Izvor: Politika, 07.Avg.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar ruskih hakera
Desetak mladih Rusa iz malog mesta blizu Mongolije uspeli su da provale više od milijardu lozinki i korisničkih imena
Organizovana grupa ruskih hakera uspela je da provali i zaposedne više od milijardu lozinki i korisničkih imena, čime joj postalo dostupno oko 500 miliona imejl naloga. To je, kako ocenjuje američka kompanija iz Milvokija „Hold sekjuriti”, jedno od najvećih sajber razbojništva do sada.
Bilo je potrebno sedam meseci upornog rada da bi se ušlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u trag ovoj grupi, koja je nazvana Sajber vor. To je družina od desetak Rusa, sa sedištem na jugu centralne Rusije, a veruje se da su im i kompjuterski serveri u istoj zemlji.
Među pokradenim podacima, izgleda, nisu i informacije sa kreditnih kartica, ali kako navodi „Hold sekjuriti”, ogromna količina uzapćenih podataka navodi na mogućnost svih vrsta zloupotreba. Stručnjaci za sprečavanje ili umanjenje rizika od sajber kriminala savetuju da se često menjaju lozinke i da se ne upotrebljavaju iste ili slične reči na različitim nalozima kako bi se ovakve stvari ređe događale. Ali mnogi ljudi ne haju za ovakve savete.
Jedan od glavnih savetnika u kompaniji „Kraud strajk”, nekoj vrsti detektivske firme za sajber kriminal, Stiven Čabinski kaže za vašingtonski portal „Politiko” da se često posle provale u nečiju ličnu elektronsku poštu lako ulazi i u njegove šifre na bankarskom onlajn nalogu. To je lako baš zbog toga što lenji i zaboravni korisnici prave oko svoje glavne lozinke varijacije na istu temu.
Upadi u podatke velikih prodajnih onlajn kompanija su inače učestali poslednjih meseci, širom sveta. Prošle godine u vreme letnjih odmora najveći sajber udar desio se napadom na prodajni lanac robnih kuća „Target”. Tada su ukradeni brojevi 40 miliona platnih kartica.
Mnoge hakerske bande koje stoje iza ovih velikih udara su stacionirane u Rusiji i istočnoj Evropi. „Politiko” tvrdi da je ovaj deo sveta postao globalni centar sajber kriminala i da se vlasti u tim zemljama na taj vid nezakonitog delanja ne obaziru. Prošlog meseca u SAD je podignuta optužnica protiv sina jednog ruskog parlamentarca, Romana Seleznjeva, koji se smatra jednim od najuspešnijih sajber lopova kada je o podacima sa kreditnih kartica reč. Seleznjev je uhapšen na Maldivima.
Upad u podatke prodajnog lanca velikih kompanija berićetniji je što su nalozi raznih klijenata svežiji. Jer važno je doći u posed naloga i kartice koja je i dalje aktivna. Ali, kako objašnjava Čabinski, čak i kad se dobiju podaci sa stare kartice ili naloga, oni mogu da posluže kao ključ za otvaranje šifre novih aktivnih naloga.
Ruski hakeri, prema pisanju „Njujork tajmsa”, koji je ovu priču prvi otkrio, nisu ciljali samo na američke kompanije. Išli su na provale svakakvih sajber vrata, od privatnih naloga do kompanija sa „Forbsove” liste pet stotina najjačih.
Ko su ti opasni kriminalci u stanju da uznemire, a često i ojade milione ljudi na planeti?
Kompanija koja im je ušla u trag kaže da se njih desetak dvadesetogodišnjaka poznaju i uživo, a ne samo virtuelno. Oni žive u malom mestu blizu granice sa Kazahstanom i Mongolijom. Ne birajući svoje žrtve, oni su sa podjednakim žarom napadali i ruske kompanije.
Sve je više poziva da se sajber kriminal uredi nekim univerzalnim krivičnim zakonom jer on se dešava na celoj planeti i potpuno je svejedno u kom delu sveta kriminalac operiše. Njegovi prsti su duži od prstiju bilo kog, pa i najuspešnijeg klasičnog bankarskog provalnika. Dosežu sve daljine koje su obuhvaćene internet prostorom. Korisnicima ostaje da se što bolje i dovitljivije zabrave. I da ne dopuste da se njihovo sajber carstvo otvara klasičnim kalauzima. To su najčešće imena i prezimena dece, godine i datumi rođenja, omiljene životinje...
I pored svih zaštita, prava vakcina protiv sajber kriminala nije još pronađena. Virus je munjevito ubitačan, najčešće po džep. Potraga za počiniocima ovih pljački može trajati godinama, a da nikad ne budu uhvaćeni. To što je Seleznjev uhapšen na Maldivima, predstavlja izuzetak.
Z. Šuvaković
objavljeno: 07.08.2014.
.jpg)
