Izvor: Politika, 25.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici brane izbeglice
Azilanti na meti kritika zbog parola protiv Nemačke
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Rasprava o bezmalo pola miliona izbeglica se čiji dolazak u Nemačku očekuje ove godine iz dana u dan postaje sve žustrija. Ne prođe ni dan, a da ultradesničarske i neonacističke grupe ne podmetnu požar ili napadnu neko od skloništa za prihvat izbeglica. Dok policija zasad nema većeg uspeha u borbi protiv nasilnika, jedna nemačka umetnička grupa odlučila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da uzvrati udarac, i to u malom istočnonemačkom gradu Frajtalu, koji je postao svojevrsni sinonim za minule mesece svakodnevnih antiimigrantskih akcija ultradesničara i neonacista. Na autobuskim stanicama u Frajtalu osvanuli su bilbordi na kojima su poruke: „Nacisti jedu falafel u tajnosti”, „Nijedan čovek nije ilegalan”, „Lisica je pametna, ali deluje glupo. Nacista radi suprotno”, „Izbeglice, dobro došli”...
S druge strane, nemali broj ljudi se ne libi da na društvenim mrežama napadne ovu umetničku grupu da prave „glupu” provokaciju, da manipulišu istinom o izbegličkim porodicama, te da je „realnost da su većina njih muškarci mlađi od 25 godina”.
Da ova vrsta aktivizma u odbranu ljudskih prava izbeglica može doneti i neprijatnosti na društvenim mrežama, uverio se i jedan od najpoznatijih nemačkih glumaca i reditelja Til Švajger, poznat i po ulozi lovca na naciste u filmu Kventina Tarantina „Prokletnici”. On je pokrenuo dobrotvornu akciju za pomoć izbeglicama, što mu je donelo desetine antiimigrantskih i rasističkih komentara na fejsbuk profilu.
„Bio je šok za mene kada sam video da u Nemačkoj očigledno ima više ljudi sa fašističkim stavovima nego što sam mislio”, rekao je Švajger i istakao da političari, policija, pravosuđe i poznate ličnosti ne rade dovoljno da osujete rasizam.
Prema njegovim rečima, sve veći broj ljudi iznosi rasističke i fašističke stavove jer ne trpe nikakve posledice zbog takvog ponašanja.
Nacionalnu raspravu o imigrantima dodatno je potpalila i vest da su azilanti na jednom turniru u Saksoniji nosili dresove sa natpisom „Voli sport, mrzi Nemačku”, zbog čega su se oni i organizatori te utakmice, koji pripadaju jednom ekstremno levičarskom savezu, našli na meti kritika.
Lokalne vođe desničarske stranke „Alternativa za Nemačku” istakli su da „levičarske grupe instrumentalizuju azilante za svoju propagandu”, dok je Ralf Luks, gradonačelnik Ulberzdofa, gde se održao turnir, rekao da „onaj ko širi mržnju protiv svoje zemlje ili zemlje domaćina napušta zonu mirnog suživota”.
Ipak, ovaj događaj nije umanjio zaprepašćenje javnosti time što je ovih dana grupa mladih kamenjem napala jedan azilantski dom u Zangerhauzenu u pokrajini Saksonija-Anhlat, pri čemu je jedan od napadača navodno uzvikivao „Hajl Hitler”.
Policija tvrdi da je protiv napadača, koji su i uzvikivali parole mržnje prema strancima, pokrenut postupak, ali izvesno je da broj napada drastično raste kako na istoku Nemačke tako i na zapadu.
Što se tiče političara, dok se oni u Briselu bave raspodelom izbeglica koje dolaze iz Afrike i sa Bliskog istoka, na domaćem terenu su im glavna tema isključivo tražioci azila koji dolaze sa Balkana. Njih ocenjuju kao „begunce od siromaštva”, što nije dovoljan osnov za dobijanje azila u Nemačkoj, zbog čega zasad neuspešno nastoje da što više ubrzaju proceduru provere provere osnovanosti zahteva za azil kako bi ih što pre deportovali u zemlju porekla.
Najviše polemika izazvao je predlog bavarskog premijera i lidera Hrišćansko-socijalne unije Horsta Zehofera da se oforme posebni „prihvatni centri za tražioce azila koji dolaze sa Balkana”. Ovi centri bi, po Zehoferu, trebalo da budu blizu granice da bi izbeglice mogle brže da budu deportovane.
Njegov predlog je, međutim, naišao na osudu ne samo opozicionih stranaka već i predsednika Centralnog saveta Jevreja u Nemakoj Jozefa Šustera, koji je u razgovoru za minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” ocenio da su Zehoferove izjave opasne i da Nemačka mora da razmisli o svojoj istoriji kada se suočava sa ljudima koji beže iz svojih zemalja. Prema njegovim rečima, Nemačka bi trebalo da promoviše integraciju imigranata u društvo.
„To počinje u školama. Kada se dece imigrantskog porekla integrišu u razred i odrastaju sa lokalnom decom, po podstiče međusobno razumevanje”, ističe Šuster. „Naravno, to nije rešenje koje može sve da završi za četiri nedelje, ali je važan korak ka budućnosti.”
