Izvor: Politika, 12.Jul.2014, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Singapura u prisluškivanju planete
Australijski mediji su „otkrili” činjenicu da obe glavne linije komunikacija Dalekog istoka i Evrope prolaze kroz Singapur
Nedavna odluka vlade Indonezije, da u australijsku prestonicu Kanberu posle sedam meseci vrati svog demonstrativno povučenog ambasadora, mogla bi da bude početak smanjivanja napetosti u jugoistočnoj Aziji, koje su prošle jeseni, kao i u Evropi, izazvali dokazi Edvarda Snoudena da je zapadnjačka špijunska alijansa „Pet očiju”, pod vođstvom američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nacionalne sigurnosne agencije (NSA), listom prisluškivala vlade savezničkih zemalja.
Mreža „Pet očiju” predstavlja praktično razvoj poznatog projekta „Ešelon” koji su obaveštajci SAD, Kanade, Australije, Velike Britanije i Novog Zelanda započeli tokom hladnog rata kao satelitski sistem nadgledanja komunističkog SSSR-a.
No, kad je Snouden obelodanio američke tajne, pokazalo je da osim „pravih” anglosaksonskih špijuna, u prisluškivanju mnogih zemalja širom sveta učestvuje i Singapur, što je izazvalo ozbiljne proteste, posebno u Džakarti i Kuala Lumpuru.
Inače, mala, ali uspešna, država Singapur predstavlja izraziti izuzetak u islamsko-budističkom području jugoistočne Azije. Ma koliko da su neki singapurski susedi uspešni, kao što su najbliža Malezija, ogromna Indonezija i Filipini, pa i nesređeni Tajland i srditi Vijetnam, uz Mjanmar, Kambodžu i Laos, Singapur je ipak u mnogo čemu neobični „prvak sveta”.
Za razliku od svih okolnih zemalja koje gaje krajnje neprijatna sećanja na nekadašnje kolonijalne gospodare, Singapur je pun spomenika Englezima, mnoge ulice nose nazive po lordovima i vojskovođama iz Londona, a posedovanje britanskog pasoša predstavlja i pitanje prestiža.
Ukratko, iako većinu (74 odsto) stanovništva čine Kinezi, a ostalo su Malajci (13 odsto), Tamili, Siki i Indusi (9 odsto), Singapur je apsolutno anglofilska zemlja koja sebe uglavnom smatra delom Zapada.
Singapurska vlada ima tesne veze sa Izraelom, čak ima svoje borbene eskadrile u Francuskoj, SAD i Australiji, a specijalne vojnopolicijske jedinice nepalskih Gurki iz Velike Britanije angažovane su za posebno osetljivije bezbednosne poslove.
U međuvremenu, razrađujući detalje Snoudenovih otkrića, australijski mediji su „otkrili” ordinarnu činjenicu da obe glavne linije komunikacija Dalekog istoka i Evrope prolaze kroz Singapur i da su singapursko ministarstvo odbrane i državna bezbednost prikupljali, filtrirali i prosleđivali Velikoj Britaniji, SAD i Australiji sve podatke koji mogu biti korisni na bezbednosnom, vojno-političkom i ekonomskom polju.
Ispostavilo se – mada se to inače zna već petnaestak godina – da je u bazi Tuas u Singapuru čvor najvećeg svetskog optičkog kabla SEA-ME-WE 3, koji ide od vojnog punkta SAD na japanskom ostrvu Okinavi, i duž 39.000 kilometara ispod mora, uz mnoštvo bočnih ogranaka, prenosi elektronske signale za internet, telefonski saobraćaj i SMS, povezujući istočnu, jugoistočnu i južnu Aziju, Bliski istok, severnu Afriku i zapadnu Evropu sve do Severnog mora.
Kroz taj fiberglas, koji na dva kanala sa po 48 talasnih dužina propušta 10 terabita u sekundi, komuniciraju Japan, Kina, Tajvan, sve zemlje jugoistočne Azije i Australija, Šri Lanka, Mjanmar, Indija, Pakistan, Džibuti, Saudijska Arabija i Emirati, Egipat, Maroko, Alžir, Kipar, Turska, Grčka, Italija, Portugalija, Francuska, Velika Britanija, Belgija i Nemačka.
Vlasnički konzorcijum čine 92 investitora, među kojima su glavne firme iz Francuske i Kine, ali operativnu ulogu ima singapurski „Singtel” koji je u posedu države.
Ta kompanija, međutim, ima učešće u kapitalu mnogobrojnih telekomunikacionih kompanijama, uključujući AIS iz Tajlanda, „Telkomsel” Indonezija, „Optus” u Australiji, „Ertel” Afrika i Južna Azija, „Glob telekom” na Filipinima i „Sitisel” u Bangladešu i u stanju je da „presretne” i dešifruje u realnom vremenu oko 30 odsto signala iz celog sveta za koje je zainteresovana mreža „Pet očiju”.
Drugi komunikacioni kabl SEA-ME-WE 4, dužine oko 18.800 kilometara, kao „kičma interneta” od jugoistočne Azije do Evrope – kojom, doduše, upravlja indijska firma „Tata” – kreće upravo iz baze Tuas i povezuje Maleziju, Tajland, Bangladeš, Indiju, Pakistan, UAE, Egipat, Tunis, Alžir i Italiju sa Marseljom u Francuskoj.
Singapur, inače, spada među retke države u kojima nije nužna sudska dozvola za prisluškivanje i nadgledanje i opšte je poznato da odeljenje unutrašnje bezbednosti kontroliše celokupan telefonski, SMS i internet saobraćaj, uključujući i društvene mreže, kao i više hiljada javnih i privatnih bezbednosnih kamera.
Obaveštajne službe takođe raspolažu najsavremenijim softverima za facijalno prepoznavanje, pregled korišćenja kreditnih kartica, analiziranje video-snimaka prolaska kroz naplatne rampe na autoputevima i svakodnevno lociranje mobilnih telefona.
Kao dodatak saradnji sa mrežom „Pet očiju”, singapurski Centar za antiterorizam, direktno je povezan sa obaveštajnim službama američke Pacifičke komande, a mnoge institute za „međunarodne studije”, na kojima predaju eksperti za bezbednost, velikim delom finansiraju tajne službe.
Mada Singapur ozbiljno ekonomski sarađuje i sa susednim državama, pa i na polju bezbednosti u suzbijanju gusarskih napada na brodove, ta zemlja je umnogome, sa svojom zapadnjačkom spoljnopolitičkom orijentacijom, postala regionalna „anomalija” koja praktično podstiče uzajamno nepoverenje nacija jugoistočne Azije.
Time, takođe – a što možda i nije nenamerno – zasad nema nikakvog uspeha u 50-godišnjem nastojanju da 10 zemalja grupe Asean sa 600 miliona stanovnika i mnogo podudarnih interesa konačno oforme čvrstu regionalnu političko-privrednu zajednicu.
Dušan Pocin
objavljeno: 12/07/2014
