Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto da spali papine spise, kardinal ih objavio u knjizi
Sekretar Jovana Pavla Drugog objavio njegove privatne beleške, za koje je papa u testamentu izričito tražio da se unište
Teško je opravdati katolika koji ne održi reč datu papi, a kada je taj katolik kardinal i najbliži saradnik i sekretar svetog oca, još je teže pronaći opravdanje.
Krakovski kardinal Stanislav Dzivis pokušava sada da pronađe dobar moralni i verski razlog zašto je objavio knjigu na osnovu ličnih beležaka Jovana Pavla Drugog iako je papa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njega izričito tražio da ih spali.
Knjiga, koja je juče izašla u Poljskoj, uglavnom nailazi na osudu klera i vernika, pre svega zato što se Dzivis, papin dugogodišnji lični sekretar, oglušio o poslednju želju Poljaka na čelu Vatikana, borca protiv komunizma, koji će u aprilu biti proglašen za sveca.
„Ja sam potpuno u Božjim rukama – privatne beleške 1962–2003” sadrže papine misli o pojedinim citatima iz Biblije. Šta je Karol Vojtila, prvi slovenski papa, želeo da se desi sa ovim rukopisom? Nije mogao da bude jasniji. U testamentu je napisao: „Spalite moje lične beleške.” Tražio je od Dzivisa da izvrši testament.
Vernici u Poljskoj smatraju da je kardinal izneverio Vojtilu, sa kojim je bio nerazdvojan tokom 40 godina, prvo u Poljskoj, onda i u Vatikanu.
Dzivis se brani. Kaže da „nije imao hrabrosti” da ispuni papinu želju.
„Nisam sumnjao da bi uništenje beležaka koje svedoče o duhovnosti velikog pape bilo zločin”, kaže kardinal iz Krakova. „Kada je pisao testament, sveti otac je znao da beleške ostavlja nekome ko će se prema njima odnositi sa pažnjom.”
Sa njime se ne slaže veliki broj sveštenika i vernika koji u izjavama za medije i na internet forumima ne kriju razočaranje. Sveštenik Tadeuš Isakovic Zaleski, stručnjak za istoriju Rimokatoličke crkve, pozvao je zemljake da ne kupuju knjigu, jer ona krši volju pape. Dodaje da se testament uvek poštuje, izuzev ako je nemoralan ili protivzakonit.
„Da li sveštenik koji je služio kao sekretar možda bolje zna od naslednika Svetog Petra?”, pita se Isakovic Zaleski.
Dzivis je, podseća „Krakov post”, već postigao literarni uspeh zahvaljujući prijateljstvu sa papom. Njegova knjiga „Život sa Karolom” postala je bestseler u katoličkim zemljama i samo u Italiji i Poljskoj prodata je u više od dva miliona primeraka.
Novo delo napisano je na osnovu papinih razmišljanja o religiji u periodu od 1962, kada je postao biskup, do marta 2003, kada je već 24 godine bio na čelu crkve i kada se uveliko borio sa Parkinsonovom bolešću. Umro je dve godine kasnije, a svet ne bi znao šta je intimno mislio o hrišćanstvu da je njegov najbliži saradnik održao obećanje.
Bez obzira na to što su papini spisi izašli na svetlost dana, njihov smisao će za većinu čitalaca ostati u dubokoj tami. Poljski mediji prenose da je reč o apstraktnim razmišljanjima sa, najčešće, skrivenim značenjem za svakoga ko nije teolog. Četvorica jezičkih eksperata radila su na rukopisu.
„Primećuje se da mu je zbog starosti i bolesti pisanje sve teže padalo. Za dešifriranje jedne rečenice ponekad nam je bio potreban ceo dan”, otkrio je saradnik ovog izdanja Artur Czesak.
Kardinal, međutim, ističe da će knjiga od 640 strana progovoriti o duhovnoj strani pontifa i pomoći istraživačima Vatikana. Podseća da istoričari i danas žale što su spaljena pisma pape Pija Dvanaestog.
Oni koji pravdaju kardinalov postupak podsećaju da bi svet ostao bez bisera književnosti da se volja pisaca uvek slušala. Franc Kafka je tražio da posle njegove smrti svi njegovi rukopisi budu uništeni. Da je Maks Brod uslišio prijateljevu molbu, čitaoci danas ne bi znali za većinu Kafkinih dela.
Vladimir Nabokov je tražio od sina da uništi njegovo nezavršeno delo, ali ovaj to ipak nije učinio, objašnjavajući da ne želi da ga istorija zapamti kao „literarnog piromana”.
Artur Spornijak, glavni urednik jednog katoličkog nedeljnika, smatra da je autor ponudio dobre argumente za objavljivanje papinih misli. „Ne sme se ispuniti volja ljudi čija se dela ubrajaju u svetsku baštinu. To je divna lektira. Da smo spalili te zabeleške, izgubili bismo svedočanstvo od neprocenjive vrednosti.”
Tog mišljenja je i uticajni katolički intelektualac Adam Bonijecki. „Kada sam pročitao beleške, bio sam veoma zahvalan kardinalu što se u ovom slučaju nije poneo kao skrupulozni birokrata.”
Kardinal je obećao da će honorar od knjige uplatiti u muzej i svetilište posvećeno papi u Krakovu. Ipak, u komentarima na internetu neki studenti teologije kardinala su nazvali „hijenom”. Drugi primećuju da on daje loš primer „pastvi” kada izdaje obećanje dato prvom čoveku crkve. Treći se pitaju kako bi reagovao papa.
Zaista, kako bi reagovao papa? Očekivalo bi se da, u skladu sa doktrinom koju je propovedao – oprosti.
J. Stevanović
objavljeno: 06.02.2014.
