Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U predlogu "trojke" ni reči o statusu Kosmeta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. novembra – U vašingtonskim diplomatskim krugovima danas se intenzivno razgovara, kako se saznaje, o mogućnosti da trojka – SAD, Rusija i EU – postigne uspeh u pregovorima o statusu Kosmeta. Šansa za uspeh, čuje se iz kompetentnih izvora trojke, traži se u specifičnom sporazumu – koji ne bi pomenuo status te pokrajine, dok bi Beograd i Prištinu obavezivao na raznovrsnu saradnju.Takav nacrt je sačinjen, ali njegovi detalji još nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obelodanjeni. Čeka se, kaže naš izvor, zauzimanje stavova u vrhovima Vašingtona, Moskve i Brisela, pa ako se oni usaglase, trojka bi svoj predlog mogla da ponudi pregovaračima već za "nedelju-dve". Radi se, dodao je funkcioner koji je insistirao da mu se ne pominje ime, o "sporazumu neutralnom u pogledu statusa", tako da bi "obe strane mogle da ga potpišu". Njime bi se, precizirao je, predvideli obostrana prava i obaveze, ali "bez pominjanja kakav će biti status Kosova u budućnosti".
Prema toj verziji, Beograd i Priština bi "sarađivali i konsultovali se na mnogim poljima, kao što su trgovina, ekonomija, ekologija, prevencija protiv kriminala". Mogla bi, dodaje se, da se propiše obaveza Prištine da se "konsultuje sa Beogradom o pitanjima koja se tiču srpske manjine, kulturne baštine, zajedničke granice".
Kakav je krajnji cilj ovako zamišljenog aranžmana, zasad nije jasno. Zvaničnik iz "kruga trojke" u to se nije upuštao.
Primećeno je da u sinoćnom elaboriranju pristupa "kosovskom pitanju", visoki izvor nije pomenuo rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, po kojoj pokrajina, pod međunarodnom upravom, ostaje u sastavu Srbije. Izostanak takve napomene mogao bi da se tumači prethodno izraženom željom da se "ide napred ka dogovoru, bez reči o statusu" a možda i kao pojedinost koja nagoveštava zašto još nema "zelenog svetla" Moskve. Odranije je poznato da Rusija insistira da ta rezolucija ostane na snazi, u svakoj varijanti, do rešenja s kojim bi se saglasili i Beograd i Priština.
Ipak, treba podsetiti da ni u planu Martija Ahtisarija nije bilo reči o statusu, već je preporuka bivšeg izaslanika generalnog sekretara UN da Kosmetu treba dati "nezavisnost pod nadzorom" bila napisana u pismu koje je zajedno sa tim planom poslato prvom čoveku svetske organizacije.
U sinoćnom ovdašnjem nastupu, najavljivač novog predloga trojke je rekao i da su mu nade u uspešno okončanje celine statusnih pregovora "prilično ograničene". Po njemu, trojci je posle tri meseca rada jasno da "dve delegacije nikada neće staviti potpise na komad papira kojim bi se rešio status Kosova, jer su im stavovi sasvim suprotni i takvi će biti i dalje".
A ako ne uspe ni pomenuta inicijativa trojke počeće, kaže, novi "pravi izazovi za diplomatiju, zapadnu koaliciju i stabilnost Balkana", dodavši da "već znamo šta se svojevremeno dešavalo u Bosni". Ako uspeh izostane "ulazimo u period intenzivnih iskušenja, regionalnih i u širem strateškom smislu".
Odgovarajući na upućena mu pitanja, rekao je da lično smatra da "postoji rizik od nasilja, bez obzira na ishod pregovora" o Kosovu, pošto će "svakim ishodom neko biti nezadovoljan". Prethodno rekavši da je Rusija za produžavanje pregovora i po isteku mandata trojke, 10. decembra, ocenio je da "odlaganje rešenja" može "samo da oteža situaciju a ne da je olakša, da poveća a ne da smanji rizike nestabilnosti".
