Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožene slobode
Na učestale slučajeve kršenja ljudskih prava širom Evrope ukazuju najnoviji izveštaj Amnesti internešenala i dokumenti Saveta Evrope
Evropska unija, kao "zajednica vrednosti", trebalo bi da bude primer ostatku sveta u poštovanju ljudskih prava, ali ono što se tu događalo u proteklih godinu dana, naročito tretman migranata, azilanata i sopstvenog romskog stanovništva, veoma je zabrinjavajuće, ocenjuje u svom najnovijem izveštaju Amnesti internešenel (AI). U juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objavljenom dokumentu, poznata međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava ukazuje na porast rasizma i diskriminacije širom Evrope i precizno navodi najdrastičnije slučajeve kršenja ljudskih prava u pojedinim zemljama Evropske unije.
Bezbednosne službe u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, prema AI, ne poštuju univerzalnu zabranu torture; Nemačka, Grčka, Italija, Malta i Velika Britanija kritikovane su zbog lošeg ponašanja prema izbeglicama; Češka i Slovačka prozvane su zbog segregacije romske dece u školama; Poljska i Letonija zbog netolerancije prema homoseksualcima; Slovenija zbog "izbrisanih", a Estonija zbog restriktivne politike zapošljavanja prema pripadnicima ruske manjine.
Ocene iz godišnjeg izveštaja o stanju ljudskih prava u 144 zemlje sveta, koji je AI predstavio u Berlinu, umnogome se, nažalost, podudaraju sa zaključcima aprilskog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE).
"Demokratija i ljudska prava u Evropi suočeni su sa paradoksom: standardi su viši nego ikad ranije, ali politička volja da se oni sprovedu u praksi nije toliko jaka koliko bi morala da bude. Zato oni još nisu dostigli tačku iza koje više nema povratka na staro i već sumnjam da će se to ikad dogoditi", rekao je Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope.
"Uvek će biti kršenja ljudskih prava kao posledica grešaka i previda, ali me brinu oni slučajevi sa političkom pozadinom i političkim implikacijama koji ugrožavaju normalno funkcionisanje demokratskih društava", primetio je Dejvis u obraćanju poslanicima PSSE, pred kojima se ovogodišnji izveštaj o stanju ljudskih prava i demokratije u Evropi prvi put našao kao jedinstven dokument. U njegovoj izradi su učestvovali ne samo izvestioci komiteta PSSE, već i međunarodnih nevladinih organizacija, Amnesti internešenela i Hjuman rajts voča, a propraćen je i izveštajem Komiteta za nadgledanje napretka deset članica Saveta Evrope koje su još u sistemu monitoringa (nadgledanja, kontrole) – Albanija, Azerbejdžan, BiH, Gruzija, Jermenija, Moldavija, Monako, Rusija, Srbija i Ukrajina – tri uključene u "postmonitoring" dijalog (Bugarska, Makedonija i Turska) i dve o čijem se monitoringu tek razmišlja (Italija i Velika Britanija).
U izveštaju, koji potpisuje Kipranin Hristos Purguridis u ime Komiteta PSSE za pravna pitanja i ljudska prava, ocenjuje se da su "širom kontinenta učestali slučajevi prisilnih nestanaka, ubistava, tajnih utamničenja, mučenja, ksenofobije, netolerancije, često pod izgovorom borbe protiv terorizma".
Sledi niz primera kršenja tih prava, od progona novinara, pisaca i aktivista građanskog društva u Belorusiji, Rusiji (gde se to opravdava bezbednosnim razlozima posle konflikata u Čečeniji) i Turskoj, pa do slučajeva diskriminacije manjina u Češkoj (Romi), Poljskoj i Letoniji (homoseksualci).
U tekstu usvojenom u Strazburu takođe se zaključuje da je politički život u parlamentima Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Rusije i, donekle, Turske i Moldavije monopolizovala najjača partija, u Albaniji je on potpuno podređen borbi dva politička bloka, a u Srbiji i BiH rasparčan i paralisan usled krhkih koalicija. Nacionalni ustavi još nisu do kraja usklađeni sa evropskim standardima, reforma lokalne samouprave veoma sporo odmiče (tu se u oba slučaja pominje i Srbija), još ima primera kontrole nad medijima (Rusija), cenzure, progona pa čak i fizičkih napada na novinare (Rusija, Turska i Azerbejdžan).
Dokument imenuje i druge članice Saveta Evrope, sa dužim stažom, koje još nisu potpisale ili ratifikovane sve konvencije i protokole SE (na primer, o zaštiti nacionalnih manjina, o suzbijanju korupcije, o manjinskim jezicima) ili ih u praksi ne sprovode. Grčka je, recimo, "prozvana" zbog pretrpanih zatvora, a Italija zbog presporog sudstva.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 26.05.2007.]
