Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udarac Mušarafu
Ubedljiva pobeda opozicionih i umerenih partija na pakistanskim parlamentarnim izborima
Iako nije bio direktan učesnik, već, kao šef države, samo zainteresovani posmatrač, pakistanski predsednik Pervez Mušaraf najveći je gubitnik na prekjuče održanim parlamentarnim izborima u ovoj zemlji koja je u minulih godinu dana prolazila kroz teška iskušenja.
Prema neformalnim rezultatima saopštenim juče po podne, dve glavne opozicione i politički umerene stranke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pakistanska narodna partije (PPP) koju je predvodio Asif Ali Zardari, suprug ubijene bivše premijerke Benazir Buto, i Pakistanska muslimanska liga (PML) sa takođe bivšim premijerom Navazom Šarifom na čelu, osvojile su 153 poslanička mesta, od ukupno 272 za koja se juče glasalo. To im daje ubedljivu većinu i garantuje stabilno vladanje – pod uslovom da se dogovore o koaliciji.
Druga Pakistanska muslimanska liga, ona koja je dosad bila glavni oslonac vlasti Mušarafa, sa 38 mesta bila je u priličnom zaostatku na trećem mestu. Njeni lideri, svi lično izborni gubitnici (po tamošnjem većinskom sistemu, pobednik nosi sve), priznali su poraz i najavili da prelaze u opoziciju.
Najviše poslanika osvojila je PPP – 87, dok je Šarifova PML u momentu pisanja ovog izveštaja imala 66. Ostalo su osvojile manje regionalne stranke. Iako su najavljivane izborne manipulacije, juče nije bilo većih pritužbi na proces glasanja i prebrojavanja.
Zapažen je, kako javljaju agencije, znatan pad popularnosti saveza od šest radikalno islamističkih partija, što se uzima kao dokaz da su Pakistanci pre za muslimansku demokratiju, nego za islamistički režim. Ovo je naročito važno budući da je Pakistan tokom prošle godine bio izložen talasu „talibanizacije", koji se prelio iz susednog Avganistana.
Pakistanska nacionalna skupština ima ukupno 342 poslanika, od kojih će 70 biti imenovano na konstitutivnoj sednici izabranih poslanika. To su mesta rezervisana za žene i manjine.
Iznenađenje je i to što je izlaznost birača bila veća nego što se procenjivalo tokom izbornog dana – 46,6 odsto – u uverenju da će mnogi ostati kod kuće, zastrašeni predizbornim nasiljem u kojem je nastradalo više od stotinu ljudi. Pakistanci su, očigledno, bili spremni da rizikuju, kako bi, posle osmogodišnje vojne vladavine, povratili demokratske institucije i političku stabilnost.
Predsednik Mušaraf je izjavio da će sarađivati sa svakom vladom, ali ishod glasanja – najavljivanog i kao referendum o njemu i njegovom režimu – svakako će oslabiti njegovu poziciju. Ako kojim slučajem kombinacija PPP–PML obezbedi dvotrećinsku parlamentarnu podršku, očekuje se da ona bude iskorišćena za poništavanje ustavnih promena koje je lane progurao Mušaraf, pa čak i za njegov opoziv.
Mušarafov politički rejting je prošle godine drastično opao, posle niza nepopularnih mera, kao što je bilo smenjivanje predsednika Vrhovnog suda i uvođenje vanrednog stanja, prošlog novembra.
Jedan od najdramatičnijih događaja bio je atentat na liderku PPP Benazir Buto krajem decembra, posle predizbornog mitinga u Ravalpindiju, gde je sedište armije. Iako su glavni osumnjičeni aktivisti Al Kaide, mnogi u Pakistanu deo krivice prebacuju i na državni aparat bezbednosti.
Pakistanski izbori su sa primetnim strepnjama, i zbog različitih interesa, praćeni i iz inostranstva, od suseda – Indije, Irana, Kine i Avganistana – pa do njegovog glavnog pokrovitelja – Amerike. SAD su u proteklih sedam godina naglašeno podržavale Mušarafa, kao ključnog saveznika u „ratu protiv terora", čije je glavno bojište u susednom Avganistanu, gde je angažovano više od 40.000 vojnika NATO-a.
O američkoj zainteresovanosti – pa i popriličnoj zabrinutosti – svedoči i, kako navodi Bi-Bi-Si, spisak visokih vašingtonskih zvaničnika koji su proteklih nedelja posetili Islamabad. Među njima su bili i načelnik generalštaba admiral Majkl Mulen, direktor CIA Majkl Hajden i zamenik državnog sekretara Džon Negroponte. Na sam izborni dan, na licu mesta bio je ugledni kongresmen Džo Bajden.
Američka strategija je demokratska stabilizacija Pakistana, kao brana islamskom ekstremizmu, i u tom cilju sa Benazir Buto je bio napravljen dogovor o kovladanju sa Mušarafom. Njeno ubistvo je tu računicu pokvarilo, a ishod izbora se, uz to, tumači i kao potvrda rastućeg antiamerikanizma u Pakistanu.
Iako su rezultati još preliminarni, u Islamabadu se narednih dana očekuje veliko političko pogađanje između dve najveće partije, koje, s obzirom na to da su u prošlosti bile ljuti protivnici, neće biti lako. Jedini kohezioni faktor među njima moglo bi da bude samo sklanjanje Mušarafa. Da li će taj lepak biti dovoljno jak, ostaje da se vidi.
M. M.
[objavljeno: 20.02.2008.]