U obraćanju probranom auditorijumu, on je pokušao da ponudi objašnjenje za nedoumicu – koja možda nekog još obrvava – "zašto je Kosovo tako važno pitanje?" Naglasio je da značaj tog "pitanja" prevazilazi "početni problem između dveju etničkih grupa kojima se ne sviđa da žive zajedno" i da je "problem Kosova povezan s mnogim drugim izazovima, kao što su transatlantski odnosi". Postavlja se pitanje, nastavio je, "da li ćemo mi, kao transatlantska zajednica, opet da se podelimo, kao oko Iraka". U trenutku "raspada Ahtisarijevog paketa", Evropa je oko statusa Kosova "bila podeljena na dva jednaka dela", ispričao je, uz naglasak da je sada njeno "jedinstvo poraslo, pri čemu još postoje dva-tri izuzetka".
Oko Kosova se "testiraju transatlantska koherentnost i jedinstvo EU i budućnost naših odnosa s Rusijom", ukazao je. Mnogo šta je, očigledno, povezano, ali od takvog uočavanja govornik zatim odstupa. Ponovio je tezu da je "Kosovo jedinstven slučaj, koji neće uticati na druge"...
Pokušao je, zatim, i da "otkloni nesporazume" koji su se javili povodom verzija da uzor za rešenje "kosovskog pitanja" treba da bude sporazum između dve Nemačke iz 1972. godine i da "u obzir dolazi podela Kosova". Međunemački akt je pomenut, kaže, kao primer "za normalizaciju odnosa između dva entiteta, a da se ne kaže i jedna reč o njihovom ključnom problemu – nacionalnom pitanju". A što se "podele" tiče, precizirao je, ta je trojka iskazala spremnost "da prihvati svako rešenje o kome su saglasni Beograd i Priština" a da su se obe strane izjasnile da "podela ne dolazi u obzir"...
U zastupanju pristupa o regulisanoj saradnji Beograda i Prištine, bez pominjanja statusa Kosova u ovoj fazi, govornik je dao i svoje viđenje – zašto bi to moglo da odgovara obema stranama. "I kad bi postalo nezavisno, Kosovo ne bi bilo ostrvo na Pacifiku, već bi i dalje imalo granicu sa Srbijom s kojom bi bilo međuzavisno na mnogim važnim poljima", a ni "Kosovari ne bi ušli u raj na dan svoje jednostrano proklamovane nezavisnosti", pošto bi usledile "produžene teškoće" koje im nisu u interesu. Srbija, nastavlja, ima "jedan strateški cilj – da se ne promeni mapa, da zadrži Kosovo kao deo svoje teritorije", pri čemu "nije realistično očekivati da će Kosovo da se vrati pod kontrolu Srbije pošto je osam godina izvan nje" (kontrole). Beograd, dodaje, treba da se posveti oblikovanju "mehanizma – ako Kosovo postane nezavisno uskoro ili kasnije – kojim bi zaštitio prava srpske manjine na Kosovu".
Na pitanje šta misli o javnom zalaganju Amerike za nezavisnost Kosova, govornik je odgovorio da bi "da je u Atini, rekao da takav postupak nije dobar, ali da je sada u Vašingtonu"... "Nije tajna da Frenku Vizneru (američkom članu trojke) nije olakšan posao time što je njegova vlada rekla kakav joj je stav o Kosovu", prokomentarisao je.
Učesnike tribine zanimalo je i kako govornik sagledava kurs Moskve. "Rusija na konstruktivan način učestvuje u procesu trojke", izrazio se diplomatski o njenom pristupu koji se bitno razlikuje od zapadnog nastupa. Ako bi trojka uspela da ponudi sporazum oko Kosova, to bi bilo "prvi put posle dužeg vremena, da se pojavi zajednički predlog SAD i Rusije o nekom značajnom međunarodnom pitanju", rekao je i sugerisao da bi to imalo "širi strateški značaj". Ali, kako stvari stoje, nije isključio mogućnost "novih komplikacija" u odnosima među silama.
