Izvor: Politika, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugroženi saradnici SAD u Iraku
Apel ambasadora Rajana Krokera da lokalni službenici dobiju imigrantske vize da bi se osećali sigurnije i da ne bi napuštali posao
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. jula – Saradnici američke ambasade u Iraku "rade u krajnje teškim uslovima, izloženi su nasilju, uključujući ubistva i kidnapovanja", pa im treba unapred dati vize za imigriranje da bi "imali nadu za budućnost" i "da ne bi napuštali posao". Ovakav alarm i apel Stejt departmentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uputio je lično njegov glavni poverenik u Bagdadu – ambasador Rajan Kroker, očigledno zabrinut za funkcionisanje američke diplomatske misije, iako je ona smeštena u utvrđenoj "Zelenoj zoni".
Sadržaj njegove poruke poslate 8. jula, danas je obelodanio "Vašington post", uz ocenu da se taj "neobičan i dramatičan" zahtev da se lokalnom osoblju ambasade garantuje "bezbedan odlazak", nadovezuje na rastući pritisak ovdašnje javnosti da se američke trupe povuku iz iračkog košmara. Drugim rečima, ambasadorov apel se doživljava kao još jedan znak pogoršavanja situacije na najvećem bojištu današnjice: jer kad je ohrabrenje potrebno najbližim pomoćnicima Amerike, smeštenim u najbezbednijim zdanjima, lako je zamisliti koliko se nesigurnim osećaju mase mnogo manje zaštićenih civila i vojnika, čiji je život na kocki, praktično svakog časa, na svakom ćošku...
U poslednje tri godine je, navodi se, ubijeno devetoro iračkih službenika diplomatskog predstavništva SAD. Sa učestalim napadima gerilaca na "Zelenu zonu" gotovo je prepolovljen broj, očigledno zastrašenog, lokalnog ambasadinog sastava, koji sada čini nekih stotinak lica – dodaje "Post".
Ne čeka nas, na kraju, ništa dobro – kaže bivši inženjer ambasade SAD, koji je prošlog meseca napustio posao u njoj i s porodicom se odselio u Dubai. Predstavljajući se kao Abu Ali, ispričao je da Iračani koji rade u toj ambasadi žive pod specijalnim režimom – da često kriju tu činjenicu i od svoje porodice, da nikome ne veruju, da koriste lažna imena, da kao tajnu drže i brojeve svojih telefona i putovanja. Mnogi sunarodnici, žali se, rad za Amerikance vide za izdajnički čin dok, istovremeno, tako zaposleni ne uživaju ni dovoljnu dozu poverenja američkih vlasti...
Računa se da je trenutno nekoliko hiljada Iračana u tamošnjoj službi američke vlade. Ako "zavrnemo" te ljude nikada nećemo naći druge prijatelje na Bliskom istoku čiji ljudi pomno motre šta će se zbiti sa saradnicima Amerike u Iraku – upozorava Kirk Džonson, koji je učestvovao u američkoj akciji za obnovu Faludže.
Ukupno bi oko 110.000 Iračana moglo da bude na meti atentata i drugih oblika odmazde za "kolaboraciju" sa Amerikancima i drugim stranim snagama – procenjuje "Post". Istovremeno, Vašington pokazuje vanrednu uzdržanost u prihvatu izbeglica iz zemlje na koju su izvršile invaziju u martu 2003. Dosad su SAD primile samo 825 izbeglica iz Iraka (deset puta manje nego Švedska). Za ovu godinu najavljivao se prihvat više hiljada Iračana ali su zasad odobrena samo 133 dolaska.
Rezervisanost ovdašnjih nadležnih ministarstava proizlazi iz dve vrste podozrivosti. Pribojavaju se da bi uz izbeglice mogli da se infiltriraju i teroristi, a strepe i da bi povećani priliv mogao da se protumači kao krah američkih nastojanja da tamo, bar donekle, stabilizuju prilike.
U međuvremenu, Iračani masovno napuštaju ognjišta. Oko dva miliona je izbeglo u Siriju, Jordan i druge okolne zemlje a još toliko ih je raseljeno unutar domovine, gde su razne oružane frakcije angažovane u verskim i etničkim "čišćenjima" – kaže se u izveštajima Ujedinjenih nacija. Svakog meseca, dodaje se u raportima svetske organizacije, po još 60.000 Iračana je prinuđeno da napusti svoje domove.
Ambasadorov apel za imigracione vize zaposlenima u bagdadskoj diplomatskoj misiji SAD mogao bi da toj dugoj listi nevoljnika prekoredno doda i probrane a ugrožene kadrove. Taj njegov vanredni potez "odražava činjenicu da je situacija u Iraku prilično strašna" – prokomentarisala je Roberta Koen, savetnica generalnog sekretara UN.
M. Pantelić
[objavljeno: 23.07.2007.]
