Izvor: Blic, 31.Okt.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu srpskih samuraja
U svetu srpskih samuraja
Katana, tradicionalni mač samuraja, fijuknuo je kroz vazduh. Bila je to demonstracija realnog sečenja neprijatelja, možda nešto kao odvajanje glave od tela. A onda, još jedan fijuk najsavršenijim hladnim oružjem - u slobodnom i savremenom prevodu: 'overa' neprijatelja - i usledio je pokret koji predstavlja otresanje krvi. Na kraju, mač je vraćen u svoje drvene korice. Nekoliko precizno demonstriranih kata uz maksimalnu koncentraciju i Filip Sabatije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Dejanu Damjanoviću dodelio crni pojas - četvrti dan u iaidou.
Reč je o elitističkoj borilačkoj veštini koju je pre više vekova upražnjavala japanska ratnička klasa - samuraji. Danas se ova veština (baš kao i srodni 'kendo') ne upražnjava u mnogo evropskih zemalja, ali je zato ima u Jugoslaviji. U Beogradu se nalazi jedna jedina škola na prostoru SRJ 'Dođo Sabatije', koju vodi pomenuti Dejan Damjanović i gde vežba samo petnaestak ljudi. Pre nekoliko dana dobili smo prvu generaciju majstora koji su učili u Jugoslaviji.
Srpski samuraji koriste nenaoštrene 'iato' mačeve koji se nabavljaju u Japanu i čija se cena kreće oko hiljadu maraka po komadu, ali na demonstracijama ove veštine majstori vade prave porodične katane čija se cena kreće od 120.000 DM pa naviše!
Učitelj Sabatije, koji na prvi pogled više podseća na naučnika upravo izašlog iz neke laboratorije, a manje na samuraja, već dvadeset godina uporno vežba:
- Katana je najsavršenije sečivo napravljeno u istoriji civilizacije. A kovači koji ih prave imaju status nacionalnog blaga, pa im je zabranjen izlaz iz Japana. Kovanje mača je dovedeno do ritualnog savršenstva. Kombinuje se nekoliko vrsta čelika u izradi jednog sečiva, jer mač mora da bude dovoljno mek da se ne bi slomio i dovoljno čvrst da bi sekao.
Dok vitlaju mačevima, ovi ljudi izgledaju kao pravi srednjovekovni ratnici koji bi vam rado i s lakoćom odrubili neki deo tela. Ipak, na kraju ispadne sve drugačije. Naime, savremene škole iaidoa zabranjuju bilo kakvo sečenje. Katanom se ne sme seći čak ni drveće ili, recimo, lubenica.
- Želja za sečenjem postoji samo u svesti početnika - objašnjava Damjanović - jer kroz duga vežbanja ta želja i potreba iščezava. Svest početnika traži pravu borbu, da se seče makar i drveće, ali vremenom kroz meditaciju se otkriva unutrašnje bogatstvo.
Nenad Nastić je posle sedam godina provedenih u ovoj školi postao majstor. Počeo je, kaže, zato što ga je interesovao mač kao oružje.
- Pošto srpski mač i borilačka veština naših srednjovekovnih ratnika nije očuvana, krenuo sam sa izučavanjem veštine japanskih ratnika - priča Nenad.
Među petnaest naših samuraja nalazi se i jedna devojka - Verica Mihajlović:
- Pošto duži period treniram aikido, videla sam i vežbu iaida i zainteresovalo me je. Želela sam da usavršim mač, pošto se u aikidou njemu ne posvećuje dovoljna pažnja. Treniram već godinu i po dana, i mislim da imam slabiji sek u odnosu na ostale.
Dok njena katana oštro seče vazduh, nismo baš sigurni da je jedini ženski srpski samuraj u pravu. G. Katić
