Izvor: Deutsche Welle, 05.Apr.2020, 10:24
U doba korone Romima preti humanitarna katastrofa
Od Slovačke do Srbije – milioni Roma žive u naseljima gde nema tekuće vode niti kanalizacije. U vreme pandemije oni su posebno ugrožena grupa, ali se države o njima ne staraju. Ponegde se izoluju cela naselja.
Stariji, hronično bolesni i medicinsko osoblje – oni su najugroženiji u ovoj krizi. Međutim, u javnosti se skoro i ne govori o velikoj i posebnoj ugroženoj grupi u Evropi: o milionima siromašnih Roma. Za mnoge od njih, posebno u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << uskoro bi mogla nastupiti zdravstvena i humanitarna katastrofa.
Većina živi u nehumanim uslovima gde je i obično pranje ruku izazov. Pored toga, mnogi više ne mogu da obavljaju neformalne poslove, poput sakupljanja otpada i plastike ili ulične prodaje prehrambenih artikala, kućnih potrepština ili cveća.
Nije reč samo o tome. Mnogi Romi su, pored rasprostranjenog antiromskog raspoloženja, trenutno izloženi posebnoj stigmi: zemlje poput Slovačke, Rumunije i Bugarske preduzele su dodatne mere za romska naselja pored opštih ograničenja – ona su preventivno u karantinu ili su blokirana i okružena policijskim snagama.
Romske organizacije u Evropi su zbog toga upalile alarme. Centralno veće nemačkih Sintija i Roma se pribojava da „desničarski ekstremistički i nacionalistički političari u srednjoj i jugoistočnoj Evropi koriste trenutnu krizu kako bi sprovodili rasističke pozicije i legitimisali ih kao vladine akte“, navedeno je u saopštenju ove institucije.
Poverilac za Rome Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, češki poslanik František Kopriva, takođe upozorava: „Umesto da se pokuša da se Romi kao grupa, koja je posebno ugrožena virusom, zaštiti, neki političari aktivno raspiruju antiromsko raspoloženje.“
Ugrožena naselja sa mizernom infrastrukturom
U Evropi živi između deset i dvanaest miliona Roma – oni su najveća manjina na kontinentu. Gotovo polovina evropskih Roma živi u sedam zemalja srednje Evrope i Balkana: Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Makedoniji.
Tamo su i neka od neformalnih naselja koja su na veoma lošem glasu: Lunika IX na periferiji slovačkog grada Košice, Stolipinovo u Plovdivu u Bugarskoj, Ferentari u rumunskoj prestonici Bukureštu ili Šutka u blizini makedonskog glavnog grada Skoplja.
Zajedničko tim naseljima, kao ostalim njima sličnim, je činjenica da u njima na skučenom prostoru živi veliki broj ljudi. Porodice u kojima tri ili četiri generacije žive zajedno često imaju na raspolaganju samo jednu ili dve prostorije. Osim nekoliko javnih česmi instaliranih na ulici, u takvim naseljima obično nema tekuće vode ili kanalizacije. To stvara idealne uslove za širenje zaraznih bolesti.
Romsko naselje u Zemunu
Iako su uslovi života Roma i okolnosti u siromašnim naseljima u svim srednjoevropskim i balkanskim zemljama dobro poznati, nigde ne postoje mere kako bi se sprečilo munjevito i masovno širenje korona virusa, poput uspostavljanja boljeg snabdevanja vodom.
Željko Jovanović, koji vodi romski program Fondacije za otvoreno društvo, upozorava na dalje zanemarivanje siromašnih Roma. „Do sada je većinsko društvo ignorisalo činjenicu da je nezaposlenost među Romima loša za celu ekonomiju, kao i da su napadi desničarskih ekstremista na Rome loši za demokratiju. Sada pak mora biti jasno da zdravstvena zaštita Roma ima direktne i posledice koje će se odmah odraziti na sve ostale“, rekao je Jovanović za DW.
