Izvor: Vostok.rs, 23.Feb.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.02.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Situacija na frontu za 22.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.02.
Izveštaj iz Kalinova
Pregled napada na LNR
Kijevske snage 1115 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva obrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 1.115 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Mihajlovku i Široku Balku, Jasinovatu, Spartak, Žabičevo, Krutu Balku,Sahanku, Lenjinskoe, Kominternovo i Oktovar na jugu DNR, Dokučaevsk, donjecki aerodrom i Petrovski rejon Donjecka.
Izveštaj iz Zajceva
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 16 puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo, Kalinovka, Logvinovo i Nižne Lozovoe.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.02.
Lavrov i Zigmar razgovarali o situaciji u Ukrajini -Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa vicekancelarom i nemačkim ministrom spoljnih poslova Zigmarom Gabrijelom, saopštila je pres-služba Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Razgovor je održan na inicijativu nemačke strane.
„Zigmar Gabrijel izjavio je saučešće povodom smrti stalnog predstavnika Rusije u UN Vitalija Čurkina. Ministri su razgovarali o implementaciji sporazuma za prevazilaženje unutrašnje ukrajinske krize, koji su postignuti na ministarskom sastanku ’normandijske četvorke‘ 18. februara u Minhenu, i odnose se na prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja i intenziviranje procesa političkog rešenja“, navodi se u saopštenju.
Osim toga, razgovarano je o nizu bilateralnih političkih pitanja rusko-nemačkih odnosa i dogovoren plan bilateralnih političkih kontakata u bliskoj budućnosti.
Nemačka pozvala sukobljene strane u Donbasu na prekid vatre - Nemačko ministarstvo spoljnih poslova poziva obe strane sukoba u Donbasu da odmah sprovedu sporazum o prekidu vatre, u suprotnom postoji rizik od pojačane vojne eskalacije, izjavio je u sredu nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel.
„Možemo samo da pozivamo obe strane da odmah sprovedu sporazum, u suprotnom postoji rizik od vojne eskalacije sa brojnim žrtvama među civilnim stanovništvom i kontinuiranog zastoja u političkom procesu“, navodi se u saopštenju ministra koji je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.
Režim prekida vatre u Donbasu, koji je dogovorila Tripartitna kontakt-grupa, ne poštuje se uprkos izjavama ministara „normandijske četvorke“ (Nemačka, Rusija, Ukrajina i Francuska), koji je usvojen na Konferenciji o bezbednosti Minhenu, rekao je Gabrijel.
„Istina je da se dogovoreni prekid vatre ne poštuje. Sinoć je prema sa podacima OEBS-a ponovo korišćeno teško naoružanje i to istovremeno na nekoliko mesta linije dodira“, istakao je ministar.
„Na našem sastanku u ’normandijskom formatu‘ na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti obe strane, i Moskva i Kijev, obećale su da će iskoristiti svoj uticaj za realizaciju odluka tripartitne kontakt-grupe, koje su usvojene 15. februara. One uključuju povlačenje teškog naoružanja i potpuno poštovanje sporazuma o prekidu vatre do 20. februara. Na ovo se odnosi i pružanje specijalnim posmatračima OEBS-a aktuelnih podataka o mestima teškog naoružanja. Do sada nijedna strana nije ispunila nijednu odluku“, rekao je Gabrijel i dodao da su „oni koji su u subotu obećali nešto što već ne deluje, odgovorni su za neuspeh pregovaračkog procesa“.
Ruski poslanik: Postokji mogućnost da se u Donbasu pojave ozbiljniji dobrovoljci iz Rusije - Rusija bi mogla i pre priznavanja LNR i DNR da im pruži vojnu pomoć većih razmera, rekao je u emisiji «60 minuta» deputat Državne Dume Vjačeslav Nikonov. Prema njegovim rečima, priznavanje dokumenata izdatih u republikama nije poslednji korak Ruske Federacije.
«Rusija bi, po mom mišljenju, mogla i pre priznanja da pruži vojnu pomoć republikama i da to uradi sasvim otvoreno, u meri koja je potrebna kako bi se osigurao njihov suverenitet. Imam u vidu sisteme naoružanja kojih, naravno, u Republici ne može biti jer ne dobijaju rusku vojnu pomoć.
Pored toga, mogli bi tamo da se pojave neki ruski dobrovoljci u većem broju, ozbiljniji dobrovoljci od onih koji su sada tamo. Mnoge stvari se mogu desiti», upozorio je Nikonov.
