Izvor: Vostok.rs, 15.Jul.2016, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 14.07.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Situacija na frontu za 13.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 14.07.
Kijevske snage 324 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 324 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Staromihajlovku, Petrovski i Trudovski rejon Donjecka, aerodrom, Jasinovatu kao i Kominternovo i Sahanku.
Tokom napada poginula su dva vojnika DNR a dvojica su ranjena. Poginuo je i jedan civil 1974 godište dok su dve žene, 1957 i 1958 godište ranjene.
Situacija u zoni odgovornosti Narodne milicije LNR nije se mnogo izmenila tokom prethodnog dana. Kijevske snage su šest puta napali NM u području Kalinove, spomenika Knezu Igoru i grada Pervomajska. Žrtava na sreću nije bilo.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 14.07.
Mekalister Srbiji u Beogradu: Uvešćete sankcije Rusiji - Srbija treba da nastavi da korača "dugim putem koji vodi ka članstvu u Evropsku uniju", poručio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister i izrazio uverenje da će Beograd, "kada bude potrebno", usaglasiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom.
"Nastavite da idete tim dugim putem koji vodi ka članstvu u EU. Neće biti lako, ali ima puno ljudi u zemljama članicama koje pružaju podršku Srbiji. Siguran sam da ćete u momentu kada bude potrebno usaglasiti bezbednosnu i spoljnu politiku", rekao je Makalister .
Makalister ističe da Srbija, kao zemlja koja ima sjajne ljude, zaslužuje da postane deo porodice evropskih naroda.
"Zemlje članice EU se u sve većoj meri suočavaju sa propagandnim ratom, sajber ratom, hibridnim pretnjama, terorizmom i ekstremističkim nasiljem u najbližem okruženju, a međunarodni terorizam je zakucao na vrata Unije. Svi ti napadi koji su se odigrali u Evropi su opominjujući. Pored spoljnih izazova suočeni smo sa najvećim unutrašnjim izazovom, sa kojim se Unija do sada nije suočavala", rekao je on. Čitajte više
Gruško: Upozorili smo NATO na negativne posledice vojnih aktivnosti u Crnom moru - Rusija je na sednici Saveta Rusija-NATO upozorila Alijansu na negativne posledice njegove vojne aktivnosti u crnomorskom regionu, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.
„Razgovarali smo o Crnom moru. Saopštili smo im da smatramo da svaki porast aktivnosti NATO zemalja u crnomorskom regionu destabilizuje situaciju i ne pomaže bezbednosti u regionu“, rekao je Aleksandar Gruško novinarima nakon sednice Saveta Rusija—NATO.
Ranije su NATO i Ukrajina izrazile zabrinutost planovima Rusije za povećanje vojnog prisustva u regionu Crnog mora.
Gruško je saopštio da ne postoji nikakva ruska vojna aktivnost u Ukrajini i da je za rešavanje krize u ovoj zemlji potrebno ispunjavanje političkog dela Minskog sporazuma.
„Pre svega, treba doći do političkog rešavanja na bazi Minskog sporazuma. To je jedno od onih pitanja o kojima je bilo reči“, naveo je on.
Gruško je dodao i da za to postoje različiti mehanizmi, uključujući „Normandisjku četvorku“, Kontakt grupu, mehanizme OEBS-a.
„Rešenje ukrajinske krize zavisi od sposobnosti kijevskih vlasti da realizuju korake koji su bili naznačeni“, ukazao je diplomata.
„U svakom slučaju, u Ukrajini nema ruske vojne aktivnosti“, naglasio je Gruško.
Gruško: Mere koje je NATO usvojio imaju konfrontacioni karakter - Vojni zvaničnici su prvi put nakon dugo vremena učestvovali na senici Saveta Rusija-NATO, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.
„Specifičnost današnje sednice je to što su prvi put nakon dugo prekida u njoj učestvovali vojni zvaničnici“, rekao je Alerksandar Gruško novinarima.
Ruski vojni zvaničnici su saopštili da su spremni za konsultacije o bezbednim letova iznad Baltika.
„Važno je to što su tokom današnje sednice naši vojni zvaničnici saopštili da podržavaju plan finskog predsednika za povećanje bezbednosti letova u vazdušnom prostoru iznad Baltika. Mi smo spremni za predmetne konsultacije na vojnom nivou sa predstavnicima zemalja Alijanse i drugim zemljama koje izvode vojno-vazdušnu delatnost u ovom regionu“, naveo je ruski ambasador.
Gruško je rekao da Rusija ne predstavlja pretnju za NATO, a da mere koje je NATO usvojio na samitu u Varšavi imaju konfrontacioni karakter i predstavljaju povratak hladnom ratu. One prete novoj trci u naoružanju.
„Smatramo ove mere nepotrebnim, kontraproduktivnim. One nose konfrontacioni karakter, slabe evropsku, regionalnu bezbednost i vraćaju nas ka šemama osiguranja bezbednosti iz vremena hladnog rata“, rekao je Gruško novinarima, nakon sednice Saveta Rusija—NATO u Briselu.
Prema rečima Gruška, Rusija ne predstavlja opasnost za članove Alijanse i nije zainteresovana za konfrontacioni model koji se nameće Rusiji.
Odluke NATO-a pretvaraju zemlje Istočne Evrope u odskočnu dasku za vojno širenje, a u njihove odnose sa Rusijom se uvodi vojna dimenzija, izjavio je Gruško.
