Izvor: Deutsche Welle, 14.Okt.2018, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Udarac na najslabije

Ako dete nije vakcinisano ili ne ide u školu – nema roditeljskog dodatka. Nova zakonska regulativa u Srbiji tako dvostruko kažnjava pretežno Rome. Nije pomogao ni protest Poverenice, pa sada mora da preseče Ustavni sud.

U novosadskom naselju Veliki rit, gde u bezimenim ulicama, u prašini i sklepanim kućama živi više od 2.000 ljudi, nisu ni čuli za novosti. A novosti nisu dobre za njih. Država je propisala – nema roditeljskog dodatka za porodicu u kojoj makar jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << od dece nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu.

„Nisam ih vakcinisala, jer nisu imali knjižicu, a nisu išli u školu jer nemam papire da ih upišem“, priča Suzana dok s golišavim dvogodišnjim detetom stoji na ulazu u svoju avliju. Ima i troje starije dece. U Srbiju je došla iz Bosne pre dvadeset godina i tek sad uspela da dobije papire. „Odlazila sam za vakcine, ali, kažu, to se plaća pošto nemaju knjižice, a ja nemam odakle to da plaćam. Kad sam zadnji put odvela malu kod lekara 3.000 su mi uzeli samo za pregled“, priča Suzana.

„Ni vode ovde nema kako treba, a sad će i zima, pa više nećemo imati struju nego što ćemo imati, pa ti po mraku vuci tu decu, kako?“, pita se Andrigona koja živi u ovom romskom naselju. „I kako da ne dobiju jedinicu kad nemaju kako da uče? Celu noć, ceo dan nema struje.“

Diskriminacija Roma?

Škola i vakcinacija su obavezne, pa ipak: zar se uskraćivanjem roditeljskog dodatka ne kažnjava upravo dete koje je ionako u teškim uslovima? U Inicijativi A11, koja je podnela predlog za ocenu ustavnosti zakona, veruju da je u pitanju diskriminacija ugroženih romskih porodica jer će odredbe novog zakona pogoditi upravo njih.

Podaci Unicefa i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. tako kažu da je svega 12,7 odsto dece iz romskih naselja uzrasta od 24 do 35 meseci primilo sve preporučene vakcine, dok je u opštoj populaciji te vakcine primilo 70,5 odsto dece. Dok u Srbiji 98 odsto dece ide u obavezno predškolsko, među decom iz romskih naselja je procenat samo 63. Tek dve trećine te dece krene u osnovnu školu, a među njima svaki četvrti ne uspe da je završi.

„Ako dete ne može da ima otvoren zdravstveni karton i da se leči zbog toga što nema dokumente, prebivalište ili JMBG, ili zbog diskriminatornog odnosa zdravstvenih radnika, znatno se umanjuju šanse da će to dete primiti sve preporučene vakcine“, kaže Milijana Trifković, pravna koordinatorka Inicijative A11.

„Ako se tom detetu i ostaloj deci iz porodice uskrati i pravo na materijalnu podršku i roditeljski dodatak, to dodatno povećava rizik od preranog napuštanja školovanja, zbog toga što roditelji neće moći da pokriju troškove školovanja ili, pak, što će i deca biti primorana da doprinose izdržavanju porodice“, dodaje Trifković u razgovoru za DW.

Umesto sankcija, kažu u Inicijativi A11, potrebno je da država prvo omogući da se svako dete upiše u matičnu knjigu odmah po rođenju, bez obzira na to da li im roditelji imaju dokumente ili ne, i da od najranijeg uzrasta imaju pristup preventivnoj zdravstvenoj zaštiti.

Veliki rit u Novom Sadu

A šta je država uradila po tom pitanju? Uočila potrebu da se situacija unapredi, kaže Trifković. Sudeći po rezultatima, od toga nije daleko odmakla

„Zdravstvene medijatorke, koje su u najvećoj meri doprinele boljem obuhvatu imunizacijom kod romske dece, i dalje nemaju sistematizovana radna mesta i njihov broj je nedovoljan“, kaže Trifković. Država je olakšala naknadi upis u matične knjige, ali nije omogućila da se svako dete upiše po rođenju bez obzira na to da li roditelji imaju lična dokumenta.

Na čekanju pred Ustavnim sudom

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za DW podseća da sankcije za nevakcinisanje i nepohađanje nastave već postoje. „Samim tim, i u situaciji kada dođe do ovih okolnosti, odgovorna lica koja su počinila navedene prekršaje će odgovarati po zakonima koji uređuju tu oblast. Takođe, primena ovih odredbi može nepovoljno uticati na položaj posebno ugroženih grupa stanovništva“, navodi se u odgovoru Poverenice na upit DW.

A među tim ugroženim grupama bi osim romske populacije, mogla da se nađu i deca iz drugih ranjivih grupa, navode u Inicijativi A11. „Siromašna deca i deca iz sredina u kojima su nepristupačne predškolske ustanove. Ili deca koja zbog svog zdravstvenog stanja zaista ne mogu da blagovremeno prime pojedine vakcine“, objašnjava Milijana Trifković.

Poverenica za ravnopravnost dodaje da je na ove odredbe zakona skretala pažnju pre nego što je zakon usvojen, ali očigledno – bezuspešno. Zato je sada na potezu Ustavni sud. Pred Sudom se, međutim, ovaj zakon već nalazi zbog odredbi koje se tiču izdvajanja za porodiljsko odsustvo kojima su pogođene poljoprivrednice, žene s višim primanjima i roditelji dece koja su rođena pre usvajanja zakona.

Proces pred Ustavnim sudom, međutim, još traje, a u kancelariji Poverenice nemaju informaciju dokle se s njihovom Inicijativom stiglo.

