Izvor: Politika, 20.Sep.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ujedinjene nacije sve pasivnije

Novo okupljanje najvećeg diplomatskog foruma na svetu bez velikih očekivanja

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 20. septembra – Njujork je ponovo, kao i svake godine u ovo vreme, centar sveta. Generalna skupština UN, pošto je od početka meseca obavila preostale poslove iz starog saziva, počinje od danas novo, sa najvažnijim svetskim problemima na dnevnom redu, ali bez velikih očekivanja da će ijedno od njih baš na ovom okupljanju biti rešeno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Jedan od glavnih događaja biće samit Milenijumskih razvojnih ciljeva, globalne inicijative od pre deset godina, koja je sebi zadala da do 2015. prepolovi svetsko siromaštvo. Ali globalna ekonomska kriza je usporila i ove napore: fondovi kojima ti ciljevi treba da se realizuju postali su hronično deficitarni. Čak i Amerika, najveći finansijer UN, suočila se sa nedavnim izveštajem da je i kod kuće porastao broj siromašnih, pri čemu je, jasno, američko siromaštvo za svakog gladnog Afrikanca nedostižno bogatstvo.

Dokumenat samita kome će prisustvovati 139 šefova država ili vlada – jednog od najvećih u istoriji – već je usaglašen, tako da će ga skup samo formalno overiti. Zbog toga će mnogo veća pažnja ovoga puta biti posvećena nekim bilateralnim „probojima”: već započetim direktnim pregovorima između Izraelaca i Palestinaca, a u opticaju su i spekulacije o prvom posredovanom ili direktnom (u smislu da sede za istim stolom) susretu predsednika Borisa Tadića sa Hašimom Tačijem.

Pitanje Kosova ove godine je donekle u drugom planu, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde i zajedničke rezolucije Srbije i EU, usvojene aklamacijom na samom početku ovogodišnjeg okupljanja. To, međutim, ne znači da se o tome neće uveliko razgovarati u mnogobrojnim bilateralnim susretima. U Njujorku je i delegacija iz Prištine, mada Kosovo nije u članstvu UN.

I ovoga puta glavna zvezda zasedanja biće američki predsednik Barak Obama, kome je ovo drugi put da učestvuje u radu Generalne skupštine. Prošle godine glavni događaj je bila njegova objava „nove ere multilateralizma”. Prema najavama koje su se mogle čuti ovih dana u Vašingtonu, to će biti reafirmisano.

Baš zahvaljujući Obami, potpuno je promenjen imidž Amerike u svetu u poređenju sa onim koji je imala tokom mandata njegovog prethodnika Džordža Buša. Obama je obnovio američko finansiranje UN, okončao bojkot Saveta UN za ljudska prava i dao novi podsticaj naporima za nuklearno razoružanje. „Promenjeni su ton i suština američkog angažmana”, citirao je današnji „Vašington post” Suzan Rajs, šeficu misije SAD pri UN.

Obama će dva puta govoriti na ovogodišnjem forumu svetskih državnika: prvi put na Milenijumskom samitu u sredu, a već sutradan u debati na Generalnoj skupštini. S obzirom na njegovu globalnu popularnost i ugled, koji su znatno veći nego kod kuće, u nekim ovdašnjim medijima pojavile su se spekulacije da bi on, kad okonča svoj predsednički mandat, mogao da bude – generalni sekretar Ujedinjenih nacija!

U ovom momentu Obama svakako ima više briga kod kuće: spor ekonomski oporavak i visoka stopa nezaposlenosti njegovo su teško breme uoči novembarskih izbora za Kongres u kome sada njegova Demokratska partija ima većinu. To, međutim, ne znači da američka diplomatska mašina sledećih dana neće biti u punom pogonu kada je reč o njenim prioritetima, kao što su pitanje nuklearnih ambicija Irana i Severne Koreje.

Ovogodišnje zasedanje Generalne skupštine prate i neke analize koje ukazuju da se Ujedinjene nacije na neki način pasiviziraju. „Izveštaj Saveta bezbednosti” (Security Council Report), nezavisna neprofitna organizacija koja je povezana sa Centrom za međunarodne organizacije Kolumbija univerziteta, iznela je podatke o tome da je Savet bezbednosti od 2008. naovamo doneo čak za 26 odsto manje odluka, što je bez presedana u poslednjih 20 godina poslehladnoratovskog perioda. U poslednje dve godine, na primer, nije započeta nijedna nova mirovna misija.

Prema nekim objašnjenjima, tome doprinosi i pojava novih igrača na svetskoj pozornici koji traže svoje mesto u orkestru velikih sila. Nije reč samo o Kini, već i o Indiji, Brazilu, Južnoafričkoj Republici, Turskoj... „UN su samo ogledalo strateški veoma zamućene geopolitičke situacije”, objasnio je ovo u izjavi „Vašington postu” istoričar Edvar Lak iz Međunarodnog instituta za mir, koji je ujedno u neformalni savetnik Ban Ki Muna. On je, međutim, uveren da UN ostaju ključna institucija i poslednji arbitar svima koji u svetu traže svoj legitimitet.

Milan Mišić

objavljeno: 21.09.2010.

Nastavak na Politika...