Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijena Benazir Buto
Benazir Buto (54), bivša pakistanska premijerka i lider Pakistanske narodne partije, podlegla je juče ranama neposredno posle atentata koji je na nju izvršen dok je napuštala predizborni miting u garnizonskom gradu Ravalpindiju, u neposrednom susedstvu glavnog grada, Islamabada. Prema agencijskim i novinskim izveštajima sa lica mesta, dok je njen automobil napuštao mesto mitinga, začula su se prvo dva pucnja, a onda je usledila jaka eksplozija. Prema prvim bilansima, pored Butoove, poginulo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je još oko dvadeset osoba, pripadnika njenog obezbeđenja i pristalica.
Atentat je izazvao šok u Pakistanu, ne samo među njenim sledbenicima, jer će dramatično produbiti političku nestabilnost ove muslimanske zemlje sa 160 miliona stanovnika, koja je u prvom susedstvu velike regionalne krize, one u Avganistanu, i koja je ključni saveznik Zapada u "ratu protiv terora".
Niko neposredno posle atentata nije preuzeo odgovornost za njega, ali je od ranije poznato da je na meti podužeg spiska neprijatelja, među kojima su i Al Kaida, talibani i nekoliko džihadističkih grupa u samom Pakistanu. I ona sama je bila svesna da je u životnoj opasnosti, što joj je poručeno već u prvim satima posle povratka u zemlju posle osmogodišnjeg egzila, 18. oktobra. Na nju je i tada pokušan atentat u istom stilu – uz pomoć bombaša samoubice – ali je tada ostala nepovređena u blindiranom vozilu, dok je eksplozija usmrtila više od 140 ljudi.
Butoova je poslednjih dana govorila na nekoliko mitinga svoje Pakistanske narodne partije, koji su bili deo kampanje uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 8. januar, od kojih se očekivalo da smire tenzije u zemlji. Benazir je, prema aranžmanu koji je imao podršku Vašingtona i Londona, posle tih izbora trebalo da ponovo preuzme premijerski položaj i da deli vlast sa predsednikom Pervezom Mušarafom.
Mušaraf je 15. decembra ukinuo vanredno stanje, pošto mu je potvrđen izbor za šefa države, iako je legitimnost njegovog izbora – zato što se kandidovao u generalskoj uniformi (koju je u međuvremenu zvanično skinuo) – još pod znakom pitanja. Tokom vanrednog stanja promenjen je, naime, sastav Vrhovnog suda zemlje, iz koga su izbačene sve sudije koje su mu osporavale legalnost.
Nasilno uklanjanje Butoove sa političke scene sasvim sigurno će obezglaviti PPP, respektabilnu i umereno građansku političku organizaciju. Jučerašnji napad u Ravalpindiju u isto vreme dovodi u pitanje održavanje zakazanih izbora, a takođe bi mogao da bude i razlog za ponovno zavođenje vanrednog stanja.
Od eminentnih građanskih političara, na sceni je sada ostao samo Navaz Šarif, takođe bivši premijer, koga je u beskrvnom puču 1999. svrgao upravo Mušaraf, a kome se, zbog optužbi za korupciju tokom mandata, osporava učešće u izbornom procesu.
Ubistvo Benazir Buto je i poslednji čin u drami političke dinastije Butoovih. Njen otac, Zulfikar Ali Buto, pogubljen je 1979. posle neuverljivog sudskog procesa koji je organizovao tadašnji vojni režim, zbog navodnog učešća u likvidaciji jednog političkog protivnika. Pod čudnim okolnostima stradala su i njena dva brata: prvi je 1988. nađen mrtav u svom stanu na francuskoj rivijeri, a drugi je ubijen u Pakistanu 1996, a da ubica nikad nije pronađen.