Socijalni programi su potrebni
U Slovačkoj je nova desničarska vlada pak prepoznala problem – ali je način postupanja sporan. Premijer Igor Matovič je najavio je masovno testiranje Roma na korona-virus, najpre u 33 naselja. Najpre bi trebalo da budu testirane osobe koje su se nedavno vratile iz inostranstva. Planirano je da testove vrše vojni lekari u pratnji vojnika. Zavisno od rezultata testiranja, pojedini stanovnici bi trebalo da budu smešteni unutar državnih karantina ili bi cela naselja trebalo izolovati.
Dok su širom sveta tražene hirurške maske, toalet-papir i testenina, u SAD je u doba pandemije traženo i oružje. Mnogi se plaše da bi prodaja uskoro mogla biti zabranjena ili da policija neće raditi svoj posao. (05.04.2020)
U doba pandemije korona-virusa pomoć treba uzeti odakle god da stiže. Ipak, srpski zvaničnici u prvi plan ističu kinesku pomoć dok kao da se stide evropske. Da li je Kina novi veliki konkurent EU u Srbiji? (04.04.2020)
Korona se proširila i odjedanput je sve drugačije: vlada dobija dobre ocene, vladajuća koalicija prema anketama ima veću podršku, a desničarski AfD gubi na popularnosti. Zaraze se u Nemačkoj boji svaki drugi građanin. (03.04.2020)
Prema Matovičevim rečima, vojna akcija „nije državna demonstracija sile“, već se radi o bezbednosti samih Roma. Predstavnik Roma u slovačkoj vladi, Abel Ravaš, koji je ove sedmice smenjen, u svojoj izjavi za portal Parametar oštro je kritikovao te mere. Angažovanjem vojske se stigmatiziraju Romi, umesto da im se da osećaj je država njihov partner, rekao je Ravaš.
U Rumuniji i Bugarskoj su čak neka veća romska naselja blokirana od strane policije i žandarmerije, jer su se mnogi njihovi stanovnici proteklih dana vratili iz inostranstva i, pored toga, očito masovno kršili pravila samoizolacije.
U Țanderaju na jugoistoku Rumunije, gde žive brojni Romi, patroliraju desetine maskiranih policajaca i grad je blokiran. I u Bugarskoj su romska naselja u gradovima Nova Zagora, Kazanlak i Zliven opkoljena.
Osim takvih policijskih i vojnih mera, siromašni Romi do sada su primali posebnu državnu pomoć u samo retkim slučajevima. U Slovačkoj je za neke opštine u romskim naseljima organizovano mobilno snabdevanje pijaćom vodom. U Rumuniji je kancelarija gradonačelnika Kluža tokom prošle sedmice podelila pakete s hranom i sredstvima za higijenu za 300 porodica koje žive na periferiji grada pored deponije smeća.
U Mađarskoj, posebno na istoku zemlje, gde u nehumanim uslovima žive brojni Romi, aktivista i predsedavajući Mađarskog romskog parlamenta Aladar Horvat zatražio je poseban socijalni program za stanovnike ovih naselja.
U pismu vladi i predsedniku, on je predložio devet tačaka. „U getoiziranim područjima stanovnici nemaju ušteđevinu ni zalihe, tamo ne postoji zdravstvena nega i raste strah ljudi da neće deci imati da daju da jedu“, napisao je on. Do sada nije dobio odgovor.
Lekarima su uvek pune ruke posla, ali u vreme epidemije, sve oči su uprte samo u njih. Bilo da rade baš na odeljenjima na kojima se spašavaju životi, bilo da su prvi kojima se ljudi obraćaju zbog bilo kakvih simptoma, lekari su najviše angažovani u vanrednom stanju. Oni koji nisu u radnom odnosu, Hipokratovu zakletvu izvršavaju kao volonteri i obilaze najstarije građane.
Među vojnicima ima zaraženih virusom, a više stotina njih nalazi se u samoizolaciji. To je zato što su oni na prvoj liniji. Čuvaju granice i bolnice, a rukovode i privremenim bolnicama koje opremaju u gradovima Srbije za pacijente sa najlakšim simptomima. Noću čuvaju grad.
