Izvor: Deutsche Welle, 30.Sep.2015, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubrzano rešavanje zahteva za azil
Nemačka vlada predstavila je Nacrt zakona o ubrzanom rešavanju zahteva za azil. Radi se pre svega o tome šta će ti ljudi moći da dobiju od države kada dođu u Nemačku.
Nemačka vlada donela je Nacrt zakona o ubrzanom rešavanju zahteva za azil. Ciljevi zakona su efikasnija obrada podataka o imigrantima i brže regulisanje njihovog statusa i života u Nemačkoj, te bolja raspodela troškova koje u tom procesu snose nemačke savezne pokrajine i sama federacija. Nacrt zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nazvan je „hitnim“, pošto u Nemačkoj – kako je pokazalo jedno istraživanje – od donošenja jednog zakona do njegovog stupanja na snagu u proseku prođe 200 dana. Ali, vlada bi htela da parlament (Bundestag) i veće nemačkih saveznih pokrajina (Bundesrat) daju svoju saglasnost do kraja oktobra kako bi zakon mogao da stupi na snagu već 1. novembra.
Kada je reč o izbeglicama, u Nemačkoj je jedna od najspornijih tema novčani iznos koji one dobijaju. On varira između 287 i 359 evra mesečno – što je suma namenjena nabavci osnovnih potrepština, a na to treba dodati i 143 evra za lične potrebe: „džeparac“. U političkim diskusijama, taj novac se često smatra razlogom zbog koga u Nemačku uopšte želi da dođe ogroman broj izbeglica.
Savetovanje o azilantima: premijeri saveznih nemačkih država kod kancelarke
Prema novom Nacrtu zakona, novčana suma koju bi trebalo da dobijaju potražioci azila svedena je na minimum. Oni bi sve potrepštine trebalo da dobijaju u vidu predmeta za svakodnevnu upotrebu, uključujući i odeću. Neophodne predmete za domaćinstvo će dobijati na raspolaganje – što znači da će oni biti pozajmljeni. Ako im ne mogu biti obezbeđene te potrepštine, dobijaće bonove ili drugu vrstu „bezgotovinskih papira“. To se odnosi i na „predmete za ličnu upotrebu“ do maksimalnog iznosa od 143 evra mesečno. Tek u slučaju da izbeglicama sve to ne može da se obezbedi, biće im isplaćivana i gotovina.
Vladin nacrt predviđa i razne druge izmene postojećeg zakona, između ostalog, u njemu se kao tzv. „sigurne zemlje porekla“ navode i Albanija, Kosovo i Crna Gora.
„Humanitarne organizacije smatraju da su vladini planovi sporni i protivni odredbama o ljudskim pravima“, prenosi dnevnik Handelsblat: „Organizacije kao Pro azil i Amnesti internešnal, ali i Savet za migraciju u kome je okupljeno više od sto naučnika, žestoko su kritikovali novi zakonski paket. Planirane mere su razočaranje – donete su na brzinu i predstavljaju nastavak restriktivnog kursa proteklih godina i decenija, smatra etnolog Verner Šifauer predsednik pomenutog Saveta.“
Mnogima koji se zapute ka Nemačkoj kako bi tražili azil nedostaje proverenih informacija. Oni na put često kreću vođeni glasinama i poluistinama. DW nudi činjenice...
„Naučnici ističu da svrstavanje pojedinih zemalja u sigurne neće ubrzati postupak rešavanja zahteva za azil, kao i da će to što potražioci azila sada treba da dobiju robu umesto novca stvoriti dodatne troškove. Oni navode i da nema nikakvih dokaza da će te mere odvratiti od dolaska u Nemačku ljude koji na put kreću iz ekonomskog razloga. Na meti kritike našao se i plan da se uspostave sabirni centri za prvu registraciju novopridošlih – ti centri su prepuni, preglasni, u njima vlada agresivna klima, porodice u takvim ustanovama mogu samo da polude, rekao je Šifauer.“
Levičarski dnevnik Junge velt piše da su „zabranama zapošljavanja i kraćenjima posebno pogođene izbeglice čije zahteve za azil prema Dablinskom sporazumu treba da reši neka druga zemlja. Tome treba dodati i izbeglice iz takozvanih zemalja Zapadnog Balkana. Nacrt zakona izbeglice iz takozvanih sigurnih zemalja porekla, u koje će ubuduće spadati i ljudi iz Albanije, Kosova i Crne Gore, paušalno tretira kao izbeglice druge klase. Njima preti slanje u specijalne logore u kojima bi mogle da borave duže od šest meseci do prinudnog povratka kući, smanjenje primanja na apsolutni egzistencijalni minimum, zabranu rada i zabranu napuštanja okruga. Na taj način će žrtve diskriminacije i progona poput Sintija, Roma i homoseksualaca biti ostavljeni na cedilu – bez zaštite.“
