Izvor: Deutsche Welle, 23.Sep.2019, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U paklu droge sisa

Droga sisa je u svetu pozanta kao "grčki krsital met" . Ali, ta droga je opasnija od amfetamina i nanosi veće štete telu konzumenta. A problem je i tabuiziranje te teme.

Na Aristotelovoj ulici u Solunu stoji spomenik bivšem grčkom premijeru Elefteriosu Venizelosu. Smatraju ga utemeljiteljem moderne Grčke: hrišćanin, slobodan i moderan predstavnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << antičkih predaka. No, u senci njegovog spomenika nema ni traga helenističkog nacionalnog ponosa. To je mesto na kojem se okupljaju "petameni" - "odbačeni", kako ih ovde zovu: siromašni alkoholičari i ovisnici o drogi, često beskućnici.

Insajderi znaju da je to glavno mjesto za trgovinu jednom tvari nazvanom "sisa" - grčkom sintetičkom drogom sličnom kristal metu(metamfetaminu).

Metamfetamin

Nije grčki izum

Samo nekoliko desetina metara dalje nalazi se ordinacija psihijatra Kleantisa Grivasa. On je stručnjak za pitanja zavisnosti i droge, a to su stvari koje u Grčkoj rado tabuiziraju. Upravo Solun se smatra konzervativnim i zatvorenim kad se radi o osetljivim temama. I zbog toga većina tvrdi da ovde nema problema sa zloglasnom drogom sisom, da je to problem koji postoji u Atini. Grivasu je to smešno. On tvrdi da ophođenje u Grčkoj s drogom sisom ne može biti gore. Navodi da je problematično već samo ime. Grčki pojam sisa (izgovara se i "šiša") dolazi iz arapskog i znači "boca" ili "vodena lula".

"Taj naziv mi se uopšte ne sviđa. To dovodi u zabludu. Bolje je da se kaže šta je to: razređeni metamfetamin." To je prilično tačan naziv. Metamfetamin se meša sa svim i svačim: hlorom, alkoholom, akumulatorskom kiselinom. To snižava cenu: samo dva do tri evra košta jedna doza sise na ulicama Soluna.

I tvrdnju da je sisa grčki izum Grivas smatra mitom koji su stvorili mediji. "Pitanje je gde se proizvodi glavna tvar, dakle metamfetamin." A on dolazi iz inostranstva. U Grčkoj ga u tajnim radionicama samo mešaju s drugim tvarima, kaže Grivas.

Na dnu lestvice

Konzumentima je to svejedno. Njih, izgleda, ne zabrinjavaju ni fatalne posledice po njihovo zdravlje. Droga sisa deluje brzo, ali brzo i popušta njezino delovanje. Zato su zavisnici stalno u potrazi za njom u blizini Venizelosovoga spomenika ili u tamnim uličicama oko železničke stanice u četvrti Vardaris. To je četvrt koja ima malo veze sa slikom koju nacionalno ponosni Grci imaju o sebi. Tu vladaju prostitucija, droge i socijalna beda.

Zavisnici su tu deo uobičajene slike i gotovo neupadljivi. Drukčije je s konzumentima sise. Oni u vrlo kratkom vremenu jako ostare i tu se jako razlikuju od zavisnika o heroinu ili alkoholičara: ispijena lica, truli zubi, tela kao kosturi.

"Sisa je poslednji korak u karijeri jednog zavisnika o drogi", kaže Damianos Duicis. On je godinama bio zavisnik o alkoholu i drogi, a sad vodi privatnu kancelariju za pomoć ovisnicima nazvan OASIS koji se nalazi u centru Soluna. Tu ovisnici i članovi njihovih porodica mogu dobiti psihološku pomoć.

Ali, konzumenti sise se retko obraćaju ovom uredu. Većina ih se već odavno prestala boriti protiv zavisnosti. "Ljudi koji dođu do sise nisu početnici u svetu droga", kaže Douicis. Oni su često ranije konzumirali marihuanu, tablete i alkohol.

Brojni konzumenti sise već su konzumirali i heroin, ali ga više sebi nisu mogli priuštiti. "To su ljudi koji uzimaju sve što ih omamljuje. Kupuju što god im se ponudi na ulici."

Nedovoljna pomoć države

Duicis iz sopstvenog iskustva zna kakva je situacija zavisnika u Grčkoj. "Kad sam bio zavisnik u nekom trenutku sam tražio pomoć. Obilazio sam psihijatre i ustanove koje su tada postojale. Ali, tamo nisam našao rešenje." Gledalo se samo na telesnu stranu zavisnosti, ali ne i na psihološku."

Pomoć stiže samo do malog broja zavisnika, kao ovde na atinskoj ulici

Uprkos brojnim mogućnostima terapije koje su od tada razvijene u državnim ustanovama se gotovo ništa nije promenilo. Država ima monopol na lečenje zavisnosti te privatnim inicijativama kao što je OASIS ne daje gotovo nikakve mogućnosti da utiču na sistem nekim novim oblicima terapije. Političari zanimanje pokazuju samo za vreme predizborne kampanje i termina za fotografiranje, ali ne bave se problemima i ne ruše tabu, kaže Duicis.

Kleantis Grivas se s tim slaže. "Stvarno dobra pomoć se ovde ne može naći. Za razliku od Nemačke u Grčkoj nema ustanova koje se bave tom temom."

