Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubica zvani Znak pitanja
Počinioca masakra na virdžinijskom univerzitetu malo ko je čuo da govori a ono što je uradio najavljivalo je donekle njegovo – pisanje...
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. aprila – Hiljade studenata sinoć je sa svećama u rukama bilo na bdenju u krugu univerziteta Virdžinija Tek. I danas nastavljaju da, polaganjem cveća i drugim izrazima tuge, odaju poštu žrtvama najsmrtonosnije pucnjave u istoriji SAD – Danijelu Peresu Kuevi, koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa znanjem četiri jezika spremao da obigra svet, lepoj Rimi Samahi, čija je specijalnost bila kreativni ples, i mnogim kolegama.
Prisećaju se i druženja koga više neće biti, razgovora s postradalim devojkama i mladićima, kao i najsmelijih prekinutih pojedinačnih snova ambiciozne generacije, ali se gotovo niko ne seća nečeg što je izgovorio počinilac masakra – takođe njihov višegodišnji kolega, južnokorejski imigrant i student četvrte godine engleskog jezika Čo Seung Hui (23). "Nije progovarao ni reč" – kaže Pol Kim, koji je s Čoom pohađao istu nastavu.
Mladić o kome sada pričaju i Amerika i ceo svet, zgranut prekjučerašnjim krvoprolićem u kampusu virdžinijskog univerziteta, drugima je dosad bio poznat kao "ćutolog". Momak koji je toliko bio zatvoren u sebe, da ga niko nije video kako ćaska s nekim drugom, niti da ima devojku. Nije razgovarao, kažu, ni s petoricom "cimera", raspoređenim dva po dva u tri sobe studentskog stana u kampusu.
Nije se predstavljao ni profesorima. Kad je jednom od svih studenata na času zatraženo da napišu kako se zovu, on je upisao samo – znak pitanja. "Da li ti je ime Znak Pitanja" – upitao ga je profesor, dobivši umesto odgovora opet samo ćutanje, koje je delovalo kao odobravanje...
Oni koji su nekako uspeli da ga upoznaju, pričaju da je voleo da se identifikuje kao "Znak Pitanja". Sada se zbog njega, dugi niz znakova pitanja nadvija nad celom Amerikom, gde podrobna istraga malo pomalo pokušava da otkrije – šta je Čoa, pred diplomiranjem, nagnalo da likvidira 32 studenta i profesora, a onda i sebe.
U odgonetanju vrlo zagonetnog karaktera tog sina vlasnika servisa za hemijsko čišćenje u predgrađu Vašingtona, zasad najviše pomažu pisani tragovi koje je ostavio za sobom. Nađena je, tako, njegova beleška, koja ne deluje kao oproštajno pismo, iz koje se vidi da je bio gnevan prema okolini, naročito prema "bogatima i privilegovanima" a u kojima je video smetnju sopstvenim planovima.
Njegovi profesori kažu, ujedno, da su mu literarni radovi bili puni "morbidnih izraza i prikaza ubistava" koji su zastrašivali pojedine studente. S tom okolnošću su bili upoznati organi upravljanja i reda na univerzitetu, ali "nisu ništa mogli da preduzmu, jer osumnjičeni nije iskazivao neposredne pretnje nikome, nego je samo pisao neuobičajene pesme i drame".
Ali, masovne ubice su toliko ispunjene gorčinom da one i nikad i ne prete konkretno nego samo žele da ubijaju – kaže profesor forenzičke psihologije Luis Šlesinger. Takva dijagnoza mnogima je znak da društvo treba da se više posveti preventivnoj brizi za "uzdrmane duše".
U toku su i druga preispitivanja okolnosti, pa i sistema. Svake godine Ameriku potrese, u proseku, oko 20 masovnih ubistava, za kakva važe likvidacije najmanje četiri osobe u jednom aktu – precizira u "Los Anđeles tajmsu" profesor krivičnog prava Džejms Alen Foks.
Šire statistike su takođe upozoravajuće. Opet u godišnjem proseku: vatreno oružje odnese živote 30.000 Amerikanaca i koristi se u oko 300.000 akata nasilja, a to sve naciju košta, na razne načine, nekih 100 milijardi dolara. Uz to, navodi se da više od 40 odsto domaćinstava ovde poseduje vatreno oružje, što je "jedan od najvećih takvih procenata u zapadnom svetu".
Pravo na ličnu odbranu ili "revolverska kultura" ovde su deo poretka. Nedavna Galupova anketa je pokazala da je većina ispitanika "zadovoljna postojećim zakonskim regulisanjem posedovanja oružja". Ti propisi omogućavaju prilično jednostavnu nabavku raznih "pucaljki" pa i revolvera iz kojih je pucao i Čo, čija su bar po tri zrna nađena u telima tridesetak ljudi koje je ranio.
Zvanična Amerika počesto stavlja primedbe drugim zemljama za "preterano naoružavanje", ali unutar sebe ne nalazi snage da obuzda ni javno ni privatno naoružavanje – primećuju hroničari. Protivnici takvog kursa predlažu pojačavanje kontrole prodaje oružja, ali zakonodavci nerado prihvataju takve savete.
Političari se, naime, plaše, da bi suprotstavljanjem "revolverskoj kulturi" izgubili podršku većine, tradicionalistički nastrojenih, birača. Takva uzdržanost ili protivljenje restrikcijama u posedovanju oružja, ispoljavaju se i u sadašnjoj predsedničkoj predizbornoj kampanji.
Mediji ističu, međutim, posebno opominjući primer iz virdžinijskog masakra. Reč je o profesoru inženjerije, rumunskom Jevrejinu, Liviju Libreskuu (67). Kao dete je preživeo, kažu, holokaust a potom i progone komunista, ali ne i hice Čoa, zbog čijeg se zločina u Americi množe – znakovi pitanja.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 19.04.2007.]
