Izvor: Politika, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrštanje Haga sa američkom pravdom
Intervju sa američkim braniocem Krisom Džastisom o zakonskoj sudbini bosanskih Srba optuženih da su krivotvorili imigracione dokumente Lavirinti američkog pravosudnog sistema ukrstili su se ovih nesrećnih dana sa tovarima haških dokumenata prenetih iz Banjaluke i preokreću sudbinu dvadeset i šest bosanskih Srba koji već čitavu deceniju sa boravišnim papirima žive i rade u SAD.
Suđenje Veselinu Vidačaku(32) i Milivoju Jankoviću(41), u Severnoj Karolini, zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su "lagali kad su ispunjavajući formulare za boravak u SAD izostavili podatak o učešću u vojsci RS", završilo se povoljno za starijeg Jankovića (proglašen je nevinim po ovoj optužnici), dok je Vidačeku presuđeno da je kriv. Njemu će sud izreći kaznu zatvora, posle čega mu preti deportacija. Milivoje Janković će morati da se suoči sa imigracionim civilnim sudom u Atlanti, gde bez obzira na prethodnu presudu, može da mu se izrekne mera deportacije.
Po istoj ili sličnoj optužnici odgovaraće po celoj Americi još dvadesetak bosanskih Srba čija se sudbina naglavačke okrenula kada su u decembru prošle godine agenti federalne imigracione jedinice zakucali na vrata njihovih domova. Glavnu ulogu u ovoj hajci igra nekadašnji istražitelj u haškom tužilaštvu, prethodni specijalista iz Pentagona, Ričard Batler. Kako se anegdotski prepričava u Hagu, Batler nije znao kada je tamo iz Pentagona došao da li je "Banjaluka muško ili žensko", sada radi u Ministarstvu domovinske bezbednosti, odeljenje za imigracione poslove.
Kao svedok na već održanim suđenjima, govorio je da je pod njegovim rukovodstvom uz pomoć NATO-a zaplenjena dokumentacija vojske RS još 1998. i preneta u Hag.
Advokat Kris Džastis, uspešni branilac Milivoja Jankovića iz advokatske kancelarije u Severnoj Karolini, dao je ovim povodom intervju "Politici" gde pokušava da razjasni neobične okolnosti i prava optuženih u ovim i predstojećim procesima. On očekuje da će njegovom branjeniku Milivoju Jankoviću "civilni sud dopustiti da nastavi život u SAD, mada u ovom odvojenom imigracionom postupku, odluka krivičnog suda u Grinsborou ne obavezuje sudiju u Atlanti". Perspektive gospodina Veselina Vidačaka su, pošto je proglašen krivim, znatno turobnije. Iako mu po svoj prilici neće biti izrečena najteža kazna (za krivično delo laganja u dokumentima maksimalna kazna je do 30 godina), njemu automatski posle izdržane kazne sleduje deportacija. U Vidačakovom slučaju, porota je odlučila da je on, ipak, počinio krivično delo, iako se mi kao branioci sa ovim ne slažemo. On je, kako se ispostavilo na suđenju, bio primoran da čuva stražu u svom mestu, i to se ne može podvesti po našem mišljenju pod pripadništvo vojsci RS. Stvari su kod gospodina Jankovića stajale drukčije: on nikada nije dobio uniformu vojske RS niti oružje. Obojica su bili na listama dokumenata RS u čiji je posed došao Haški tribunal. Vidačakov slučaj je bio nešto teži jer je o njemu postojala i dokumentacija o mobilizaciji. Porota je odlučila da je kriv, iako ja mislim da se ni on ne može podvesti pod kategoriju krivice, kaže Kris Džastis.
Kako i po kojoj osnovi može na suđenju, u Atlanti, Milivoju Jankoviću da se odredi deportacija, ako je sud u Grinsborou utvrdio da je nevin ?
Gospodinu Jankoviću se ne može više suditi po ovoj optužnici za ovo krivično delo, pošto je već za to proglašen nevinim. Ali može mu se u drugom kontekstu suditi u civilnom sudu, gde se odlučuje o njegovom imigracionom statusu. Odluka krivičnog suda kojom je Janković proglašen nevinim, ne obavezuje niti implicira odluku o njegovom imigracionom statusu. Međutim, gospodin Janković ima odličnog advokata, specijalistu za imigraciona pitanja, a tamošnji sud razmatraće i sve povoljne okolnosti tokom Jankovićevog dosadašnjeg boravka u SAD.
Šta se dešava sa ostalim bosanskim Srbima u SAD koji su optuženi za slično ili isto krivično delo?
Od dvadeset šest bosanskih Srba koji su u toj kampanji uhvaćeni, tri suđenja u Grinsborou su prva, pa mislim da ostali sudovi po zemlji čekaju da vide kako će se oni rešiti. Najveći broj ovih slučajeva dobili su status onoga što vlada ovde zove "kompleksni slučajevi". I zbog toga je potrebno duže vreme da bi se zadovoljili uslovi i kriterijumi za federalno suđenje.
Da li je ime gospodina Ričarda Batlera, nekadašnjeg istražitelja u Hagu, povezano sa svim ovim slučajevima? I da li su revidirani papiri građana bivše Jugoslavije iz drugih etničkih zajednica, ili su samo bosanski Srbi sumnjivi.
Pitao sam gospodina Batlera da li su i ostale nacionalnosti iz bivše Jugoslavije podvrgnute istoj vrsti provere, i on mi je odgovorio da se "svakako ispituju i drugi građani SAD koji su došli iz bivše Jugoslavije iz ratom zahvaćenih područja". Izgleda, međutim, da je Vojska RS imala najbolje zavedenu dokumentaciju. Biće teško za bilo kakav sud da ispita umešanost pojedinih pripadnika drugih nacionalnosti u neki sukob, učešće u ratnim dejstvima, ili eventualnom zločinu.
Kako je Ričard Batler postao glavni čovek za suđenja bosanskim Srbima sa izbegličkim statusom u Americi?
Ričard Batler je bio svedok zvezda optužnica trojice bosanskih Srba iz Severne Karoline. Batler sada radi u odeljenju Ministarstva domovinske bezbednosti za imigraciona pitanja. U okviru tog posla, njemu je poveren zadatak da ispita da li su ljudi sa haških optužnica dobili radni status i trajnu boravišnu vizu u SAD. Neće neko automatski biti uhapšen ako se u nekom kontekstu našao na nekoj listi Haškog tribunala. Ali se takvi slučajevi istražuju i najverovatnije svako od tih pojedinaca pozivan je na informativne razgovore.
Da li sve ovo možda malo liči na "lov na veštice"?
Svi se slažemo da oni koji su počinili zločine treba da odgovaraju i da ne treba da dobiju status izbeglice. Ali ako vi imate imigrante iz radničke klase koji su se u Americi nastanili pre šest ili sedam godina, da bi ih posle pet godina pošto su se ovde snašli, skućili i zaposlili, odjednom sazvali na suđenje na kome će se pričati o nečemu što se dogodilo dalekih devedesetih, to je stvarno kampanja koja je izašla iz fokusa.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 12.05.2007.]
