Izvor: Politika, 15.Maj.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zamci starijeg brata
Član porodice Buš, koji stalno menja stavove prema ratu u Iraku, greškom je pre vremena obelodanio kandidaturu
Džeb Buš se izrekao i nenamerno objavio da će se kandidovati za predsednika, mada se ispravio već u istoj rečenici, nastavljajući da o sebi govori kao o mogućem kandidatu. Njegova omaška o ulasku u trku za Belu kuću ipak manje zbunjuje od njegovih različitih odgovora na isto pitanje koje mu danima postavljaju: „Da li biste i vi, kao i vaš brat, napali Irak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da znate ono što on navodno nije znao, da Sadam Husein nema oružje za masovno uništenje?”
„Da”, „Ne znam”, „To je hipotetičko pitanje”, bili su njegovi odgovori u zavisnosti od glasača sa kojima se susretao i novinara sa kojima je razgovarao. Američki mediji bili su u pravu kada su procenili da će za ovog pretendenta na vašingtonski „presto” biti najteže da se odredi prema ratovima svog starijeg brata.
Ranije ove nedelje izjavio je za Foks njuz da podržava invaziju na Irak bez obzira na to što se pokazalo da Bagdad nije imao opasan arsenal, čime su Džordž Buš i Toni Bler pravdali svrgavanje Sadama Huseina i okupaciju Iraka. Podrška bivšem predsedniku godi ušima mnogih konzervativaca i mogla bi da, kako ocenjuje „Njujork tajms”, pomogne Džebu Bušu da pobedi stranačke protivkandidate i dobije nominaciju Republikanske stranke. Ipak, teško da će sa takvim stavovima, nastavljaju novine sa Menhetna, moći da osvoji predsedničke izbore, jer većina Amerikanaca smatra da su ratovi protiv Avganistana i Iraka bili katastrofalni. Zato je mlađi Buš posle intervjua za Foks kazao da nije razumeo šta ga je novinar pitao i odbio da dalje diskutuje o toj temi. Bio je to prilično trapav pokušaj da popravi ono što je rekao – umesto da se distancira od brata, samo mu se približio, izazivajući asocijacije na mnogobrojne gafove nekadašnjeg predsednika. Povrh svega, u sredu je pre vremena i pre nego što su njegovi saradnici to planirali kazao da će probati da posle oca i brata bude treći Buš na čelu SAD.
„Kandidovaću se za predsednika 2016”, kazao je Buš pred novinarima u Nevadi, ali se brzo se ispravio, „a fokus će biti, ako se kandidujem, na tome kako da stvorite održivi visoki ekonomski rast.”
Pripadnik jedne od tri najpoznatije političke dinastije (tu su, naravno, i Klintonovi i Kenedijevi) nije hteo da objavi početak kampanje. Očekuje se da će to uraditi do kraja proleća, mada je nezvanično u utakmici od početka godine: stalno je na putu, susreće se sa biračima, prikuplja donacije i okuplja saradnike. Iako je kazao da je „svoj čovek”, nezavisan od oca i brata, Džebu Bušu je prezime zapravo najjači adut, budući ima problem da objasni za šta se u stvari zalaže. Stalno vaga između podrške tvrdokornih konzervativaca i glasova umerenih republikanaca i neodlučnih birača, pa je nedorečen u pogledu pitanja imigracije, abortusa, prava homoseksualaca, a videli smo da je propao i njegov pokušaj da se jasno odredi kao „jastreb” u spoljnoj politici.
Istina, bagdadski teren je klizav i za druge republikance, jer je, kako smatra „Vašington post”, rat u Iraku – republikanski Vijetnam. Konzervativci koji su objavili kandidature uglavnom izjavljuju da uz sadašnja saznanja, to jest potvrdu da nije bilo nikakvog oružja za masovno uništenje, ne bi uradili ono što je uradio Džordž Buš. Ipak, ima i onih, poput senatora Marka Rubija, koji smatraju da je bilo ispravno svrgnuti Sadama Huseina jer je on bio smetnja miru i stabilnosti u regionu. Očekivalo bi se da će njihovi politički rivali jedva dočekati da ukažu koliko je ova argumentacija „bušna” – Irak, takoreći, više ne postoji, podeljen je između posvađanih šiita, sunita i Kurda, koji međusobno ratuju, dok je region takođe „stabilan” i „miran” sa ratovima u Siriji i Jemenu. Međutim, Hilari Klinton, koja je najjači demokratski kandidat, ne može da ovo saspe u lice konzervativcima jer bi ujedno morala da objasni zašto je i sama podržala invaziju 2003. godine i kao senatorka glasala za rat u Iraku.
Ono što ne može najjača političarka u SAD može devetnaestogodišnja studentkinja iz Nevade, koja je u sredu otišla na Bušov skup i podsetila ga na zaostavštinu njegovog brata. „Vaš brat je stvorio Islamsku državu Iraka i Sirije”, poručila je simpatizerka Demokratske stranke, aludirajući na džihadiste zbog kojih je Amerika morala da deo vojske vrati u Irak i bombarduje Siriju, a koji su nikli na talasu nezadovoljstva okupacijom i postsadamovskim Irakom.
