Izvor: B92, 05.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugrožena banka "Hipo Ril Estejt"

Pariz, Midlend -- Nova evropska žrtva domino efekta američke finansijske krize je nemačka banka "Hipo Ril Estejt". Nemačka vlada saopštila je da garantuje uloge.

Nemačka vlada sazvala je hitan sastanak sa predstavnicima Centralne banke kako bi od bankrotstva spasili tu kreditnu banku. Druga po veličini kreditna banka u Nemačkoj bori se za opstanak, pošto se konzorcijum nemačkih finansijskih institucija, uključen u vladin plan pomoći, povukao iz pregovora, odbijajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da pruži hitnu pomoć od skoro 36 milijardi evra.

Predstavnici "Hipoa” sada traže alternativne načine da se izvuku iz krize.

Na samitu u Parizu evropski lideri dogovorili su se da sarađuju u pomoći poljuljanim institucijama, ali se nisu obavezali na konkretan paket pomoći.

Kolaps "Hipo Ril Estejta” ugrozio bi i ostale finansijske inistutucije u zemlji, koje se bore protiv pada poverenja u globalni finansijski sistem.

"Hipo” se u radu oslanjao na pozajmice od drugih banaka i ostao je bez sredstava kada su banke zbog krize postale obazrive u davanju pozajmica.

"Vlada je danas podnela izveštaj da mi nećemo dopustiti da neprilike pojedinih finansijskih institucija ugroze čitav sistem. Radimo sve da zaštitimo 'Hipo Ril Estejt' i takođe poručujemo svima koji budu pravili nezakonite ugovore da će odgovarati. Federalna Vlada vas uverava u to, to je naš dug prema poreskim obveznicima. Ulagačima poručujem da je njihov ulog siguran, vlada garantuje za to", navela je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Evropski lideri podržavaju banke

Lideri Francuske, V. Britanije, Nemačke i Italije "zvanično se zavetovali" da će preduzeti "sve mere" da osiguraju stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Posle hitnog jednodnevnog samita u Parizu, u zajedničkom saopštenju, oni su naveli da je važno da vlade "preduzmu brzu akciju" kako bi se ublažile posledice finansijske krize nastale na američkom tlu. Lideri su se složili da interveništu na tržištu sa 30 milijardi evra, kako bi se otplatili zajmovi malih i srednjih preduzeća.Domaćin samita, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, rekao je posle sastanka da će budžetski propisi EU biti ublaženi kako bi se prilagodili borbi sa finansijskim potresima koji su se proširili sa njujorškog Vol strita.

"Svaka vlada će primeniti svoje metode i sredstva, ali će to činiti u koordinaciji sa drugim evropskim državama. Što se tiče državne podrške bankama koje su u krizi, svaka zemlja prisutna na ovom sastanku, pobrinuće se da rukovodioci, koji su imali pogrešne procene, budu kažnjeni i da se preduzmu odgovarajuće mere za podršku bankama", rekao je Sarkozi.

Britanski premijer Gordon Braun poručio je da treba učiniti "sve što bude potrebno" kako bi se povratila stabilnost.

"Kao što naše centralne banke već postupaju, obezbedićemo likvidnost da bi smo sačuvali poverenje i stabilnost. Složili smo se da moramo bolje da koordinišemo naše odgovore na krizu, u interesu stabilnosti", rekao je Braun.

U zaključcima sastanka nije bilo reči o ideji o zajedničkom evropskom fondu za spasavanje finansijskih institucija, po ugledu na američki plan za spasavanje banaka.

Članovi G4 su se složili i da je što pre neophodno organizovati međunarodni samit, na kome bi se razmotrila nova pravila finansijskog kapitalizma.

Njihove zaključke treba da potvrde ministri finansija 27 zemalja članica EU, na sastanku u Briselu sledećeg utorka.

Baroso: Usklađen odgovor

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ocenio je da rezultati subotnjeg mini-samita o finansijskoj krizi, održanog u Parizu, predstavljaju "usklađen odgovor na veoma ozbiljnu situaciju", bez obzira na to što Evropljani "nisu jedinstveni kao Amerikanci".

"To je usklađen odgovor na veoma ozbiljnu situaciju. Svesni smo da je potreban evropski odgovor na krizu i izneli smo mere za koje smo postigli konsenzus. To je konkretan korak u dobrom pravcu", ocenio je Baroso za list "Parizijen".

Ipak, Baroso je rekao da se ne može porediti evropski odgovor na krizu sa onim koji je ponudio Vašington, jer su SAD jedna država, dok Evropsku uniju čini 27 zemalja.

"Mi dakle ne možemo da imamo isti, jedinstveni stav kao Amerikanci. S druge strane, trebalo bi istaći i da je situacija u Evropi mnogo bolja nego u SAD", rekao je predsednik Evropske komisije.

Baroso je ocenio da je mini samit četiri velike evropske sile "učinio maksimum u odnosu na veoma ozbiljnu situaciju koja nije nastala u Evropi, ali zbog koje Evropa trpi posledice".

Buš: Potrebno vreme za oporavak

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da će biti potrebno vreme da bi se pokazao pozitivan ishod plana za izlazak iz finansijske krize, vrednog 700 milijardi dolara.

"Ovaj finansijski paket predstavlja ne samo adekvatan odgovor na trenutnu finansijsku krizu u zemlji, već će doprineti i ekonomskom rastu SAD na duže staze", rekao je Buš u svom redovnom nedeljnom radio obraćanju.

Buš je istakao da SAD čeka "još puno posla da bi se stabilizovalo finansijsko tržište".

On je rekao da je američki Kongres preduzeo "krupan korak" usvajanjem ove finansijske regulative.

Nastavak na B92...

RTS: Lideri EU za podršku bankama

Radio Slobodna Evropa: Evropski lideri će podržati banke

RTS: Kriza finansijskog tržišta u Nemačkoj