Izvor: Politika, 23.Jan.2015, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Teherana u argentinskom trileru
Ko je ubio specijalnog tužioca koji je najviše iranske zvaničnike proglasio saučesnicima atentata iz 1994. i zašto je Buenos Ajres dobijao jeftinu naftu iz Irana
Nezavršena priča s terorističkim napadom na izraelsko-argentinski centar u Buenos Ajresu, u kome je pre dvadeset godina poginulo 85 osoba, podgrejana je ovih dana još jednim ubistvom. Specijalni argentinski tužilac Alberto Nisman, koji već deset godina ispituje umešanost Teherana u ovaj slučaj, pronađen je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre šest dana mrtav u svom luksuznom stanu u otmenoj četvrti argentinske prestonice, a neko je očigledno hteo da Nismanova smrt izgleda kao samoubistvo.
Samo nekoliko dana pre toga Nisman je obelodanio konture svog izveštaja u kome sumnjiči vladu Argentine da se potrudila da prikrije umešanost Teherana u teroristički napad u zamenu za jeftinu naftu iz Irana. Na dan kada je ubijen, Nisman je trebalo da svedoči pred Kongresom kako bi detaljnije obrazložio optužbe i potkrepio ih argumentima.
Nekoliko sati pre zakazanog nastupa, nađen je mrtav u svom stanu, pištolj iz koga mu je u glavu opaljen metak bio je pored njega, a vrata stana su bila iznutra zaključana. Tragovi baruta nisu pronađeni na njegovim rukama. Uvidom u sve ostale okolnosti, postalo je jasno da Nisman nije imao nameru da izvrši samoubistvo i da je samo dan pred smrt u razgovoru sa novinarima nagovestio da bi mogao biti ubijen.
Mrtav čovek ne govori, ali Nisman je iza sebe ostavio izveštaj od skoro 300 stranica koje rečito ukazuju na to ko je sve imao interesa da ometa istragu o najsmrtonosnijem terorističkom napadu u istoriji Argentine i na kakve je načine to mogao da čini. A uznemirena argentinska javnost već je Nismana uvrstila u 86. žrtvu napada koji se desio pre više od dvadeset godina.
Eksplozija u Buenos Ajresu 1994. desila se u jeku skrivenog rata između Izraela i Hezbolaha, moćnih libanskih milicija i političke partije čije se osnivanje i finansiranje osamdesetih godina povezuje sa Teheranom i Iranskom revolucionarnom gardom.
Po Nismanovom izveštaju, razgovori između Buenos Ajresa i Teherana počeli su još 2011. kada je Mahmud Ahmadinežad još bio predsednik Irana. Argentinski ministar diplomatije Ektor Timerman sastao se u Siriji sa tadašnjim iranskim ministrom spoljnih poslova Alijem Akbarom Salehijem da bi mu prosledio poruku Buenos Ajresa da Argentina odustaje od napora da Irance, osumnjičene za atentat, privede pravdi.
Salehi je potom preneo Ahmadinežadu da Argentina više nije zainteresovana za rasvetljavanje ovih napada i da, s druge strane, „želi da popravi svoje ekonomske veze sa Iranom”.
Američki i argentinski mediji posebno citiraju Nismanovu opasku iz izveštaja: „To je prvi put da jedna zemlja na koju je izvršena agresija moli agresora da potpiše sporazum, a da u zamenu za to ona pruži imunitet agresoru.”
Vlada Kristine Kiršner nastavlja razgovore i traži da dobije iransku naftu po povlašćenim cenama u zamenu za izvoz govedine i žita. Ali, kako se da zaključiti iz presretnutih razgovora čije izvode prenosi argentinska štampa, Teheran od Buenos Ajresa traži konkretnije znake da će Iranci biti van skinuti sa liste osumnjičenih.
Nisman navodi imena Iranaca za koje je verovao da su umešani u planiranje, finansiranje i izvedbu napada na sedmospratnicu u kojoj se nalazio argentinsko-izraelski centar. To su, po njemu, Ali Akbar Hašemi Rafsandžani, koji je 1994. bio predsednik Irana, Ali Akbar Velajati, šef iranske diplomatije u vreme napada, Ali Falahian, nekadašnji šef obaveštajne službe, Mošen Rezai, bivši šef Iranske revolucionarne garde... Uz najviše funkcionere Irana, Nisman je na listu umešanih stavio i sve službenike iranske ambasade iz tog vremena sa ambasadorom na čelu.
Neke od ovih ličnosti još se nalaze na poternici Interpola, a kako se navodi u Nismanovom izveštaju, argentinski šef diplomatije Timerman je „nešto zabrljao”, pa dogovor nikad nije ostvaren.
Posle svega, argentinska javnost hoće da zna ko je ubio tužioca Nismana, koji je deset godina istraživao atentat u Buenos Ajresu. U opticaju su mnoge teorije. Predsednica Argentine je iznenadila mnoge kada je na „Fejsbuku” odbacila pretpostavku o samoubistvu tužioca, iako su njeni najbliži saradnici prethodno tvrdili baš to– da je Nisman sam sebi prekratio život. Ona tvrdi da ga je neko ubio kako bi se krivica svalila na vladu u Buenos Ajresu i kako bi se zavarao pravi trag.
U Buenos Ajresu za to vreme traju protesti i traži se da se pod hitno istraži ubistvo tužioca, dok Izrael takođe zahteva da se imenuju i kazne krivci za atentat.
Ovo se ne dešava ni u filmovima ni u najmaštovitijim špijunskim romanima, uobičajen je komentar stanovnika Buenos Ajresa posle najnovijeg ubistva. Mnogi zameraju predsednici to što se ni posle najnovije tragedije nije obratila naciji, nego je svoje pretpostavke okačila na „Fejsbuk”, kao da je anonimna građanka.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 24.01.2015.
