956. godine i koju su predvodili Kastro, njegov brat Raul i Če Gevara.
Batista je pobegao iz zemlje 31. decembra 1958. godine, a Kastro je u februaru naredne godine postao premijer. Pokret se 26. jula 1961. godine sjedinio sa Komunističkom partijom, čiji je Kastro bio generalni sekretar.
U aprilu 1961. godine propao je pokušaj SAD da iskrcavanjem u Zalivu svinja zbace Kastra. Naredne godine Sovjetski Savez je postavio balističke projektile na Kubi, što je izazvalo jednu od najvećih hladnoratovskih kriza, kada je svet bio najbliži nuklearnom ratu.
Odnosi Kastra i Amerike mogli bi se najkraće opisati od sjajnih do katastrofalnih. U američkim arhivima postoji pismo iz 1940. u kojem je 12-godišnji Kastro čestitao ponovni izbor predsedniku SAD Frenklinu Ruzveltu. Međutim, pošto je komunizam doveo na američki prag, CIA je preuzela stvar u svoje ruke i prema podacima iz Havane, na Kastra je pokušano čak 600 atentata.
Kastro je doktorirao pravo u Havani i kao advokat posvetio se pomaganju siromašnima. Iako ga na Zapadu kvalifikuju kao diktatora, Kastro je uspeo da Kubu održi u 40 godina dugim sankcijama SAD. U početku vladavine to mu je lako polazilo za rukom uz pomoć četiri do pet milijardi dolara pomoći godišnje, koja je pristizala iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Uspeo je da stvori dobro organizovan sistem zdravstvene zaštite i obrazovanja, ali upravo decenijske sankcije dovele su do razornog stanja u ekonomiji, koja zavisi od izvoza šećera. Raspad Sovjetskog Saveza naterao je zvaničnu Havanu da redukuje raspodelu energije, hrane i robe široke potrošnje. Ipak, potpuni kolaps države sprečen je uz pomoć Kanade i zemalja Evropske unije i Latinske Amerike, pre svega investicijama u turizam. Otvorene su mnogobrojne trgovačke zone, kompanijama je dozvoljeno da uvoze i izvoze bez posebnih dozvola. Upotreba američkog dolara je legalizovana 1993. što je dovelo do velike podele na siromašne i bogate. Došlo je do naglog siromašenja, razvoja crnog tržišta, korupcije i prostitucije.
Kastro sve vreme drži čvrsto konce u svojim rukama. Njegovi maratonski, višečasovni govori na proslavama i samitima postali su legendarni, iako ih je u poslednje vreme manje. Navodno pogoršano zdravstveno stanje prvog čoveka Kube demantovano je sa najviših pozicija. Nema sumnje da će se američka politika sankcija prema Kubi nastaviti sve dok je Kastro na vlasti, politika kompromisa zamenjena je politikom čekanja, a jedino pitanje od koga zavisi kada će Vašington popustiti jeste koliko će Kastro izdržati. A. Petrović
