Izvor: Blic, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubistvo Basajeva podelilo teroriste
Ubistvo Basajeva podelilo teroriste
Likvidacija Šamila Basajeva predstavlja najbolji poklon za predsednika Rusije Vladimira Putina, koji će predstojećeg vikenda biti domaćin samita lidera 'Grupe osam', najrazvijenijih zemalja na svetu. Ujedno, odlazak ruskog neprijatelja broj jedan mogao bi da bude i prelomna tačka za uvođenje reda u Čečeniji.
Vjačeslav Nikonov, nezavisni politički analitičar iz Moskve, kaže da će ubistvo Basajeva pomoći promoskovskoj administraciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uvede red u Čečeniji:
'Poslednjih godina došlo je do stabilizacije. Međutim, sve dok je Basajev bio živ, pretili su veliki teroristički napadi. Danas, kada njega više nema i godinu dana posle ubistva Aslana Mashadova, političkog lidera separatista, mir je veoma blizu'.
Međutim, smrt 'čečenskog gospodara rata', izgleda da je dovela do podele među separatistima.
Politički predstavnik ekstremista Ahmed Zakajev izjavio je da namerava da objavi 'manifest' za mir u Čečeniji, koji bi trebalo da se pojavi uoči samita 'Grupe osam'.
'Apsolutno smo ubeđeni da ovaj sukob ne može biti rešen silom', rekao je Zakajev za AP.
Zakajev se nalazi u egzilu u Londonu i on je ministar spoljnih poslova samoproklamovane vlade čečenskih pobunjenika.
Na drugoj strani, ruski predsednik Putin je u više navrata čvrsto odbacio svaku mogućnost pregovora sa pobunjenicima, navodeći da nije moguće pregovarati sa teroristima. Rusija je nekoliko puta bezuspešno pokušavala da od Londona izdejstvuje izručenje Zakajeva.
Juče se oglasio i Movladi Udugov, portparol čečenskih separatista, izjavivši da će se džihad protiv Rusije nastaviti i posle smrti Basajeva.
'Nove generacije muslimana koje neće nikada odustati od džihada i koje znaju ko je njihov neprijatelj zameniće one koji odlaze. Džihad se nastavlja', rekao je Udugov.
Sa Basajevim je likvidirano još 12 terorista, među kojima je i Ali Tazijev, poznat pod nadimkom 'Magas'. On je učestvovao u napadu na Ingušetiju juna 2004, kada je poginulo više od 70 civila.
A. Petrović
.jpg)