Porošenko: Pretnja totalnog rata od strane Rusije nije prošla - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je još jednom izjavio da postoji pretnja Rusije „totalnim ratom“.
„Ruski vojni kontingent na jugoistoku, u Pridnjestrovlju, po mom dubokom ubeđenju može u svakom trenutku biti iskorišćen za napade na našu teritoriju i preti našim granicama“, rekao je Porošenko, govoreći na sednici rukovodećeg kadra Oružanih snaga Ukrajine.
Osim toga, on je optužio Rusiju za povećanje vojnog prisustva na Krimu.
„Pretnja totalnog rata od strane Rusije nije prošla“, dodao je Porošenko.
On je izjavio i da su vlasti te zemlje 2017. godine izdvojile na proizvodnju i kupovinu novog naoružanja oko 333 miliona dolara.
Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine. Rusija ove pretnje smatra nedopustivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutarukrajinskom konfliktu, da nije umešana u događaje u Donbasu i da je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Hejlijeva: Rusija bi mogla da ugrozi suverenitet Ukrajine - Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli ocenila je da bi Rusija mogla da ugrozi suverenitet Ukrajine, što bi, kako je navela, dovelo do destabilizacije Evrope.
Hejlijeva je dodala da veruje u bolje odnose SAD i Rusije, koji neće biti ostvareni "nauštrb prijatelja i evropskih saveznika".
"SAD će ostati najsnažniji partner Evrope u promociji mira i napretka", rekla je Hejlijeva.
Peskov: Kijev i Donbas, pre svega, treba da se dogovore - Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov, komentarišući predlog bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča za rešavanje krize u Donbasu izjavio je da strane u sukobu treba da se dogovore.
„Što se tiče posredovanja u rešavanju ukrajinske krize — ostavio bih to bez komentara. Nesumnjivo, uloga posrednika zahteva pristanak svih zaraćenih strana… Znate, to je bila Ukrajina, tamo je bio građanski rat. Rusija nije strana u sukobu i zato Kijev i Donbas, pre svega, treba da se dogovore“, rekao je Peskov.
On je naveo i da je Rusija, zajedno sa Francuskom i Nemačkom, garant Minskog sporazuma.
„Međutim, oni zasad ne mogu da se pohvale da su napredovali na putu realizacije tačaka Minskog dogovora“, dodao je pres-sekretar ruskog predsednika, odgovarajući na pitanje da li Janukovič može da postane posrednik u rešavanju krize.
Bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič predložio je mere za rešavanje konflikta na istoku Ukrajine. U slučaju da Kijev ne realizuje Minski sporazum, njegov predlog je da se održi referendum o statusu Donbasa.
„Treba uključiti u pregovore u okviru ’normandijskog formata‘ predstavnike pobunjeničkih strana koji predstavljaju narod Donbasa, a u slučaju da aktuelne ukrajinske vlasti ne realizuju Minski sporazum — treba inicirati održavanje referenduma o statusu Donbasa“, napisao je Janukovič u otvorenom pismu upućenom liderima Poljske, Francuske i Nemačke, rukovodiocima javnih organizacija, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Janukovič je predložio da se „inicira formiranje specijalne komisije Saveta Evrope za održavanje monitoringa istrage zločina koji su izvršeni na Majdanu prema Tački 4 Sporazuma o rešavanju političke krize u Ukrajini iz 21. februara 2014. godine.
Osim toga, bivši predsednik Ukrajine je pozvao da se od ukrajinskih vlasti zatraži dozvola da predstavnici specijalne komisije Saveta Evrope i predstavnici sadašnje ukrajinske opozicije prate proces istrage „zločina u Ukrajini, od 2014. godine do danas“.
„Neophodno je zatražiti od ukrajinskih vlasti da počnu stvarnu istragu ubistava i drugih teških zločina koji su izvršeni na Majdanu protiv policije koja je obavljala svoj posao održavanja javnog reda i zaštite ustavnog uređenja Ukrajine“, zaključio je bivši ukrajinski predsednik.
Zaharova: Klimkin treba da se fokusira na poslove u svojoj kući - Pre nego što predloži da se Rusiji ukine pravo veta u SB UN, Ukrajina treba da uvede red u sopstvenoj kući, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.
Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova prokomentarisala je predlog ukrajinskog ministra inostranih poslova Pavla Klimkina o lišavanju Rusije prava veta u SB UN.