„Opasnost je u tome što konfrontaciona politika napravljena na osnovu mitske pretnje Rusije danas dobija formu vojnog plana i vojnih priprema u blizini naših granica. Teritorija istočno-evropskih članica Alijanse pretvaraju se u odskočne daske za vojno širenje i vojno-politički pritisak na Rusiju“, rekao je Gruško.
Prema njegovim rečima, „prema nama i istočno-evropskim zemljama se uvodi vojna dimenzija koje nikad nije bilo“.
Put ka stabilizaciji u odnosima Rusije i NATO-a ne leži u kozmetičkim merama poverenja, već u smanjenju vojne aktivnosti, naglasio je on.
„On leži, pre svega, u zamrzavanju vojnog širenja koje trenutno izvode zemlje NATO-a u blizini ruskih granica, smanjenju vojnih aktivnosti i kasnije povlačenju već raspoređenih jedinica u svoje baze“, rekao je Gruško.
On je naglasio da je Rusija spremna za predmetne konsultacije na vojnom nivou o bezbednosti letova u baltičkom regionu.
Svi članovi Saveta Rusija—NATO su priznali da nema alternative političkom rešavanju krize u Ukrajini.
Napadnuta zgrada Ruskog doma u Kijevu -
U Kijevu je napadnuta zgrada Ruskog centra za nauku i kulturu.
„U Kijevu su maskirani napadači bacali baklje na zgradu predstavništva ruske Federalne agencije za poslove ZND. Na zgradi i vratima ostali su tragovi čađi“, navodi se u saopštenju na sajtu televizije.
Stoltenberg: Vojni kanali za komunikacije između Rusije i NATO su otvoreni - Vojni kanali NATO—Rusija nisu zatvoreni i treba ih iskoristiti za smanjenje rizika vojnih incidenata, izjavio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg.
„Vojni kanali za komunikacije su otvoreni“, rekao je Stoltenberg na kraju sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu.
Prema njegovim rečima, sada ih treba iskoristiti za smanjenje rizika od vojnih incidenata. On je okarakterisao sastanak kao koristan, a razgovor kao otvoren i iskren.
„To je bila korisna sednica, razgovor je bio otvoren i iskren“, rekao je Stoltenberg na karaju sednice Saveta Rusija—NATO na nivou ambasadora, održane u Briselu.
Atmosfera na sednici je bila dobra, ali strane nisu došle do dogovora. Datum održavanja novog sastanka saveta Rusija—NATO i njegov format nisu određeni, dodao je generalni sekretar NATO-a.
„Rusija i NATO su doneli odluku da nastave rad Saveta Rusija—NATO, ali datum i forma novog sastanka još nisu određeni“, saopštio je Jens Stoltenberg.
NATO očekuje od Rusije detalje o njenom predlogu o merama bezbednosti u vazduhu, dodao je on.
„Očekujemo od Rusije detalje o njenim predlozima o merama bezbednosti u vazduhu“, rekao je Stoltenberg.
„NATO Rusiju obavestio o odlukama samita u Varšavi, a Rusija je nas takođe informisala o svojim vojnim merama", rekao je on.
SAD su na sednici saopštile Rusiji odluku o dodatnom prisustvu američke vojske u Evropi. Rusija i NATO su potvrdili da se kriza u Ukrajini mora rešiti mirnim putem.
Putin razgovarao sa Olandom i Merkelovom o Ukrajini - Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Predstavnik Vlade Francuske Stefan le Fol izjavio je da su tokom razgovora Oland, Merkelov i Putin razmatrali situaciji u Ukrajini.
Tokom razgovora lidera tri države nastavljena je diskusija o krizi na jugoistoku Ukrajine. Naglašena je potreba potpune i stroge primene Minskog sporazuma od 12. februara 2015. godine i istaknut značaj sprečavanja dalje eskalacije situacije, navodi se u saopštenju Kremlja.
Ruski predsednik izrazio je zabrinutost u vezi sa intenzivnim granatiranjima ukrajinske vojske na naseljena mesta u Donbasu. On je naglasio da ne postoji alternativa političkom i diplomatskom rešenju unutrašnjeg ukrajinskog sukoba u skladu sa odredbama u minskom paketu mera.
Ovo je drugi razgovor lidera tri države u poslednjih nedelju dana. Prethodni razgovor održan je 8. jula, kada je Putin skrenuo pažnju na provokacionu prirodu dejstava ukrajinske vojske u Donbasu i pozvao Merkelovu i Olanda da aktivnije utiču na Kijev u delu ispunjavanja Minskog dogovora.
Potvrđen je zajednički stav o intenziviranju pregovaračkih napora o ukrajinskoj problematici, pre svega u „normandijskom formatu" i preko Kontakt grupe, piše u saopštenju.
Lideri su takođe razmenili mišljenja u svetlu rezultata samita NATO-a u Varšavi. Izražen je uzajamni interes za konstruktivni dijalog i donošenje konkretnih mera usmerenih na jačanje poverenja između Rusije i NATO pakta.
Samit NATO-a održan je u Varšavi 8. i 9. Jula. Na njemu je doneta odluka o jačanju istočnog krila saveza. NATO namerava da već 2017. godine postavi u baltičkim zemljama i Poljskoj četiri internacionalna bataljona. Sastanak Saveta Rusija-NATO zakazan je za 13. jul u Briselu.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
