Izvor: Glas javnosti, 02.Dec.2009, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udba na izvol’te
ZAGREB - Državna bezbednost bivše Jugoslavije je od 1945. do 1990. pratila oko 67.000 građana Hrvatske i kompletirala 1,5 miliona strana obaveštajnog materijala - uključujući dosije Franje Tuđmana, Dražena Budiše i Marka Veselice. Jedino fali dosije sadašnjeg predsednika Stjepana Mesića, iako je sasvim izvesno da ga je Udba napravila, ali da ga trenutno „na sigurnom mestu“ verovatno „čuva“ hrvatska obaveštajna služba.
Hrvati koji žele da zvirnu u tajne koje su o >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << njima prikupljali udbaši mogu slobodno da podnesu jednostavan zahtev, ali slabo pokazuju interesovanje za to. Svega 600 građana je dosad pogledalo svoj dosije, jer jednostavno ne žele da iz Udbinih dosijea otkriju da ih je prijatelj, rođak ili bračni drug (ne) svesno „cinkario“ nekom Udbinom agentu.
GEJ AFERE
Većina dosijea bavila se muškarcima, a tajnu policiju je zanimalo sve što „praćeni objekt“ radi, kako je kazala Ivanovićeva. Agenti su vrlo često pisali da je praćena osoba u intimnim odnosima s nekim, što bi moglo značiti da je bila u ljubavnim odnosima, pa čak i da je homoseksualac - jer je vrlo često reč bila o muškarcima, piše list.
ZID OD 300 METARA TAJNI
Od kutija u kojima se u Hrvatskom državnom arhivu čuvaju tajni podaci, koje je „vojska“ Udbinih agenata i „spoljnih saradnika“ marljivo sakupljala 45 godina, mogao bi se napraviti zid dugačak 300 metara, a u njima se nalazi oko 1,5 milion strana obaveštajnog materijala i više od 50.000 fotografija. To nije celokupan „asortiman“ Udbine delatnosti, jer je moguće da neki od dosijea još nisu prebačeni u državni arhiv.
Tu je i problem precenjivanja. Oko polovina onih koji su želeli da vide šta se o njima „zna“ uopšte nisu ni imali dosije, što, kako piše Večernji list, znači da nisu bili zanimljivi Udbi. Doduše, moguće je i da se podaci o njima nalaze u MUP Hrvatske ili da su još pre dvadesetak godina završili u Beogradu. Ali, to je ipak malo manje verovatno.
Zahtev je podnelo ukupno 1.380 građana Hrvatske, što je što je potpuno zanemarljivo u odnosu na ostale bivše komunističke zemlje, gde građani hrle da vide šta su tajne službe pisale o njima. Dok bivši istočni Nemci, Rumuni i Česi mogu da vide i imena agenata koji su o njima vodili evidenciju, u hrvatskom slučaju to nije moguće, jer ih nema.
- U dosijeima se mogu videti šifrovana imena, ali se ne zna ko stoji iza njih. Mogu se videti kodna imena kao što su Mile, Boro, Stevo. Pominje se i izvesna Bosiljka, ali to ne znači da je agent bila žena - objasnila je za list Snježana Ivanović, načelnica Odeljenja za zaštitu i obradu arhivskog gradiva u Hrvatskom državnom arhivu.
