Izvor: Politika, 14.Jan.2012, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U bombaškom napadu u Iraku više od 50 mrtvih
Analitičari strahuju od novog građanskog i etničkog rata, koji je bio na pomolu 2006. i 2007. godine.
BAGDAD – Više od 50 šiitskih hodočasnika je poginulo danas u eksploziji automobila bombe u gradu Basra na severu Iraka, u poslednjoj seriji napada tokom šiitskih praznika i nekoliko nedelja nakon povlačenja američkih snaga iz te zemlje.
Prema prethodnom bilansu, predstavnici bolnice u Basri su naveli da su primili 20 tela i 70 povređenjih osoba posle eksplozije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja se dogodila nadomak džamije kod grada Zubair, rekao je lekar Rijad Abdul-Amir, načelnik bolnice u Basri. On je sada potvrdio da je poginulo 50 i povređeno više od 100 ljudi.
Policija je potvrdila broj žrtava u napadu ali nije navela druge detalje.
Portparol guvernera Basre Ajad al-Emarah izjavio je da se ne zna da li je u pitanju samoubilački napad ili napad aktiviranjem bombe na daljinu.
Eksplozija se dogodila pošto šiiti obeležavaju komemoraciju imama Huseina, glavne šiitske figure, koji je preminuo pre 40 dana.
Napad se dogodio usred etničke i političke krize u zemlji između šiita i sunita, što je paralisalo rad vlade. Sunitska manjina vodila je vladu pod režimom Sadama Huseina, ali posle njegovog svrgavanja, šiiti su zauzeli glavna ministarska mesta.
Irak na ivici građanskog rata
Irak se suočio s dubokim sektaškim podelama i novim krvoprolićem, što potvrđuje današnje ubistvo više od 30 šiitskih hodočasnika u Basri, na jugu zemlje.
Gotovo svakodnevno podmetanje bombi i rivalstvo između dve verske frakcije - većinskih šiita i manjinskih sunita - počelo je u čim su se povukli Amerikanci, što bi moglo da dovede do još dubljih podela i građanskog rata.
Od 22. decembra u nekoliko napada širom zemlje poginulo je više od 280 ljudi, što se, u tako kratkom roku, ne pamti godinama.
U osnovi sadašnjih obračuna su duboke podele između verskih frakcija, pre svega, većinskih šiita i manjinskih sunita.
Premijer Nuri al Maliki optužio je potpredsednika Tareka al Hašemija, sunita, da stoji iza „ubistava nekoliko visokih vladinih i bezbedonosnih zvaničnika”. On je zbog toga izdao potrenicu za njegovo hapšenje.
Potpredsednik države Hašemi je to demantovao i izbegao je hapšenje tako što je pobegao na sever zemlje, gde je zasad našao utočište među tamošnjim Kurdima.
To je zaoštrilo odnose između dve glavne verske frakcije, čiji nesporozumi vuku korene još od vremena vladavine Sadama Husena. Manjinski suniti optužuju premijera Al Malikija da se već ponaša kao diktator.
Lider četiri miliona iračkih Kurda Masud Barzani, koji su se na severu zemlje izborili za autonomiju, inicirao je održavanje nacionalne konferencije na kojoj bi se rešili otvoreni problemi u zemlji.
Barzani se zalaže za „dobrovoljnu uniju Arapa i Kurda i za federalni sistem u Iraku”, prenose agencije njegovu izjavu.
„Sektaške regionalne tenzije bile bi samoubistvo za ceo region”, upozoravaju u Ankari koja s velikom zabrinutošću prati i najnoviji razvoj koji bi mogao da dovede do novih potresa na Bliskom istoku.
U nemirnom regionu ukrštaju se mnogi spoljni interesi. Teheran u Iraku podržava većinske šiite, dok suniti imaju bliske odnose sa Saudijskom Arabijom.
U Ankari se strahuje za sudbinu Turkmena, naroda bliskog Turcima, koji bi mogli da budu žrtve sektaških obračuna.
Bela kuća je u stalnim kontaktima sa vladom u Iraku, kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje.
Beta AP
objavljeno: 14.01.2012.
.jpg)
