Izvor: Politika, 12.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Tomislava Merčepa u zverstvima u Hrvatskoj
Tomislav Merčep, hrvatski parlamentarac i bivši paravojni komandant, smatra se u velikoj meri – čak i u krugovima hrvatske vlade – direktno odgovornim za teško kršenje ljudskih prava i druga nezakonita dela za vreme hrvatskog rata za otcepljenje 1991. Od 1991. na videlo su izašle brojne optužbe za zločine koje je počinio Merčep ili oni koji su bili pod njegovim direktnim nadzorom. Neke od ovih optužbi potvrdile su međunarodne organizacije i preživeli očevici. Uprkos ovome, hrvatska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada, očigledno strahujući od podrške koju bi Merčepu pružili uticajni desničarski politički lideri i njegovi bivši vojnici, izbegavala je da istraži optužbe ili da preduzme nešto čime bi zaustavila njegov uticaj.
Merčep: Nacionalista
Kao ekstremni nacionalista i član vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) predsednika Franje Tuđmana, Merčep je bio krajnje otvoren po pitanjima hrvatskog suvereniteta i odnosa sa drugim nehrvatskim etničkim grupama. Prema pisanju zapadnoevropske štampe, Merčep, inače građevinski inženjer, rođen je u Borovom naselju i odrastao u Vukovaru, oblasti koju trenutno predstavlja u hrvatskom parlamentu. Pregledom štampe saznaje se na kojim je sve funkcijama bio od 1991.
Izgleda da je Merčep počeo da se ističe 1991, kada je po nalogu HDZ-a organizovao prvu jedinicu od 2.000 dobrovoljaca u borbi za hrvatsku nezavisnost. Tokom iste godine, dok je bio na mestu sekretara za narodnu odbranu zaduženog za Vukovar, počinio je ili naredio brojne zločine, uključujući mučenja, ubistva i nestanak hiljada etničkih Srba u Vukovaru, Pakračkoj poljani, Gospiću i Zagrebu. Izvori u hrvatskoj štampi tvrde da je Merčep takođe bio umešan u ratno profiterstvo i prodaju oružja na crnom tržištu.
Od njegovog političkog uspona 1991, Merčepove aktivnosti ostale su nejasne. Na osnovu pisanja štampe, retko je učestvovao u parlamentarnim debatama i provodio je najveći deo vremena u putovanjima po zemlji i susretima sa kolegama, članovima nacionalističke organizacije Udruženje hrvatskih dobrovoljaca domovinskog rata (UHDDR). I pored toga, Merčep, koji je, kako se tvrdi, 1990. počeo da drži vatrene govore o hrvatskoj nezavisnosti, dao je brojne intervjue za štampu koji pružaju uvid u njegov nacionalistički način razmišljanja i njegovu interpretaciju optužbi koje mu se pripisuju.
• Umesto da negira ubistva Srba, Merčep insistira na tome da je njihov broj preuveličan ili da je nevažan. Na primer, kada je reč o 19 Srba koje je ubio u Pakracu, za nemačku štampu izjavio je 1994 – "šta je 19 Srba u poređenju sa onim što je učinjeno Hrvatima?"
• Merčep je takođe opravdavao i branio svoja dela, tvrdeći da su počinjena zbog "spasavanja Hrvatske". Na primer, Merčep tvrdi da njegovi postupci u Vukovaru nisu bili zločin, već "herojska dela u odbranu hrvatskog naroda".
• Tvrdeći da "nije zagovornik popustljivosti i beskrajnih pregovaranja", Merčep je požurivao Zagreb da zauzme Srpsku Krajinu 1994. On je javno pretio – a kasnije ostvario svoje pretnje – da će organizovati demonstracije u znak podrške invaziji.
• Po pitanju prava srpske manjine, Merčep je 1994. izjavio: "ako Srbi odbiju da prihvate hrvatski ustav, ja ću lično izdati naređenje za oslobođenje Knina i tako ga uništiti da neće ostati kamen na kamenu."
• Iako Merčep negira optužbe za ratno profiterstvo i trgovinu oružjem na crnom tržištu, on javno priznaje da je bio umešan u nabavku oružja za Vukovar koje je platilo lokalno stanovništvo.
Merčepovi zločini
Prema različitim izvorima, glavni deo optužbi protiv Merčepa tiče se događaja između 9. septembra 1991. i 29. marta 1992. tokom prethodnih nekoliko godina pojavili su se izveštaji preživelih, međunarodnih organizacija za ljudska prava i štampe koji ukazuju na to da je u tom periodu verovatno vršeno sistematsko ubijanje Srba. Merčep i njegove paravojne snage, poznate kao HOS (Hrvatske odbrambene snage) i, bar u jednom novinskom izveštaju, "Četa Tomislava Merčepa za pružanje podrške 109. bataljonu tigrova", posebno se terete za počinjene zločine u Pakračkoj poljani, Gospiću, Vukovaru i Zagrebu.
Prevela Sanja Stijović
(Nastaviće se)
[objavljeno: 12.01.2007.]