„Nek bar jedan Cigan uspe“

Nazad u Velikom ritu ne znaju ništa o ustavnim pikanterijama. Majke koje smo sreli najviše brine to što decu ne mogu barem da spreme da čista odu u školu. „Smeju im se, kažu imaju vaške, skrnavi, prljavi, niko neće s njima da se druži, a evo ovaj put kad je kiša, ne možeš proći. Ti samo dok odeš do tamo, ti si već sav blatnjav. Kažu Cigani najgori, pa nismo najgori, nego nemamo ono osnovno za život“, očajna je Andrigona.

„Ja bih volela prvo da se pomogne malo, samo osnovno, ne mora pare, pa onda ako tad i dalje ne nose decu u školu, onda nek krene neki postupak, to su potpuno u pravu, ali ovako...“, dodaje ona. „Pa ja bih prva volela da barem moje dete završi nešto kad nisam mogla ja. Nek se kaže da je jedan Cigan bar uspeo.“

Nataša Petrović (37) se posvetila devojčicama i devojkama iz seoskih područja, i kao pedagoški asistent, i kao trener ženskog fudbala. Ovo drugo joj je hobi već duži niz godina, ali u njemu uživa najviše. „Za loptu oduvek znam, ona me je oduvek zanimala. Bila sam u ŽFK Mašinac 13 godina, a bila sam i član omladinske reprezentacije. Sada sam već 2 godine trener ŽFK Morava iz Žitkovca“.

Silvija Nešić (22) nije prva u porodici koja se muzički školuje, ali je prva koja je upisala fakultet. Studira muziku, svira klavir, peva u akademskom horu i dosta putuje. U slobodno vreme, kao članica NVO „Ternipe“ (na romskom Mladost) mlade Rome bodri da se školuju. „Trudim se da posebno devojčicama koje su ugroženije od dečaka budem primer da ostanu u školi i da se sve može kad se hoće.“

„Oduvek sam znala da neću da ostanem samo na srednjoj školi, i pošto volim decu upisala sam visoku školu za vaspitača“, kaže Cecilija Vajc (21). Njen uspeh je utoliko veći što je već deset godina u nekoliko hraniteljskih porodica. Nada se da će kad završi studije što pre naći posao u nekom vrtiću i moći da plaća stan jer tada gubi pravo da ostane u sistemu hraniteljskih porodica.

U mahali živi i Turkijan Redžepi (44), koji se sa svojim udruženjem i produkcijskom kućom bavi problematikom romske zajednice u Srbiji, a prilozi koji se mogu naći na internetu, bave se pitanjima koja tište Rome.

Deca vole da poziraju pred kamerom! „I ranije sam radio kao novinar, a na ovu ideju sam došao 2013. kada na Dan Roma niko od medija u Nišu nije to ni pomenuo. Imao sam neku kameru, i počeo da snimam. Tako je nastala produkcijska kuća „Roma world“, kaže Turkijan Redžepi.

Ajša Alić (40) radi kao pedagoška asistentkinja u jednoj niškoj osnovnoj školi. Kaže da je njeno zanimanje nastalo kao projekat romskih asistenata u nastavi, da bi kasnije bilo prepoznato kao potreba, pa danas postoji u celoj Srbiji. „Pedagoški asistent je veza između porodice, škole, učenika i lokalne samouprave. Radim i u nastavi i u dopunskoj nastavi sa svom decom koja trebaju pomoć u učenju.“

Ajša tek zadnjih 15 godina zbog posla živi u romskoj mahali. Kaže da su roditelji svesniji nego pre da je škola važna, ali da sada sa asocijacijom pedagoških asistenata radi na rešenju drugog problema. „Romska deca najčešće ne idu u vrtić, a jedan od razloga je i taj što se to plaća. Mi ih želimo u sistemu kako bi na polasku u prvi razred bili jednaki sa svojom generacijom većinskog naroda“.

Diplomirani novinar Ana Saćipović (61), svoja pisanja usmerila je na projekte namenjene za pomoć ženama Romkinjama. Direktorka je Udruženja Romkinja „Osvit“, i više od 20 godina se bavi ovim problemima. „Jedan od značajnijih projekata je S.O.S. telefon za žene i to na romskom i srpskom jeziku, inače prvi na romskom jeziku u Evropi“, ponosno ističe Ana.

Iako je diplomirala na psihologiji i godinu dana pre roka, Anita Cekić (32) ne radi u struci, već kao pedagoški asistent i stručni saradnik za decu koja školu pohađaju po inkluzivnoj nastavi. Nedavno je postala mama, a period trudnoće je iskoristila da postane i psihoterapeut. „Ja ne prestajem da radim na sebi i dalje se nadam da ću raditi u struci, pre svega zbog svog samoostvarenja“, kaže Anita.

Osman Balić (66) je inženjer koji je svoje inženjerske dane proveo u Institutu Edvard Kardelj i Institutu Mašinske industrije a poslednjih 20 godina se bavi pitanjima Roma. Kaže da u vreme kada je on studirao nije bilo uobičajeno da Romi upisuju fakultete, mada nije bilo prepreka za to. Svojim najvećim uspehom smatra mikrofilmovanje rendgenskih snimaka i slične inovacije koje je uneo kao inženjer.

Kada je reč o romskim pitanjima, Osman Balić je posebno ponosan što je pokrenuo pitanje bezbednosti Roma u romskim naseljima. Osnovao je 19 dobrovoljnih vatrogasnih društava u romskim naseljima gde su nabavljeni vatrogasni aparati za gašenje požara budući da su ova naselja vrlo neuslovna i sa lošom infrastrukturom.

Autor: Jelena Đukić Pejić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...

B92: Nova zakonska regulativa " "udarac na najslabije"