Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijen šiitski Bin Laden
Godinama neuhvatljivi vođa libanskog Hezbolaha Imad Mugnija poginuo u eksploziji automobila u Damasku
Tel Aviv – Jedan od osnivača Hezbolaha, koji je više od dve decenije kidnapovao strance, otimao avione i sejao bombe, poginuo je preksinoć u eksploziji u stambenom kvartu sirijske prestonice Damaska. Prema izjavama očevidaca, uzrok eksplozije je bomba podmetnuta u vozilo „micubiši pajero", koja je oštetila još nekoliko automobila.
Imad Mugnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (46) bio je jedan od osnivača ove šiitske proiranske i prosirijske grupe i njen drugi čovek, iza generalnog sekretara Sajeda Hasana Nasralaha. Hezbolah je odmah optužio Izrael za „ubistvo", a Hamas je pozvao arapski svet da se „ujedini protiv Izraela".
„Brat hadž Imad Mugnija postao je mučenik u rukama cionističkih Izraelaca", navedeno je u saopštenju koje je prenela televizija ove grupe, koju jedni smatraju terorističkom organizacijom, a drugi legitimnim pokretom otpora.
Zvanični Tel Aviv je, međutim, negirao umešanost i odbacio „svaki pokušaj terorističkih grupa da pripišu izraelskim službama bilo kakvu vezu sa tim incidentom".
Ovaj najtajanstveniji operativac Hezbolaha ranije je predvodio Islamski džihad, koji je odgovoran za brojne otmice zapadnih talaca u Bejrutu osamdesetih godina. Mugnija je bio u samom vrhu izraelske i američke liste najtraženijih terorista, osumnjičen za mnoge otmice i napade, između ostalog za dva napada na američku ambasadu u Bejrutu, u kojima su poginule 72 osobe, i za samoubilačke napade usmerene na američke marince i francuske vojnike u Bejrutu 1983, u kojima je ukupno poginulo 300 ljudi. Smatra se odgovornim i za otmicu aviona kompanije TWA 1985, kada je ubijen jedan američki vojnik.
Izrael ga optužuje za eksploziju u izraelskoj ambasadi u Buenos Ajresu 1992. godine (29 mrtvih) i u Jevrejskom centru u argentinskoj prestonici (87 žrtava).
Međutim, izbegavao je medijsku pažnju, zbog čega je među islamskim militantima bio poznat kao „čovek iz senke". Izraelci su ga zvali „šiitski Bin Laden", a za SAD je bio „najveći ubica Amerikanaca" (pre 11. septembra) i nudili su za njega isto koliko i za vođu Al Kaide – 25 miliona dolara.
Poslednji put se njegovo ime provlačilo u novinskim naslovima u leto 2006. za vreme izraelskog rata protiv Hezbolaha na jugu Libana, kada se špekulisalo da je on organizovao kidnapovanje izraelskih vojnika, što je bio direktan povod za rat, kao i da je rukovodio ratnim operacijama.
Malo njegovih fotografija uopšte postoji, a i od onih na poternicama nema mnogo koristi, pošto je, prema pisanju arapskih listova, više puta operacijama promenio lični opis.
Bivši šef Mosada Dani Jatom rekao je da je Mugnija bio terorista koga je tražilo najviše obaveštajnih agencija i država, da ga je bilo veoma teško pratiti i da je njegova smrt težak udarac za Hezbolah.
U eksploziji automobila-bombe u Bejrutu 1994. poginuo je njegov brat, a izveštaji iz tog vremena govore da je meta bio on.
Mugnija je ubijen u vreme najveće političke krize u Libanu od građanskog rata 1975–1990. Osim toga, u zemlji vlada prilična napetost pošto je za danas zakazan masovni skup povodom treće godišnjice ubistva bivšeg premijera Rafika Haririja.
Eksperti upozoravaju da je neka vrsta osvete za smrt Imada Mugnije „skoro sasvim sigurna".
J. K.
[objavljeno: 14/02/2008]
