Izvor: RTS, 16.Jun.2015, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina između dva poretka
Koliko je Ukrajina važna za trenutni status evropske bezbednosne arhitekture, učesnici Minhenske bezbednosne konferencije, takozvane "osnovne grupe" te ugledne spoljnopolitičke institucije, okupili su se u Beču kako bi razmenili mišljenja o tom pitanju.
Panel Minhenske konferencije (MSC), koji se održava 16. i 17. juna, već pedeset i jednu godinu okuplja istaknute političke, vojne i bezbednosne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstavnike niza država i saveza. Pored glavnog godišnjeg susreta u samom Minhenu u februaru, učesnici konferencije povremeno zasedaju i u drugim velikim gradovima (Moskvi, Pekingu), ovog puta u bečkoj palati "Lihtenštajn".
Na samom početku skupa, nemački diplomata Volfgang Išinger, koji već šest godina predsedava Konferenciji, postavio je njene tematske gabarite: Kako vratiti poverenje u odnosima između Zapada i Rusije koje je dovedeno u pitanje izbijanjem ukrajinske krize? Kako pomoći Ukrajini da sprovede reforme koje Zapad od nje očekuje u zamenu za pomoć? I, kad je NATO u pitanju, da li on radi previše ili premalo?
Predstavnik domaćina, austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc istakao je da je izbijanjem ukrajinske krize pre godinu i po "čitava evropska bezbednosna struktura dovedena u pitanje, ali ne i srušena".
Kurc je i sada ponovio tezu koju je izrekao u više navrata – da se trajna bezbednosna arhitektura Evrope ne može graditi bez Rusa, već samo sa njima.
Politika ili-ili pred koju je Ukrajina stavljena prošle godine nije bila ispravna. Zemljama kao što je Ukrajina mora se dopustiti mogućnost da ostvaruju obe vrste integracija, i sa Unijom, i sa Rusijom. Pri tome "ne treba smetnuti s uma da je Rusija ta koja je prekršila međunarodno pravo", zaključio je Kurc.
Njegov ukrajinski kolega, ministar spoljnih poslova iz Kijeva Pavel Klimkin, održao je uvodno slovo sa temom o budućnosti Ukrajine. U narednim godinama on svoju zemlju vidi kao "ujedinjenu, reformisanu, demokratsku i evropsku". Decentralizaciju nije spominjao posebno kao deo reformi koje Zapad traži od Kijeva.
Klimkin se suprotstavlja ideji nadmetanja dva tipa integracije, jednu predvođenu Evropskom unijom, drugu ruskim prestižnim projektom Evroazijske unije. "Njihovo međusobno takmičenje samo će stvoriti uslove za zamrzavanje konflikta na istoku Ukrajine", izjavio je Klimkin.
Oštro je napao politiku Moskve izjavom kako "Rusija ne želi nikakvo rešenje, već samo produbljuje nesigurnost i destabilizuje Ukrajinu", dodajući kako "trenutni razvoj ka zamrznutom konfliktu za Moskvu nije politički cilj, već moralni stav".
Svi ostali učesnici bečkog sastanka nastupali su "nezvanično", tako da se samo može opisivati osnovni ton njihovih stavova, ali ne i identifikovati izvor.
Sa američke strane je jasno izrečen stav da će se svi budući odnosi između Vašingtona i Moskve meriti prema stavu koji Rusija zauzme prema Ukrajini. Pitanje Ukrajine je za Sjedinjene Države unapređeno u globalno pitanje i tu se ne može očekivati ni trunka popuštanja. Iz istih krugova je najavljena mogućnost pooštravanja sankcija.
Vašingtonska strategija prema Rusiji sastoji se iz tri dela: podržavanje suvereniteta i integriteta Ukrajine; umirivanje strahova saveznika u istočnoj Evropi od Rusa; podizanje cene za Moskvu u njenom podržavanju separatista.
Sa suprotne strane je došao odgovor da sporazum "Minsk 2" ne važi samo sa rusku stranu već i za ukrajinsku, ali da su zapadne institucije zaista spremne da taj dokument tumače kao listu obaveza koja se ekskluzivno odnosi samo na Moskvu.
Diskusija u palati "Lihtenštajn" je otkrila da su pogledi učesnika jednako udaljeni kao što su bili i u vreme izbijanja krize u jesen 2013. Pitanje "šta Rusija u stvari uopšte hoće" često se čulo, kao i konstatacija da je Ukrajina ključni element evropske bezbednosne arhitekture.
U diskusiji se čula i izjava kako je Zapad "novi politički fenomen" – vrlo interesantan i intrigantan stav, koji će sigurno biti dalje razrađivan.
Ostali učesnici skupa u baroknoj palati "Lihtenštajn" su, između ostalih, i srpski ministar spoljnih poslova i aktuelni predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić, evropski komesar za susedsku politiku Johanes Han, ruski pomoćnik ministra spoljnih poslova Aleksej Meškov, predsednik Estonije Tomas Ilves, savetnica predsednika Obame za Rusiju Selest Valander, ministri spoljnih poslova ili odbrane iz niza zemalja, kao i istaknuti nacionalni ili evropski parlamentarci i diplomate.
