Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U opstanku je reč!?
Pažnja koja je na sastanku najrazvijenijih zemalja sveta posvećena industrijskom zagađenju i klimatskim promenama koje iz toga proističu, svedoči da je reč o ozbiljnoj globalnoj opasnosti. Bez želje da se stvari dramatiziju, moglo bi se čak reći da postoje ozbiljni razlozi da se o tome govori kao o pitanju opstanka.
Da je upravo tako, svedoči činjenica da je, možda prvi put u savremenoj istoriji, dobrovoljno prihvaćeno da se ograniči emitovanje štetnih gasova, a time i industrijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvodnja. Za to se nedvosmisleno zalažu Evropa, Japan i Kanada, SAD imaju rezerve, dok stav Kine i Indije još uvek nije sasvim jasan. Nije nimalo neobično što se javljaju otpori jer je smanjenje proizvodnje, a time i zarade protiv same prirode kapitalističkog sistema. Države koje to čine zaostaju, te na taj način gube utakmicu sa onima koje se brže razvijaju.
Ako je, uprkos tome, na sastanku Grupe osam, čak i kod onih koji su do sada imali rezerve, što će reći kod SAD, prihvaćena rešenost da se preduzmu hitne mere da se zaustavi emitovanje štetnih gasova na sadašnjem nivou, a potom i smanji, to bi moglo samo da znači da je između profita i opstanka data prednost opstanku. Mada se može činiti da je takvo opredeljenje i prirodno i normalno, jer čemu zarada ako nema ko da je troši, čovečanstvo se, pomenimo samo trku u naoružanju, nije uvek povodilo za razumom.
Još uvek ne opšta ali ipak početna saglasnost najrazvijenih zemalja sveta da se sa više odgovornosti pobrinu za zdravlje planete značajna je prekretnica kojom se prvi put oživotvoruju maštanja filozofa utopista da upravljanje svetom ne mora uvek počivati na sili i gramzivosti. Prekretnica je, doduše, nametnuta potrebom opstanka, ali je i kao takva dobrodošla i ohrabrujuća.