„Prvo kod sebe treba da uvedu red, a zatim mogu da se prihvate posla međunarodnih mehanizama. Zasad oni i bez Ukrajine ne funkcionišu loše“, izjavila je Zaharova.
„Ministar inostranih poslova Ukrajine treba da se fokusira na poslove u svojoj kući. Čim tamo budu rešeni ti problemi kojima sada mora da se bavi međunarodna zajednica, možda će biti uvaženo i njegovo mišljenje o drugim pitanjima“, dodala je ona.
Ranije je ministar inostranih poslova Ukrajine Pavel Klimkin predložio da se Rusiji oduzme pravo veta u SB UN.
„Savet bezbednosti mora da bude sposoban da reaguje na ’krvave konflikte‘, bez obzira na moguće prisustvo za tim stolom strane u konfliktu kao stalne članice SB UN“, izjavio je Klimkin na sednici SB UN za pitanja nerešenih konflikata u Evropi.
Šef ukrajinskog spoljnopolitičkog resora je podsetio na treću tačku Člana 27 Povelje UN, prema kojoj „strana koja učestvuje u spornom pitanju treba da se uzdržava od glasanja prilikom donošenja odluka“. Prema njegovim rečima, ovu tačku nastavljaju da ignorišu, što je nedopustivo.
Klimkin je nazvao stalno članstvo Rusije u SB UN „fundamentalnim problemom“ i još jednom optužio Moskvu za „raspirivanje“ sukoba u Evropi.
„Poslednjih decenija Evropa se suočila sa nizom konflikata. Oni ostaju nerešeni i imaju jednu zajedničku osobinu — aktivno mešanje Rusije, njene strategije raspirivanja, učešća i podrške za stvaranje postojećih vrućih tačaka po čitavom kontinentu“, izjavio je diplomata.
Trenutno sve stalne članice SB UN — Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija — imaju pravo veta, koje im daje mogućnost da blokiraju svaku rezoluciju međunarodne organizacije.
Klimkin: Imamo fundamentalne razlike u političkim stavovima koje je Čurkin zastupao - Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin potvrdio je da Kijev bio protiv izjave predsedavajućeg Saveta bezbednosti UN o smrti ambasadora Rusije Vitalija Čurkina.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin iznenada je preminuo u Njujorku 20. februara, dan pred svoj 65. rođendan. Na dužnosti stalnog predstavnika nalazio se od 8. aprila 2006. godine. Ukrajina, koja predsedava Savetom bezbednosti UN, blokirala je usvajanje zvanične izjave predsednika SB UN, posvećene Vitaliju Čurkinu.
Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je stalni predstavnik Ukrajine Volodimir Jeljčenko očigledno delovao po nalogu zvaničnog Kijeva blokiranjem izjave o iznenadnoj smrti ruskog diplomate.
„Naš ambasador u UN, gospodin Jeljčenko, izrazio je svoje saučešće i objavio minut ćutanja. Naravno, mi bismo želeli da izrazimo svoje saučešće njegovoj (Čurkinovoj) porodici, rodbini, kao čoveku. Ali ne smatramo da bi izjava predsedavajućeg u poređenju sa saopštenjem za javnost koje smo objavili, bila ispravna“, rekao je Klimkin novinarima u UN.
„Mi smo objavili praktičnu izjavu, što je, takođe, stav Saveta bezbednosti“, rekao je Klimkin.
On je dodao da Ukrajina ne namerava da se u vezi sa smrću Čurkina pridržava stava „o pokojniku sve najbolje“.
„Kao što sam rekao, imamo fundamentalne razlike u političkim stavovima i o načinu na koji je on (Čurkin) zastupao svoj stav. Ali to nas ne sprečava da ljudski izrazimo saučešće“, rekao je Klimkin.
Ranije je Lavrov izjavio da ukrajinske diplomate nisu postupile hrišćanski i da se njihovo ponašanje nalazi „izvan granice dobra i zla“.
Pasoška diplomatija: Zašto je Rusija priznala dokumente DNR i LNR? - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se na teritoriji Rusije priznaju kao važeći dokumenti izdati od strane vlasti samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR). Ta vest je objavljena 18. februara za vreme Minhenske konferencije o bezbednosti i odmah je izazvala oštru reakciju Ukrajine. Ukrajinski predsednik Petar Porošenko okarakterisao je potez Moskve kao „još jedan dokaz kršenja međunarodnog prava (od strane Rusije)“.