Istakao je, međutim, da trojka radi "dobro, u komplikovanim okolnostima". I da su i Beograd i Priština "vrlo ozbiljno shvatili trojka proces", što se vidi i u slanju delegacija na najvišem nivou. Sledi sastanak u Briselu 20. novembra.
Momčilo Pantelić
--------------------------------------------------------------------------
Išinger: Spremili smo predlog
Vašington – Evropski posrednik u pregovorima za status Kosova Volfgang Išinger najavio da će "trojka" Beogradu i Prištini izneti novi predlog za takozvani neutralni status, preneo je juče "Glas Amerike" na albanskom jeziku.
"Danas ne postoje nikakvi odnosi između Srbije i Kosova, jer je Kosovo pod upravom UN, dok ga Srbija smatra delom svoje teritorije. Među njima ne postoji ni pokušaj za bilo kakvu saradnju", rekao je Išinger.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić upozorio je, međutim, da pokrajina ne može imati neutralan status u odnosu na Srbiju, jer je sastavni i neotuđivi deo njene teritorije. "Veoma je važno da između Srbije i njene pokrajine Kosovo i Metohija što brže budu uspostavljene funkcionalne veze i to podrazumeva da se najpre mora jasno potvrditi da pokrajina ima status suštinske autonomije unutar Srbije", objasnio je Samardžić.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Samardžić: Srbiju ne interesuju statusno neutralna pitanja
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić rekao je juče da Srbiju ne interesuju statusno neutralna pitanja, već budući status Kosova i Metohije.
Na tribini na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Samardžić je kazao da je mandat pregovaračke "trojke" – razgovori o statusu Kosova – i da je u tom slučaju to u redu, a da je sve što se tiče statusnih pitanja za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Volfgang Išinger onim što je rekao izlazi iz svog mandata. Ne znam kako će da održi tu temu na pregovorima, ako mi budemo dovoljno tvrdoglavi i ponavljamo da to nije tema razgovora", rekao je Samardžić. Prema njegovoj oceni, Išinger bi s tim stavom mogao da dođe u istu situaciju kao kosovski Albanci koji su predložili razgovor o odnosima dve države.
Samardžić je rekao da, za sada, pregovarače očekuju dve runde razgovora, jedna u Briselu 20. novembra i druga, kako je naveo, od 26. do 28. novembra u okolini Beča.
On je ukazao da ukoliko posrednici ne odigraju svoju ulogu, neće biti približavanja stavova pregovaračkih strana i naglasio da je primetno da je među članovima pregovaračke "trojke" Išinger "jednakiji od druge dvojice, čime je simbolično dato do znanja da bi EU trebalo da ima najvažniju ulogu u rešavanju statusa Kosova".
To je dobro pod uslovom da EU želi aktivnije da pomogne proces – da na osnovu evropskih iskustava i tradicije pripremi rešenje za status Kosova, rekao je Samardžić. "Na osnovu te tradicije ne može se otcepiti Kosovo od Srbije. EU u okviru svog osnivačkog ugovora ima članove koji kažu da se zajednička spoljna i bezbednosna politika mora voditi u skladu sa Poveljom UN, Helsinškom poveljom i principom očuvanja suverenosti i teritorijalnog integriteta država", rekao je ministar za Kosovo i Metohiju.
Samardžić je podsetio da je predlog Martija Ahtisarija odbačen i da nije prošao UN, već ga prihvata samo albanska strana i još neke zemlje, što, prema njegovoj oceni, predstavlja praznu priču ukoliko se ne dođe do rešenja u toku predstojećih razgovora.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Sejdiju odbacio predlog o neutralnom rešenju
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju odbacio je juče predlog Volfganga Išingera o neutralnom rešenju za status Kosova. "Naš stav je poznat. Mi ne prihvatamo nikakvo drugo rešenje sem nezavisnosti Kosova", rekao je Sejdiju. Beta
[objavljeno: ]
