Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ofanzivi bošnjački nacionalizam
Kada bih znao gde su begunci od Haškog suda, odmah bih ih pohapsio, kaže Milorad Dodik
BANJA LUKA – Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u intervjuu Tanjugu da bi smesta uhapsio begunce od Haškog suda kada bi znao gde se nalaze, jer, kako je, primetio, dok god su ti ljudi živi, a nisu u Hagu, Srbija i RS će imati problem. "Neopravdano je da Srbija i srpski narod u celini budu taoci jedne grupe ljudi koji su potpali pod međunarodno pravo. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu junaci, kako oni sebe žele da predstave, to su obične kukavice koje su se uvek krile iza naroda i u ime njega činile ta zlodela. Dok god oni biološki žive, a nisu u Hagu, Srbija i RS imaće problem. Ja ću vama definitivno da kažem – danas kada bih znao gde se nalaze, ja bih ih pohapsio", poručio je, između ostalog, Dodik.
Stiče se utisak da radikalizacija u bošnjačkom delu BiH inicira i radikalizaciju u Republici Srpskoj, tvrđi stav RS prema Federaciji.
– Ne čini vam se uopšte. To je odraz kontinuiteta u BiH, koji je doveo do toga da su danas u Bosni u potpunoj defanzivi srpski i hrvatski nacionalizam, a u značajnoj ekspanziji je bošnjački, odnosno, muslimanski nacionalizam. Bošnjački nacionalizam na talasu koncepcije o stradanjima Bošnjaka pokušava da izvrši pritisak na političke strukture, kako bi obezbedio rešenja u Ustavu i u institucionalnom uređenju BiH koje odgovaraju pre svega bošnjačkom narodu.
Nauštrb srpskog i hrvatskog naroda?
– Nauštrb svih drugih, favorizujući isključivo jednu politiku. Muslimansko-bošnjački političari stalnom politikom izgona RS iz sastava BiH će na kraju dovesti do procesa koji će u budućnosti sigurno karakterisati intencija da RS potraži neki svoj put. Činjenica je da RS Bosnu i Hercegovinu (u okviru Dejtona) prihvata kao zajedničku zemlju, sa dva entiteta. Što se tiče Srba i RS, to više nije sporna činjenica. Međutim, bošnjački političari uporno forsiraju priču o RS kao genocidnoj tvorevini i da ona zbog toga navodno treba da nestane. To dovodi do toga da u RS – koja je u poslednjih nekoliko meseci postala svesna svoje uloge, značaja i svojih ovlašćenja – dolazi do formiranja političke svesti koja jasno kaže: ukoliko vi ne želite RS kao sastavni deo BiH, RS ima i niz drugih alternativa.
U kolikoj meri su toga svesni predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini?
– Problem je što imamo neprihvatanje RS, ne od strane međunarodne zajednice, nego od strane BiH. To dovodi do nefunkcionisanja institucija i odlučivanja u BiH. Međunarodna zajednica mora da odustane od dosadašnjeg koncepta pritiska koji je ponekad ličio na brutalni obračun sa lokalnim političkim faktorima i da se usmeri ka poziciji razgovora i dogovora o određenim stvarima.
U tom kontekstu se ne može zaobići ni ideja referenduma koja je izazvala eruptivne reakcije u BiH?
– Referendum je vrhunski oblik demokratskog izražavanja ljudi. Kada to pomenete u BiH onda je to problem. Ostajem pri tome da RS ima pravo na referendum i ona će to pravo graditi i izgraditi u godinama koje dolaze. Niko apsolutno ne treba da ima primisli da će zbog pritisaka ili zgražavanja na pominjanje reči referendum neko odustati od toga. Većina ljudi ovde misli da RS treba da bude izvan BiH i mi političari to moramo da uvažavamo kao činjenicu.
Spočitavaju Vam dobre odnose sa Beogradom i specijalne veze sa Srbijom?
– Nama niko ne može da zabrani dobre odnose sa Srbijom. Tu postoje skrivena očekivanja bošnjačke političke elite da će vremenom Srbi "iscureti" iz RS i otići u Srbiju. To neki političari kao Sulejman Tihić, čak, i sugerišu. Ovo je zemlja koja pripada i srpskom narodu, ovde žive ljudi koji vole ovu zemlju, koji ne misle da idu i koji hoće da na njoj brane svoje interese, a u isto vreme da komuniciraju i sa Srbijom kao maticom. Srbija je matica srpskog naroda. To nema veze sa nacionalizmom. To su činjenice.
Vaša vlada je otvorila RS prema regionu, svetu, ima bolju poziciju... Zatekli ste dosta loše ekonomsko stanje u RS. Međutim, očekujete velike investicione zahvate?
– Ovde je ljudima dosta priče, jer im je jasno da od toga ne mogu da žive. Mi smo se poslednjih nekoliko meseci intenzivno bavili promenom atmosfere, i kako bismo privukli strane investitore i kako bismo domaćim investitorima, koji nisu kriminalci, koji nemaju prljav novac, omogućili da se uspešno razvijaju. Ušli smo u proces takozvane "giljotine propisa" i ukidamo sada 36 zakona i 56 uredbi koje su investitorima zagorčavale život. To će se desiti u septembru i to je značajan pomak. Treba napomenuti i da je naše zakonodavstvo jedno od najliberalnijih u regionu. U RS plaćate 10 a u ostatku Bosne 30 odsto poreza na dobit. Veliki projekti su u završetku koncipiranja. Češki Čez ulazi u Termoelektranu Gacko, to je investicija od milijardu i 440 miliona evra. Takođe, razgovaramo i o termoelektrani Ugljevik. Ali, ono što želim da potenciram jeste izgradnja hidroelektrane Buk Bijela sa Vladom Republike Srbije. Pre nekoliko dana razgovarao sam sa premijerom Koštunicom, ministrom Dinkićem i resornim ministrima oko toga. Sada treba da sednemo i da se dogovorimo oko dinamike. Hidroelektrana bi bila kapaciteta oko 440 megavata. Vrednost investicije je oko 400 miliona evra. Sa sredstvima od prodaje Rafinerije nafte u Brodu i Rafinerije ulja "Modriča" očekujemo oko tri milijarde evra ulaganja u idućoj godini. RS je konačno okrenuta pravom pitanju, a to je pitanje ekonomskog razvoja.
Tanjug
[objavljeno: 28.08.2006.]
