Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na Merkelovu
Najnovija američka inicijativa o klimi praktično potire jednu od glavnih nemačkih stavki za samit G-8 u Hajligendamu
Vašington je iznenada izvršio diplomatski udar na nemačku režiju predstojećeg samita Grupe osam u Hajligendamu.
U "minut do dvanaest" predsednik Džordž Buš je obelodanio sopstvenu strategiju u o rešavanju problema kad je reč o klimi i time, po oceni nemačkih analitičara i medija, "torpedovao" Angelu Merkel.
Ono u što su domaćini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a posebno nemačka kancelarka, uložili mnogo energije i prestiža, deluje sada kao "izduvani balon".
Poslednjih dana u Berlinu se priznavalo da pregovori o završnom aktu samita o klimi teku "veoma teško" i da su nemačke i američke pozicije u tome praktično "dijametralno suprotne".
Niko izgleda nije očekivao ovakvu Bušovu ekvilibristiku kojom je domaćine doveo u neugodan položaj, a sebi obezbedio manevarski prostor i mogućnost da se na samom samitu ne suprotstavlja direktno zvaničnoj poziciji Berlina.
Reka je, međutim, krenula drugim tokom i nemačka inicijativa o radikalnom i obavezujućem smanjenju emitovanja štetnih gasova u atmosferu našla se na sprudu.
Umesto da Hajligendam bude uspešna uvertira i čvrst orijentir za svetsku konferenciju o klimi na Baliju krajem godine, Vašington sada insistira na seriji sastanaka na vrhu petnaest industrijski najrazvijenijih zemalja, uključujući Kinu i Indiju, kao najvećih zagađivača i, praktično, zaobilaženju svetske organizacije. Amerikanci uz to ne žele nikakvo obavezujuće utvrđivanje dopuštenih granica zagađenja, upozoravajući da se ovaj problem može rešavati – tehnološki.
Bali je, inače, zamišljen kao nastavak i "druga faza Kjota", prve konferencije koja je završnim aktom pokušala da sve dramatičniji klimatski problem reši globalno i obavezujuće. Vašington se, međutim, stavio na čelo protivnika završnog dokumenta i demonstrativno odbio da potpiše sporazum iz Kjota.
Očigledno zatečena američkim diplomatskim udarom, nemačka kancelarka je pokušala da ga stoički podnese i iz velike štete izvuče bar neku korist. Primetila je da se "stvari ipak kreću". Jača saznanje da čovek utiče na promenu klime – što je zvanični Vašington uglavnom bagatelisao – i da smo "svi u istom čamcu".
Izostao je, međutim, njen aplauz Bušu, iako je američki predsednik u jednom uticajnom nemačkom listu ("Frankfurter algemajne cajtung") izrazio uverenje da će ga Angela podržati. Merkelova, bar za sada, to nije učinila, ali je Bušovu inicijativu, koju je otvoreno i žustro kritikovao predsednik Evropske komisije Barozo, euforično dočekao – britanski premijer Bler.
I dok Merkelova pokušava da se spase što se još spasti može, kako se njen veliki projekat sa Hajligendamom ne bi pretvorio u veliki fijasko, jedan broj uglednih nemačkih političara, a među njima se našao i ministar za zaštitu čovekove sredine Zigmar Gabrijel, otvoreno napada Buša. Ministar upozorava da je to pokušaj uvođenja "Trojanskog konja" i da Bušova inicijativa ne može biti zamena za Ujedinjene nacije.
Jedan od prvaka zelenih i bivši ministar u Šrederovoj vladi Jirgen Tritin vidi "novu američku strategiju" kao strategiju sprečavanja zaštite čovekove okoline.
Medijski komentatori su ideju o većanju o klimi uz isključivo učešće zemalja koje su njeni najveći zagađivači uporedili sa situacijom u kojoj sami kriminalci određuju krivično veće i način na koji će biti tretirani.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 02.06.2007.]
