Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Okt.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U eksplozijama u Ankari 95 mrtvih, 246 povređenih
U dve eksplozije u Ankari danas je poginulo 95 ljudi, a 246 je povređeno, saopštila je večeras turska vlada novi bilans žrtava.To je najsmrtonosniji napad u Turskoj, gde je od 246 povređenih 48 u kritičnom stanju, navodi se u saopštenju.
Eksplozije su se desile u razmaku od nekoliko minuta, na razdaljini od oko 50 metara, ispred glavne železničke stanice, u trenutku kada se stotine ljudi okupljalo na protestu koj su oganizovali sindikati zaposlenih u javnom sektoru i druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << grupe civilnog društva.
Učesnici skupa tražili su više demokratije i okončanje sukoba s kurdskim separatistima, pripadnicima Radničke partije Kurdistana (PKK).
Niko još nije preuzeo odgovornost za napade, a policija još istražuje da li su u pitanju samoubila?ki napadi.
Turska vlada, koja je proglasila trodnevnu žalost, napade je okarakterisala kao terorističke.
Jedan od preživelih, Bulent Tekdemir, rekao je za BiBiSi (BBC) da je policija upotrebila suzavac "odmah pošto je bomba eksplodirala" i da "nije propustila vozilo Hitne pomoći da prođe".
Lokalni stanovnik rekao je da su, posle eksplozije, okupljeni u besu pokušali da napadnu policijska vozila, dok je stranka HDP napisala na Tviteru da je policija napala ljude koji su pokušali da pomognu povređenima.
Posle napada u Ankari, oko 10.000 ljudi prošlo je glavnom avenijom u centru Istanbula, u znak protesta zbog tog događaja, preneo je AFP, dodajući da je prisustvo policije bilo značajno, ali da ona nije intervenisala.
Neki učesnici protesta nosili su natpise "Država je ubica" i "Znamo ko su ubice", ponavljajući optužbe da su vlasti odgovorne za napad, što Ankara demantuje.
Protesti su održani i u drugim turskim gradovima, uključujući Izmir, Batman i Dijarbakir, objavila je agencija Dogan.
Premijer Turske Ahmet Davutoglu, rekao je da postoje jaki dokazi da su dva bombaša-samoubice izveli napad, najsmrtonosniji te vrste u Turskoj, zbog kojeg je proglašena trodnevna žalost u zemlji.
Turski premijer je naveo da se sumnja da bi za napad u Ankari mogli da budu odgovorni Islamska država, militanti iz Radničke partije Kurdistana ili zabranjene levičarske organizacije Revolucionarni narodni oslobodilački front (DHKP-C), iako niko još nije preuzeo odgovornost.
Davutoglu je naveo da će protiv onih koji su izvršili "ovaj izdajnički masakr" biti preduzet sve neophodne mere i nazvao počinioce "neprijateljima čovečanstva".
Napad u Ankari osudili su najviši svetski zvaničnici.
Ruski predsednik Vladimir Putin, uputio je saučešće predsedniku Turske Tajipu Redžepu Erdoganu i izrazio spremnost za bližu saradnju sa Turskom u borbi protiv terorizma.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je "tugu i zaprepašćenje" zbog napada u Ankari, ocenjujući da je reč o napadu na "građanska prava, demokratiju i mir".
Merkel je rekla da je uverena da turska vlada i celo tursko društvo stoji ujedinjeno u ovom trenutku i da će se "suprotstaviti teroru, odgovorom bliskosti i demokratije".
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer poručio je, u zasebnom saopštenju, da počinioci ovog napada ne smeju da uspeju u stvaranju klime straha i zastrašivanja pred izbore 1. novembra.
Saučešće Turskoj uputili su i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han i pozvali tu zemlju na jedinstvo u borbi protiv terorizma.
Oni su u saopštenju za medije naglasili da Turski narod i političke snage moraju ostati ujedinjeni protiv svih onih koji pokušavaju da dodatno destabilizuju zemlju koja se već suočava sa mnogim pretnjama.
Bela kuća je osudila je "užasni teroristički napad" u turskoj prestonici uz ocenu da "činjenica da je ovaj napad izvršen uoči planiranog marša mira ukazuje na izopačenost ljudi koji su to izvršili i kao još jedan podsetnik neophodnosti da se zemlje u regionu suoče sa bezbednosnim izazovima".
Napad su najoštrije osudili i predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope An Braser , predsednik Parlamentarne skupštine OEBS Ika Kanerva, predsedavajući OEBS-u Ivica Dačić, potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček i drugi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
