Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U senci Putina
DMITRIJ ANATOLJEVIČ MEDVEDEV
Osnovno pitanje razvoja demokratije u Rusiji jeste kako usaglasiti nacionalnu tradiciju sa funkcionalnim demokratskim principima. To je zadatak nad kojim politička i intelektualna elita Rusije lomi koplja već 150 godina ali postavljeni cilj bliže je nego ikada do sada, izjavio je u jednom od intervjua novoizabrani predsednik Ruske Federacije Dmitrij Anatoljevič Medvedev.
„Sa jedne strane, u mnogo čemu smo se vratili tradiciji, sopstvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulturnim vrednostima, one predstavljaju naš nacionalni identitet i kao takve neodvojivi su deo civilizacije savremenog sveta", objašnjava Medvedev. „Sa druge strane, već imamo sopstvenu, veoma vrednu mada i protivrečnu, praksu života u uslovima realne demokratije – političke i ekonomske. Demokratske institucije koje su u međuvremenu stasale dokazale su svoju opravdanost bez obzira na probleme sa kojima se suočavaju", zaključuje.
Rođen je 14. septembra 1965. u tadašnjem Lenjingradu. Otac, Anatolij Afanasjevič Medvedev ceo život je posvetio nauci. Radio je kao profesor na Tehnološkom institutu Lenjingradskog univerziteta. Majka, Julija Venijaminova takođe je jedno vreme radila na institutu, ali Pedagoškom, da bi se potom posvetila radu u muzeju.
Diplomirao je 1987. na Pravnom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta Andreja Aleksandroviča Ždanova, potom se posvetio magistraturi, da bi 1990. doktorirao iz građanskog prava. Na poziv Anatolija Sopčaka, političkog mentora aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina i tadašnjeg gradonačelnika Lenjingrada (današnjeg Sankt Peterburga), počinje da radi u gradskoj skupštini.
Istovremeno, na fakultetu predaje na katedri iz građanskog prava. Prošao je više važnih administrativnih funkcija u gradskoj vladi, da bi 1999. prešao u Moskvu na mesto zamenika šefa kabineta vlade Ruske Federacije. Podsetimo, u to vreme premijer je bio Vladimir Putin.
Kada je Boris Jeljcin odlučio da se povuče i državno kormilo prepusti Putinu, Medvedev se seli na mesto prvog zamenika šefa predsedničke administracije. U novembru 2005. postaje prvi vicepremijer. Oženjen je Svetlanom, sa kojom ima sina Ilju. Hobi su mu rok muzika i fotografija.
U Savet direktora „Gasproma" ušao je 2000, da bi već u junu 2002. postao njegov najvažniji član. Oktobra 2003. dobija i funkciju šefa administracije predsednika RF koju je do tada vršio Aleksandar Vološin. Kažu da smene šefa predsedničke administracije spadaju u onu vrstu intriga koje su Kremlju i donele imidž mračne tajnovitosti. Međutim, u slučaju Medvedeva situacija je sasvim drugačija. Naime, sam Vološin je u jednoj od svojih knjiga označio Medvedeva kao naslednika, i to mnogo pre no što se to zaista dogodilo.
O njegovoj poslovnoj i rukovodećoj umešnosti najbolje kazuje sledeći podatak: kada je postao predsedavajući Saveta direktora koncerna „Gasprom" vrednost kompanije iznosila je osam milijardi dolara. Danas ovaj svetski gigant vredi 250 milijardi.
Medvedev kaže: „Rusiji je potrebna decenija stabilnosti, nešto što nismo imali tokom čitavog 20. veka. Tokom devedesetih prošli smo kroz period velikih iskušenja, napravili smo mnogo grešaka, ali državu smo sačuvali".
Pred njim je i jedan specifičan problem – kako se osloboditi etikete „surogata Putina" koju su mu olako prišili zapadni mediji. Naime, mnogo je onih koji nisu spremni da prihvate mogućnost da se budući predsednik našao u sadašnjoj situaciji stoga što, pre svega, veruje u istu Rusiju u koju veruje i Vladimir Putin, a ne samo u Putina kao lidera. Teško je reći da li ova činjenica zapadne lidere danas više raduje ili plaši.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 09/03/2008.]