Obrazovana na Harvardu i Oksfordu, Benazir je u nacionalnu liderku promovisana 1988, kada je osvojila parlamentarnu većinu i sa 35 godina postala ne samo najmlađa, nego i prva žena premijer u jednoj muslimanskoj zemlji.
Taj mandat je, međutim, prevremeno okončan samo dve godine kasnije, posle lavine optužbi za korupciju i nekopetentnost. Na premijerski položaj vraća se 1993, ali sa njega takođe odlazi pre isteka mandata, 1996, sa sličnim optužbama. Zemlju zatim napušta 1999, i sa porodicom, suprugom i dvoje dece, živi u Londonu i Dubaiju. Protiv nje je pokrenuto nekoliko sudskih procesa, ali ni jedan nije okončan.
Na novom povratku, 18. oktobra, dočekalo ju je oko 200.000 ljudi, čime je potvrdila da je zadržala uticaj i sačuvala infrastrukturu partije. Za tadašnji pokušaj atentata nije optužila direktno Mušarafa, već protivnike iz armijske tajne službe kojima se zamerila dok je bila predsednica vlade.
Generalno, na nju su popreko gledali svi konzervativni islamisti, jer se, kao žena, nije držala mesta koje joj pripada po islamskoj dogmi.
Njeno ubistvo je potres ne samo za Pakistan, nego i povod za brigu pakistanskih saveznika, koji su u njoj videli umerenu i integrativnu snagu u važnoj zemlji, posedniku nuklearnog arsenala. Polagane su nade da bi njen povratak na premijersko mesto mogao da zaustavi dalju "talibanizaciju" zemlje, koja je već sasvim vidljiva. Pakistanska armija već ratuje u severozapadnim pograničnim pokrajinama gde su se u velikom broju utvrdile pristalice Al Kaide.
Prošlog jula, islamski ekstremisti su pokazali da imaju uporište i u samom glavnom gradu, gde su osvojili glavnu džamiju, što je izazvalo brutalnu intervenciju armije.
Usledio je talas terorističkih napada sa bombašima samoubicama: samo ove godine bilo je više od 40, sa blizu 800 žrtava.
U prvim analizama posle atentata, glavna nedoumica je i kako je postao moguć – kako je atentator samoubica uspeo da probije kordon njenog obezbeđenja, koje je sigurno bilo svesno da je ona na meti. Predsedniku Mušarafu, kao i novom zapovedniku armije, svakako nije prijatna činjenica da je Butoova ubijena u neposrednoj blizini Generalštaba, i nedaleko od mesta na kome je samo pre mesec dana Mušaraf ceremonijalno skinuo generalsku uniformu.
Milan Mišić
--------------------------------------------------------------------------
U poslednjih 25 godina ubijeno 11 političara
Islamabad – Svetski poznati političari su tokom istorije bili žrtve atentata, a ubistvo bivše pakistanske premijerke Benazir Buto najnovije je u seriji ubistava u poslednjih 25 godina tokom kojih je ubijeno 11 političara.
– 6. oktobra 1981. godine islamisti su ubili egipatskog predsednika Anvara el Sadata.
– 31. oktobra 1984. godine indijskog premijera Indiru Gandi ubio je jedan od njenih telohranitelja.
– 28. februara 1986. godine u Stokholmu je ubijen švedski premijer Ulof Palme, podsetila je agencija DPA.
– 21. maja 1991. godine u Madrasu je tokom predizborne kampanje ubijen bivši indijski premijer Radživ Gandi.
– 4. novembra 1991. godine u Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin.
– 16. januara 2001. godine u Kinšasi je ubijen predsednik Konga Lorens Kabila.
– 6. maja 2002. godine aktivisti holandske ekološke stranke ubili su ultradesničara Pima Fortujna.
– 12. marta 2003. godine u Beogradu je ubijen srpski premijer Zoran Đinđić.
– 10. septembra 2003. godine sin srpskih imigranata Mijajlo Mijailović je ubio švedsku ministarku inostranih poslova Anu Lind.
