Izvor: Politika, 14.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ujedinitelji" i "pravednici"
Rusija je ponovo ušla u period izbora.
Za početak, građani 14 (od ukupno 89) federalnih jedinica najveće države na svetu izjašnjavali su se u nedelju o tome ko će ih predstavljati u budućim lokalnim vlastima. Krajem godine slede izbori za Državnu dumu, da bi već početkom marta 2008.
Rusija dobila i novog predsednika.
Kratko sažeti rezultati su, u proseku, sledeći: Ujedinjena Rusija je osvojila 46 odsto glasova, KPRF Genadija Zjuganova 15,77, Pravedna Rusija 11,77, i LDPR >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vladimira Žirinovskog 9,02 procenta...
Nedeljni izbori bili su važni iz nekoliko razloga. Prvo, i osnovno, rešavali su pitanje političkog predstavljanja građana u državnim organima. Zatim, poslužili su partijama da odmeravanjem snaga na lokalnom nivou doteraju i profilišu taktiku za predstojeći okršaj na federalnom planu. Važan momenat je i to što je građanima definitivno uskraćeno pravo da glasaju "protiv svih". Ali nedeljni izbori su bili i neka vrsta eksperimenta, pošto je u tri federalne jedinice – Sankt Peterburgu, Moskovskoj oblasti i Dagestanu – prvi put u novijoj istoriji Rusije primenjen isključivo proporcionalni sistem, onakav kakav će važiti na izborima u decembru.
Političkim partijama i svim zainteresovanim preostalo je da sumiraju posledice izjašnjavanja građana. Kao što se i očekivalo, Ujedinjena Rusija, na čijem čelu je predsedavajući Dume Boris Grizlov, ponovo je osvojila najviše mandata. Ali u njenoj monolitnosti se ukazala i prva pukotina. U Stavropoljskom kraju birači su više glasova dali Pravednoj Rusiji predsednika Saveta Federacije Sergeja Mironova. Samo zahvaljujući činjenici da se u Stavropolju poslednji put glasalo po mešovitom sistemu – proporcionalnom i većinskom – Ujedinjena Rusija je uspela da obezbedi najveći broj deputatskih mesta.
Poruka je poslata. Partija Mironova (sastavljena od više malih propredsedničkih stranaka) postoji svega nekoliko meseci, a od "ujedinitelja" se razlikuje povratkom vrednostima iz socijalističkih vremena, naravno, prigodno oblikovanim za današnje doba. I upravo kao takva, već pri prvom ogledanju uspela je "ujediniteljima" da oduzme ne mali deo glasačkog tela. Na stranu to što je po mnogima Pravedna Rusija tek veštačka tvorevina Kremlja čiji je jedini zadatak da predstavlja balans aktuelnoj partiji vlasti, kao i da za sebe veže deo levo i nacionalno orijentisanih birača koji sada poverenje daju komunistima i njima bliskim partijama.
Suština ove podele leži u želji da se rusko društvo profiliše kao dvopartijsko, po ugledu na velike zemlje na zapadu. U takvim uslovima delovanje partija ko što su komunisti Genadija Zjuganova, liberalne demokrate Vladimira Žirinovskog ili demokrate Nikite Beljiha i Grigorija Javlinskog, jednostavno, treba svesti na marginalni nivo. Zato su ukupno drugo mesto komunista i dobar plasman "žirinovljevaca", pa i značajan oporavak demokratskih snaga na nedeljnim izborima, takođe, poruka za decembar – i glasačima i Kremlju.
Kada krajem godine rusko mnoštvo krene na birališta stvari će za većinu – osim već pomenutih birača iz Sankt Peterburga, Moskovske oblasti i Dagestana – izgledati ponešto drugačije od onoga na šta su navikli. Najveća promena biće to što svoj glas više neće moći da daju ličnostima kojima veruju, nego partiji za koju samo pretpostavljaju da bi mogla valjano da ih zastupa. Ovo, hteli ili ne hteli, znači da će u dumske fotelje zasesti i neko ko im baš i nije prirastao za srce. Jer od sada, ko će sa liste ući u parlament a ko ne, određivaće partijska nomenklatura, a ne birači.
A svoju volju građani su do sada izražavali i legitimnim glasanjem – "protiv svih". Ovakvo izjašnjavanje, naravno, nije specijalitet samo Rusije, ali je ovde imalo i te kakvu težinu. U mnogo slučajeva broj glasača "protiv svih" značajno je premašivao poverenje ukazivano nekim uglednim partijama i njihovim liderima. Zvanično, cilj ukidanja ove liste jeste želja za većim političkim angažovanjem birača, mada se po mnogima sve svodi na sužavanje prava na demokratski izbor, što bi za posledicu moglo samo da ima manju izlaznost.
Interesantno je da su mnogi posmatrači prohujalu predizbornu kampanju ocenili kao "najprljaviju" još od vremena drugog izbora Borisa Jeljcina za predsednika Rusije 1996. Pri tome svi ističu činjenicu da su i žrtve manipulacija i njihovi vinovnici najčešće zastupnici iste ideologije i jednako privrženi predsedniku države. Korišćenje državnih resursa, posebno medijskih, od strane vladajućih struktura bilo je više nego izraženo. Ponegde je bilo čak i fizičkih obračuna, pa i pucnjave. Ruski mediji prenose i najbizarniji podatak: na jedno glasačko mesto (ne navodi se koje) izašla su samo dva birača – kandidat i njegov prijatelj!
Ali – i to je poruka...
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 14.03.2007.]
.jpg)