Nastavnici su po prvi put punu učionicu zamenili platformama na internetu.„U početku smo svi bili zbunjeni, i deca i mi. Trebalo je napraviti viber grupe, povezati učenike i nastavnike, držati kontrolu, i činilo se jako teškim. Već u drugoj nedelji je to počelo da liči na školu. Deca su prihvatila ovaj način rada i čak se može reći da im je interesantan“, kaže profesorka engleskog Danica Đorđević.
U trenutku kada su povučene brojne rezervacije za spremanje hrane, tim okupljen oko Marije Petković i radnje za ketering Gormanlook, odlučio je da svu hranu preusmeri na one koji zbog zabrane kretanja ne mogu nikuda. „Izabrali smo bake i deke koji imaju preko 70 godina, imamo ih trenutno 20, a većina njih ima čak iznad 80 godina. Pripremamo im sva tri kompletna obroka uz salatu, napitke i voće“.
Sa svojim kolicima za pijacu gradom svakodnevno prolazi Slađana Jovanović. U kolicima nosi džak, zaustavlja se kod pasa i počinje da grabi. „Svi ovi psi su navikli na ljude, a sada više nema ljudi na ulici, pocrkaće od gladi“, govori ona dok grabi iz džaka šaku po šaku hrane. Mnogi od njih su rasni i napušteni, a sada o njima brinu samo humani ljubitelji pasa kao što je Slađana.
Niška dizajnerka Nevena Kragić umesto upečatljivih odevnih komada, sada kroji maske za jug Srbije, organizacija Džedajski pokret pomaže u logistici. Pridružile su im se i brojne krojačice iz različitih gradova koje dnevno sašiju 4.000 maski, a donatori ih snabdevaju materijalima. Herojske džedajske „zaštitilice“ idu isto herojima – brojnim medicinskim radnicima, NURDORu, NORBSu, vojci i policiji.
Milan Stojanović iz Niša već dugo radi na 3D štampaču, a njegova sestra lekar ga je uputila na grupu Vizionari Srbije koja poziva sve zainteresovane da pomognu u pravljenju zaštite. Ubrzo je oformljen „3D Tim“ kako bi lakše funkcionisali. Svi rade od kuće skoro 24 dnevno. I njima su donacije od velikog značaja, jer od jednog filamenta može da se napravi 100 vizira koji se isporučuju širom Srbije.
Viziri su od koristi i onima kojima je posao da budu svakodnevno među ljudima. Prodavci, pekari i apotekari imaju jednake šanse kao i lekari i vojnici da dođu u kontakt sa ljudima koji su prenosioci korona virusa. Hrabri su svakog dana, jer u vreme vanrednog stanja, kada ništa ne izgleda normalno, građani bar jednu dnevnu rutinu mogu da nastave – da kupe svež hleb i slične namirnice.
Među ljudima su svakog dana na terenu i poštari. Opremljeni zaštitnim rukavicama i maskom svakodnevno obilaze građane uručujući im poštu. Za njih nema vanrednog stanja, oni kao i mnoge druge profesije nastavljaju hrabro sa radom.
Još jedna profesija koja ne posustaje su medijski radnici. Vanja Keser je najmlađi niški fotograf koji je zbog medijskih terena bežao sa časova u srednjoj školi. Ovo je prvo vanredno stanje u njegovoj karijeri, i to protiv nevidiljivog neprijatelja. Prethodnih se ne seća jer je bio mali. Svakog dana svojim fotografijama beleži istoriju i nema vremena za strah.
Srednjoškolci i budući vatrogasci su se prijavili za volontere da pomažu najstarijima, a u početku ih je, kaže, bilo strah. Oni svakodnevno obilaze sugrađane starije od 65 godina koji ne smeju da izlaze i kupuju im hranu, lekove i šta god im je potrebno. „Svi imamo kod kuće nekog starijeg i brinemo za njega, što ne bi pomogli i drugima“, kažu oni.
Autor: Jelena Đukić Pejić (Niš)
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