Uz to je problem birokratski mentalitet ne samo u zdravstvenom sustavu nego svuda. Kad se ovdje na određenim mestima traži pomoć, čovek je neće dobiti ni ako ona postoji. Zaposlenii u javnim ustanovama za to jednostavno nemaju volje." A zdravstveni sistem se prema ljudima koji traže pomoć zbog zavisnosti odnosi kao prema ljudima druge klase, kaže Grivas.

Besperspektivnost nakon ekonomske krize

U Grčkoj nakon krize su droge u trendu, posebno nečiste mešavine. Ekonomska kriza je tu zemlju dovela u katastrofalno stanje. Mladi ljudi sve češće završavaju kao zavisnici zbog besperspektivnosti.

Siromaštvo je čest razlok za odavanje drogama

Nezaposlenost mladih je, istina, smanjena. Ali, ni s punim radnim vremenom se često ne zarađuje dovoljno da bi čovek mogao iznajmiti stan. Zbog straha za sopstvenu egzistenciju i nesigurne sadašnjosti mnogi veruju da budućnost ne donosi ništa dobro.

Damianos Duicis to razume. On je bivši zavisnik i zna da se u suštini radi o preuzimanju odgovornosti za sebe kako bi se prebrodila bolest.

Pa ipak on želi da se sa tom temom otvorenije ophodi, posebno od strane države. "Oni koji donose odluke moraju biti načisto s time gde je stvarni problem. Ako čovek kao zavisnik sluša samo opomene ili biva ismejavan, onda tu nema rešenja. A ako se zavisniku koji ne zna meru kaže, prestani da se drogiraš, radije pij umereno alkohol, onda to pokazuje da se ne razume o čemu se tu radi."

Duicis je siguran: dokle god se stvarni problemi tabuizuju dotle će biti potražnje za tvarima kao što je sisa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Već u napadu na Poljsku 1939. i Francusku 1940. Hitlerovi generali slali su drogu vojnicima u borbi. Samo u napadu na Francusku borcima je podeljeno 35 miliona pilula Pervitina. To je bila sintetička droga metamfetamin koju su nemački vojnici zvali i „čokolada za tenkiste“ i „Geringove pilule“. Ipak, treba reći, i saveznici su slične pilule slali svojim vojnicima.

Čarobno sredstvo nemačkog Vehrmahta je u početku otkrio jedan Japanac u tečnom stanju. Hemičari berlinske fabrike Temler su ga dalje razvili i 1937. patentirali. Godinu dana kasnije, mogao je da se kupi kao sredstvo protiv umora, gladi, žeđi i straha. Danas je Pervitin poznatiji pod drugim imenom: kristal-met.

Istoričari se još uvek spore da li je i Adolf Hitler bio zavisnik od Pervitina. U ličnim dokumentima o pacijentu Hitlerovog lekara Morela veoma često je upisan znak „X“. Šta ta beleška znači, to ni danas nije jasno. Ipak, pouzdano se zna da je Hitler dobijao vrlo snažne medikamente koji bi danas bili daleko u sferi narkotičkih sredstava.

Istraživački duh nemačkih naučnika zabeležen je mnogo ranije: „Više nema kašlja zahvaljujući Heroinu!“ To je reklamna poruka koncerna Bajer za njegov novi proizvod – koji se odlično prodavao. Preparat Heroin – i da, to jeste čisti heroin – preporučivao se i za padavicu, astmu, šizofreniju i bolesti srca. Čak i za decu. Ipak, upozorava se na propratnu pojavu – zatvor (opstipacija)!

Feliksa Hofmana slave pre svega zbog otkrića Aspirina. Njegovo drugo veliko otkriće – Heroin – uspelo mu je usput, dok je eksperimentisao sa sirćetnom kiselinom. Za razliku od Aspirina, hemičar je kiselinu povezao s morfinom, osušenim sokom maka. Njegov proizvod je u stvari u Nemačkoj zabranjen tek 1971. Do 1958. mogao je da se kupi u svakoj bolje snabdevenoj apoteci.

Koncern Merk iz Darmštata je od 1862. navelike proizvodio kokain i prodavao ga kao lokalni anestetik za očne lekare. To je rezultat eksperimenata Alberta Nimana sa listovima koke iz Južne Amerike. Hemičar je izdvojio poseban alkaloid koji je nazvao kokain. Niman je umro nedugo nakon svog otkrića – doduše od plućne bolesti.

I lekar-neurolog Zigmund Frojd je lično, u ime nauke, isprobavao kokain. U svojim „Beleškama o kokainu“ Frojd taj preparat opisuje kao „bezopasan“. Osećate se, piše, „euforično, puni ste životne snage i radnog elana“. Njegovo oduševljenje popustilo je tek nakon što je od droge umro jedan njegov prijatelj. Sredstvo se u njegovo doba prepisivalo i kod glavobolje i bolova u stomaku.

Američki hemičar Aleksander Šulgin smatra se pronalazačem „droge za žurke“ ekstazi. On je u stvari nešto što su očigledno još 1912. otkrili u nemačkoj fabrici Merk. Oni su tada zatražili patent za bezbojno ulje nazvano 3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin ili ukratko MDMA. To hemijsko jedinjenje nemačka fabrika proglasila je „komercijalno beskorisnim“.

Otkrića nemačkih hemičara – svakako bez ikakve zle namere – nije nešto čime danas možemo da se hvalimo. Prema studiji UN, samo tokom 2013. u svetu je umrlo oko 190.000 ljudi od konzumiranja ilegalnih narkotika. Slaba je uteha to da droge nisu na prvom mestu: od alkohola je te godine umrlo čak 3,3 miliona ljudi.

Autor: Nikolas Martin

Nastavak na Deutsche Welle...