Zapad je takođe dočekao ovaj korak Rusije „na nož“. Na primer, ambasada SAD u Kijevu okarakterisala je priznavanje dokumenata kao „alarmantno“. Putinov ukaz su osudila Ministarstva spoljnih poslova Francuske i Nemačke. Obe zemlje smatraju da je ukaz u suprotnosti sa sporazumom iz Minska, u skladu sa kojim DNR i LNR treba postepeno da se reintegrišu u Ukrajinu.
Nepriznate republike su se, razumljivo, obradovale ovoj odluci. Na primer, predsednik parlamenta DNR Denis Pušilin je rekao da će priznavanje dokumenata „znatno olakšati život naših građana“.
„Faktički smo mi već državljani Rusije!“, citira „Gazeta.Ru“ radosnu izjavu anonimnog izvora u vladi DNR. Međutim, to zapravo nije tako. Ruski funkcioneri naglašavaju da nije u pitanju priznavanje republika ili njihovo uključivanje u sastav Rusije. Putinov portparol Dmitrij Peskov je istakao da se pasoši LNR i DNR ne tretiraju kao pasoši zvanično priznatih država.
Sada se u Rusiji dokmenti DNR i LNR tretiraju kao legitimni, i to ne samo pasoši, nego i krštenice, venčanice, svedočanstva o smrti, diplome, vozačke dozvole, itd. Kako ističe Leonid Poljakov, profesor odeljenja za političke nauke Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“, time se građani DNR i LNR izvlače iz stanja pravnog vakuuma, kada su imali dokumente koje ne priznaje niko u svetskoj zajednici.
„To je gest humanitarne pomoći ruske strane“, rekao je Poljakov za „Rusku reč“. „Ljudi su sada sigurni da će sa svojim dokumentima na teritoriji Rusije biti prihvaćeni isto kao i građani drugih zemalja“.
Sa druge strane, i pre Putinovog ukaza, dokumenti DNR i LNR (počeli su da se izdaju pre godinu dana, od februara 2016. godine) bez problema su prihvatani na teritoriji Rusije. „Činjenica je da su [u Rusiji] na dokumente i tablice [DNR i LNR] ionako svi gledali kroz prste“, citira RBK bivšeg funkcionera DNR Eldara Hasanova. Isto to je u razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“ rekao politikolog Valerij Solovej, profesor Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO): „Ti dokumenti su ionako važili, samo što to nije bilo zvanično objavljeno“.
Priznanje de jure, smatra Solovej, reakcija je Kremlja na izjavu potpredsednika SAD Majka Pensa. On je na Minhenskoj konferenciji istakao da SAD i dalje smatraju Rusiju odgovornom za konflikt u Donbasu i da upravo ona treba da obezbedi ispunjavanje sporazuma iz Minska. Nekoliko časova posle toga objavljen je Putinov ukaz o priznavanju dokumenata.
Leonid Poljakov se slaže da je potez Kremlja poruka Americi, Zapadu i Ukrajini da je stav Moskve čvrst. „Rusija podseća: Gospodo, mi imamo sopstvene predstave o tome kako treba da dejstvujemo i mi ćemo svoju politiku graditi polazeći od toga“, smatra politikolog. Po njegovom mišljenju, Moskva demonstrira oštar stav i šalje signal Trampovoj administraciji: „Odlučite se šta ćete da radite po pitanju Ukrajine, i u kojoj meri [Trampove] predizborne izjave odgovaraju stvarnosti“.
I pored toga što je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov 18. februara izjavio da Rusija ne menja svoj stav, prema kome je Donbas deo Ukrajine, pojedini politikolozi ističu da Rusija može odlučiti da prizna republike, ukoliko dijalog sa Kijevom i dalje ostane u ćorsokaku. „Takav razvoj događaja se ne može isključiti“, rekao je za list „Gazeta.Ru“ direktor Centra za aktuelnu političku situaciju Aleksej Česnakov.
Sa druge strane, Valerij Solovej je uveren da bi takav korak znatno pokvario onose Rusije i Zapada, i zbog toga je tako nešto malo verovatno. „Korak u tom pravcu bi mogao povući za sobom tako ozbiljne posledice da bi u poređenju sa njima sve prethodne sankcije zajedno uzete izgledale kao dečji nestašluk. I Kremlj je toga potpuno svestan“, objasnio je ekspert za „Rusku reč“.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
