Izvor: B92, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U susret samitu G8
Berlin -- Hajlgendam, nemačka primorska banja na Baltiku kod mesta Rostok, potpuno je blokiran pred samit lidera najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije.
Za susret G8, koji počinje sutra, mere bezbednosti su rigorozne i vlasti kažu da čine sve da se ne ponovi situacija od vikenda, kada je u masovnim demonstracijama i sukobima sa policijom povređeno više stotina ljudi. Policija najavljuje da neće ometati eventualne mirne demonstracije, već da će reagovati samo na eventualno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nasilje. U to mesto već su počeli da pristižu svetski lideri.
Svi putni prilazi Hajligendamu su preusmereni, a oko samog gradića, gde će se voditi razgovori lidera G8, postavljena je ograda duga gotovo 13 kilometara.
Privatnim brodovima i čamcima zabranjeno je da pristaju u Hajligendamu za vreme samita, a vazdušni prostor iznad grada je zatvoren za civilna preletanja.
Na svim prilaznim putevima ka mestu održavanja samita postavljeni su tenkovi, vodeni topovi i po više stotina policajaca.
Zatvoreni su i najmanji poljski putevi koji vode ka Hajligendamu, u kojem živi samo oko 300 građana, a u hotelima i restoranima radi još 600 ljudi. Pres-centar za 4.700 novinara i foto-reportera akreditovanih za praćenje samita nalazi se u osam kilometara udaljenom mestu Kilungsborn.
Najavljene demonstracije
Uprkos pljusku, antiglobalisti se okupljaju (Beta)
I ovaj, 33. samit G8, kao i gotovo svaki raniji, pratiće demonstracije mnogih udruženja i aktivista. Iako je uobičajeno da samite G8 prate i demonstracije, nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je da se ne sme ponoviti ono što se desilo u subotu – da stotine ljudi policiju i zgrade zasipaju kamenicama. To kažu i u policiji.
"Podržavamo pravo ljudi da mirno demonstriraju. Ali, ako se protiv nas koristi nasilje, imamo sva sredstva da adekvatno odgovorimo", kaže Aksel Falkenberg, portparol policije.
U uličnim sukobima sa policijom za vikend je povređeno više od 500 demonstranata, od toga 20-ak teže. Povređeno je više od 400 policajaca, od kojih je 30-ak još u bolnici.
Ipak, organizacije koje organizuju proteste veliki deo krivice za incidente pripisuju policiji. Verner Rac, portparol organizacije Atak, kaže da su zabrinuti da može biti problema, s obzirom na prethodno ponašanje policije.
Organizacija samita je Nemačku koštala 100 miliona evra, od čega je 40 miliona potrošeno na bezbednosne mere, i vlasti najavljuju da ništa neće biti prepušteno slučaju. Za sigurnost šefova država ili vlada Nemačke, Franacuske, Italije, Japana, Kanade, SAD, Velike Britanije i Rusije brine se oko 16.000 policajaca i 1.000 pripadnika oružanih snaga.
Vojna avijacija kontrolisaće vazdušni prostor nad Hajligendamom, a za bezbednost učesnika samita brinuće se i jedna fregata i devet čamaca nemačke vojne mornarice, od čega dva minolovca.
Samit počinje u sredu uveče, zajedničkom večerom učesnika samita i njihovih partnerki i partnera, a završava se u petak konferencijom za štampu.
Klima glavna tema
Promene klime i mogućnosti da se one spreče ciljanom akcijom, pre svega industrijskih najrazvijenijih zemalja, koje su i najveći zagađivači okoline, trebalo bi da budu ključna tema samita G8.
Međutim, minimalne su šanse za dogovor lidera osam država. Nemačka je do kraja godine predsedavajuća G-8.
Nemački mediji navode, pozivajući se na izvore bliske vladi, da samit u Hajligendamu savezna kancelarka Angela Merkal smatra svojim najvažnijim političkim nastupom u ovom mandatu.
Međutim, mali su izgledi zbog protivljenja SAD da podrži Nemačku, kao domaćina samita, i njen predlog završnog dokumenta skupa.
Nemačka koja o klimi govori i u ime čitave Evropske unije, kojom predsedava do 1. jula, želi da se u Hajligendamu utvrde obaveze koje industrijski razvijene zemlje treba da ispune do polovine ovog stoleća.
Po zamisli Berlina, do 2050. godine prosečna temperatura na planeti ne sme da se povisi za više od dva stepena, a da bi se to postiglo potrebno je da se emisija ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova smanji za 50 odsto u odnosu na emisiju iz 1990.
Analitičari očekuju okršaj vodećih političara planete, pre svega oko klime i sistema antiraketne odbrane koji SAD žele da postave u istočnoj Evropi, a Rusija se protivi.
Ne očekuju se ni presudne odluke G-8 o politici prema afričkim zemljama, osim finansijske pomoći za suzbijanje side.
