Izvor: Deutsche Welle, 15.Okt.2016, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšeni kao pregovarački kapital
Vlast u Teheranu nastavlja da sledi oprobani šablon: hapsi državljane koji imaju pasoš Irana i neke zapadne zemlje, optužuje ih za špijunažu, a onda ih pušta kada dobije političke ustupke. Sada to osuđuju i UN.
Ujedinjene nacije su uputile jasne reči Iranu. Ta zemlja i dalje krši ljudska prava, poručuje Ahmad Šahid, posebni izvestilac za Iran pri UN. On traži od Irana bezuslovno oslobodi uhapšene građane sa dvojnim državljanstvom. „Njihova hapšenja i kršenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << njihovog prava na pravedan proces pred nepristranim sudom su eklatantna kršenja iranskih obveza prema međunarodnom pravu", rekao je Šahid prošle sedmice.
Povod je postupanje iranskog pravosuđa. Četvoro Iranaca s dvojnim državljanstvima sede u zatvoru. Do kraja septembra bilo ih je pet. Protiv troje je podignuta optužnica zbog navodne špijunaže. U pitanju su britansko-iranska državljanka Nazanin Zahari-Retklif koja radi za fondaciju Tomas Rojters, američko-iranski ekonomski savetnik Sjamak Namazi i kanadsko-iranska profesorka Homa Hodfar. Sve tri optužnice se tiču nacionalne bezbednosti, saopštilo je tužilaštvo u Teheranu sredinom juna.
Iran ne priznaje dvojna državljanstva i svojim građanima praktično nikada ne dopušta ispis iz državljanstva čak ni kada žive u inostranstvu i imaju i drugi pasoš. Ukoliko neko s dvojnim državljanstvom uđe u Iran, njegov drugi pasoš ne igra nikakvu ulogu za pravosudne organe.
Prebacivanje odgovornosti
„Iranski zakoni zahtevaju podizanje optužnice za špijunažu ukoliko je optuženi dokazano prosledio tajne informacije neprijateljskoj zemlji", pojašnjava Širin Ebadi, iranska aktivistkinja za ljudska prava koja je dobila Nobelovu nagradu za mir. „U slučaju ovo troje optuženih za to nema dokaza", dodaje Ebadi.
Naučnica Homa Hodfar je 26. septembra iznenadno puštena iz poznatog zatvora Evin. Nedelju dana ranije je kanadski ministar spoljnih poslova sa svojim iranskim kolegom razgovarao o slučaju na marginama Generalne skupštine UN. Širin Ebadi smatra da je sve to bila neka vrsta političke otmice: „Homa Hodfar je nedužna uhapšena i puštena je na slobodu nakon pregovora na političkom nivou. Pri tom upada u oko da je odmah nakon što je puštena na slobodu potvrđena vest o ponovnom otvaranju kanadske ambasade u Teheranu."
Homa Hodfar (u sredini) stigla je u Montreal krajem septembra
Iranski šef diplomatije Zarif odbacuje tvrdnje da je vlada imala veze s hapšenjem. Za to je, dodaje, zaduženo pravosuđe. Međutim on je na konferenciji u Njujorku dao i protivrečnu izjavu: „U puštanju na slobodu nekih od njih sam ja, kako je poznato, imao udela."
Slučaj američko-iranskog novinara
„Za hapšenja tih ljudi je odgovorno Ministarstvo za tajne službe koje je u nadležnosti vlade", uverena je Reza Moini, referent za Iran pri Reporterima bez granica. Moini dodaje da je to već poznati šablon prema kojem su ranije hapšeni i novinari sa dvojnim državljanstvom. „Hapse se zbog navodne špijunaže i odvode pred sud. Optužbe se, međutim, nikad ne uspevaju dokazati." Gotovo svi bivaju pušteni na slobodu nakon političkih pregovora, kaže Moini za DW. „To smo nedavno videli u slučaju Džejsona Rezaiana."
Rezaian, američko-iranski dopisnik Vašington posta, 2014. je uhapšen u Teheranu. Zbog „špijunaže" je 18 meseci bio u zatvoru. Nakon dogovora tokom pregovora o nuklearnom programu taj novinar je pušten na slobodu u januaru ove godine. Pre nekoliko danas je Rezaian pokrenuo tužbu protiv Irana. U optužnici navodi: „18 meseci sam držan kao talac i bio sam psihološki mučen." Rezaian kaže da je tokom saslušanja mogao čuti da je on važan kad su u pitanju pregovori o razmeni iranskih zatvorenika sa SADm. Od Irana taj novinar sada traži odštetu.
Abolfazl Hasanbegi, član Nacionalnog odbora u iranskom parlamentu, u tome vidi dokaz za nezahvalnost tog novinara. On je u iranskim medijima izjavio da je Rezaian u Iranu „pomilovan" na osnovu „islamskog milosrđa", ali istovremeno dodao: „Amerikanci su obećali da će zauzvrat na slobodu pustiti 20 uhapšenih Iranaca iz američkih zatvora. Nisu se držali te reči."
Pogledajte i kako se Iran u julu ove godine obračunao sa satelitskim antenama:
Iranske vlasti su ove nedelje javno uništile oko 100.000 zaplenjenih satelitskih antena. Veliki delovi iranskog stanovništva ne poštuju zabranu njihovog korišćenja za prijem stranih TV-programa. Zato su sve češće racije u kojima policija pleni satelitske antene.
Predstavnici državnih medija prisustvuju javnom uništavanju satelitskih antena. Ovakve akcije se održavaju redovno. Neki put preko antena gaze i tenkovi.
General Mohamed Reza Nagdi, šef paravojske Basidž, prilikom jedne akcije uništavanja satelitskih antena u Teheranu je upozorio na „kvaran uticaj satelitske televizije na moral i kulturu društva“. Dodao je da gledanje takvih programa dovodi do „povećanja broja razvoda brakova, zavisnosti od droge, i nesigurnosti.“
Veliki broj građana Irana se ne obazire na takva upozorenja. Gotovo na svakom krovu u Teheranu ima satelitskih antena, iako oni koji ih montiraju, koriste ili popravljaju moraju da računaju sa novčanom kaznom u vrednosti od 2.500 evra.
Zabrana satelitskih antena je ipak sporna. Predsednik Hasan Rohani, čiji mandat ističe u junu 2017, više puta je rekao da tu zabranu smatra kontraproduktivnom i nepotrebnom. I pored toga, iranska policija stalno vrši racije u kojima pleni antene.
Pri tome je neki put potrebna i akrobatika. Jeda iranski korisnik Tvitera piše: „Satelitske antene i slične stvari su samo izgovor. Oni traže razlog da nam prodru u kuće. To je njihova omiljena igra!“
Ministar kulture Ali Džanati se prošle nedelje založio za promenu zakona, jer „70 odsto Iranaca“ koristi satelitske antene. One Irancima omogućavaju prijem više desetina programa na njihovom jeziku koji se prave u inostranstvu.
Pre akcija uništavanja, antene često bivaju prefarbane bojama izraelske, američke ili britanske zastave. U pitanju su države koje, kako tvrdi iranska vlada, svojom TV-produkcijom hoće da unište islamske vrednosti i kulturu Irana.
Ali šta vredi čitava akcija kada je lako nabaviti novu satelitsku antenu? Mnogi mladi Iranci su na društvenimmrežama dali oduška svom nezadovoljstvu. Jedan je na Tviteru napisao: „Govorimo o zakonu koji skoro niko ne poštuje. Da nije možda baš taj zakon nešto što se više ne uklapa u kulturu i društvo?“