– 14. februara 2005. godine u bombaškom napadu u Bejrutu je ubijen libanski premijer Rafik Hariri i još 22 ljudi.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Buš: Kukavički čin
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. decembra – Administracija Džordža Buša je osudila ubistvo vođe opozicije i bivše predsednice vlade Pakistana Benazir Buto koju je videla kao svog favorita za stabilizaciju prilika u toj Americi savezničkoj zemlji. Utisak je, ujedno, da je Vašington tim povodom pojačano zabrinut jer se potvrđuje da je Pakistan, koga tretira kao glavnog azijskog partnera u "globalnom ratu protiv terorizma", i sam postao poprište povećanog nasilja i terorističkih akcija.
Povodom ubistva Butove, javnosti se obratio predsednik Buš – sa ranča u Teksasu gde provodi božićni odmor. "SAD oštro osuđuju taj kukavički čin ekstremističkih ubica i pravdi moraju da budu predati oni koji su izvršili taj zločin", istakao je u govoru koji je direktno prenosila televizija, gde je pakistanska drama prerasla u događaj dana. Uz izraze saučešća, dodao je da Vašington ostaje "uz pakistanski narod u njegovoj borbi protiv snaga terora i ekstremizma" i da apeluje da se "nastavi demokratski proces za koji je Buto dala svoj život". Posmatrači primećuju da je svoj stav saopštio s "napetim izrazom lica", tri i po sata posle prijema obaveštenja o atentatu kod Islamabada.
Zatečene na prazničnom raspustu, ovdašnje vlasti su se najpre oglasile samo sažetim reagovanjem portparola Stejt departmenta Toma Kejsija. Atentat, rekao je, pokazuje da "u Pakistanu neki još žele da podriju izmirenje i napore za napredak demokratije".
Benazir Buto se nedavno vratila u Pakistan uz podršku Vašingtona, koji je predvodio zapadne sile u naporima da izdejstvuju pomirenje i "podelu vlasti" između nje i tamošnjeg predsednika Perveza Mušarafa – naglašavaju mediji. Uz napomenu – da se u njoj videla ličnost koja može da ograniči "uznemiravajuće rastući autoritarizam Mušarafa", koji je pod Bušovim pritiskom bio prinuđen da se odrekne "čelne pozicije u armiji".
S diplomama Harvarda i Oksforda, uživala je podršku Vašingtona i Londona koje je impresionirala političkim rodoslovom, izrazitim šarmom i kao žena-lider u muslimanskoj zemlji, konstatovao je danas "Njujork tajms". Podseća, ujedno, da je na vlasti ona bila i "polarizujuća ličnost".
Ovde su, inače, izrazito zaoštrena preispitivanja veza sa Islamabadom, koji je u poslednjih šest godina dobio od Amerike stratešku podršku vrednu više od 10 milijardi dolara. Na račun Mušarafa odaslate su optužbe da "koči demokratiju", a naročito – da "podbacuje" u borbi protiv Al Kaide i talibana, koji su našli utočište u pakistanskim "nekontrolisanim zonama", odakle "destabilizuju Avganistan i ugrožavaju autoritet tamošnje međunarodne vojne koalicije na čelu sa SAD".
Vašington je posebno uznemiren "mogućnošću" da se košmarizacijom Pakistana "okoriste teroristi i domognu nuklearnog oružja u jedinoj islamskoj zemlji koja poseduje takav arsenal". Amerika je u martu 2003. napala Irak pod pogrešnom pretpostavkom da poseduje oružje za masovno uništavanje a sada optužuje Iran da teži izradi atomske bombe.
Analitičari ocenjuju da je sada stvoren lanac kriznih situacija na području "od vitalnog interesa za SAD". Od izraelsko–palestinskog konflikta, preko Libana, Iraka, Irana, do Avganistana i Pakistana.
M. Pantelić
[objavljeno: ]
