Izvor: Studio B, 17.Apr.2014, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Ženevi dogovoren rad na smirivanju napetosti u Ukrajini
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da su se na sastanku u Ženevi, posvećenom Ukrajini, četiri strane složile da preduzmu hitne korake ka smirivanju napetosti u Ukrajini.
Lavrov je rekao da će SAD, Evropska unija (EU), Ukrajina i Rusija raditi na uspostavljanju širokog nacionalnog dijaloga (u Ukrajini)kako bi osigurali to da budu zaštićena ljudska prava. On je dodao da će biti amnestirani proruski demonstranti koji su učestvovali u pobuni protiv vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u Kijevu, pri čemu neće biti amnestirani oni za koje bude utvrđeno da su krivi za najteže zločine.
Privremeni dogovor mogao bi, za sada, da odloži ekonomske sankcije koje je Zapad pripremio za Rusiju ako pregovori u Ženevi ne bi dali rezultate, ocenjuje agencija Asošiejted Pres. Ta agencija dodaje da bi to umanjilo međunarodni pritisak i na Moskvu i na nervozne države EU koje su energetski zavisne od Rusije.
Putin: Žele da rasparčaju Rusiju po uzoru na Jugoslaviju
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da određene snage žele da rasparčaju Rusiju po uzoru na bivšu Jugoslaviju. "Pokušavaju da nas rasparčaju. Pogledajte šta su sa Jugoslavijom uradili. Iscepkali na parčiće i sada manipulišu svim čime mogu manipulisati. Tamo se već može manipulisati praktično sa svim", rekao je Putin, odgovarajući tokom "Direktne linije" na pitanje jednog stanovnika Sankt-Peterburga. "Načelno, eto to isto želi da uradi očigledno neko i sa nama", dodao je ruski predsednik.
Putin nije direktno rekao ko to konkretno želi da učini, preneo je Itar-Tas s.
"Ukoliko pogledate šta se događa, i sami ćete odgovoriti na svoje pitanje ko to radi", rekao je ruski predsednik. "Stolećima je predmet međunarodne politike zavađanje Rusije i Ukrajine, podela, cepanje u suštini jednog naroda", rekao je Putin.
Podsćajući na pozicije lidera pokreta "belih" u Rusiji, bez obzira na razlike, nisu dozvoljavali ni pomisao na podelu Ukrajine i Rusije, Putin je rekao da su oni bili "apsolutno u pravu". "Poliltika podele, cepanja i jednog i drugog naroda, na žalost se nastavlja", dodao je on, vraćajući se na aktuelnu situaciju. Prema Putinovim rečima, to pogoduje onim snagama koje se "plaše naše moći, kako je jedan od naših vladara govorio, naše ogromnosti".
Širenje NATO-a istiskuje Rusiju iz regiona Crnog mora, a raspoređivanje američkog raketnog štita u Istočnoj Evropi vodi ka trci u naoružanju, na koju je Rusija prinuđena da odgovori, poručio je Putin. Ruski predsednik je, u televizijskom obraćanju, istakao i da je na odluku o aneksiji Krima, sedišta ruske crnomorske flote, delimično uticalo širenje zapadne vojne alijanse u istočnoj Evropi. "Kad vojna infrastruktura dođe na našu granicu, prinuđeni smo da odgovorimo... Raketni sistem NATO ustvari je ofanzivni sistem o kojem SAD odbija da pregovara", konstatovao je.
Putin smatra da bi svetske sile trebalo da razrade novi međunarodni mehanizam za rešavanje problema, jer, primetio je, "u unipolarnom svetu koji vode Sjedinjene Države malo je onoga što bi obuzdalo upotrebu sile". "Kad postoji balans moći, tad postoji i želja za pregovorima", zaključio je.
Putin je, po prvi put, priznao da su ruski vojnici bili prisutni na Krimu pre i tokom održavanja referenduma o otcepljenju od Ukrajine, 16. marta. "Naš cilj je bio da obezbedimo uslove za slobodne izbore", rekao je Putin, objašnjavajući ko su bili vojnici koji su nosili uniformu bez oznaka, a koji su se pojavili na Krimu krajem februara, od kojih su mnogi potom opkolili ukrajinske vojne baze, podseća AFP. "Iza lokalnih snaga samoodbrane bili su naši vojnici. Oni su postupali ispravno, ali odlučno i profesionalno. Morali smo da zaštitimo ljude od moguće upotrebe oružja", dodao je on.
Putin je ocenio da ukrajinske vlasti "guraju zemlju u ambis". "Nadam se da će učesnici razgovora (SAD,EU, Ukrajina i Rusija) uspeti da vide ka kakvom ambisu vlasti u Kijevu idu, vukući sa sobom celu zemlju", upozorio je ruski predsednik. Kako je rekao, jedino se kroz dijalog, demokratske procedure, a ne upotrebom oružanih snaga, tenkova i aviona, može obezbediti red u zemlji.
Putin je kao "protivustavan" okarakterisao dolazak na vlast aktuelnih snaga u Kijevu, posle čega su počeli dramatično da se povećavaju nacionalistički stavovi, a stanovnici pojedinih regiona su postali zabrinuti za spostvenu bezbednost. "Umesto da pokrenu dijalog sa narodnim liderima, iz Kijeva su poslali svoje kandidate za pozicije gubernatora - a to su lokalni oligarsi. Ljudi se tamo prema njima odnose sa nepoverenjem, smatraju da su se oni nakrali i novac zaradili eksploatišući narod, a onda su ih još poslali i u ulozi rukovodilaca. A šta je vlast uradila sa liderima iz naroda - smestila ih je u zatvor".
Kako je dodao, umesto dijaloga, počele su pretnje silom, na civilno stanovništvo su pokrenuti tenkovi i avijacija. On je, međutim, naglasio da je Rusija uvek bila uz Ukrajinu i da će tako i ostati, a kako je rekao, Rusija nikada nije planirala vojne akcije na Krimu.
"Rusija nije planirala anesiju ili vojne akcije na Krimu, bila je spremna da gradi odnose polazeći iz geopolitičkih realnosti. Međutim, opasnosti za Ruse su bile konkretne i opipljive. To je podstaklo narod Krima da se zamisli o budućnosti i da se obrati Rusiji za pomoć i upravo time smo se rukovodili", rekao je on.
Za ruskog predsednika prethodnih dana stiglo je više od dva miliona pitanja. Ovo je biti 12. put da Putin preko televizije odgovara na pitanja ruskih građana. Svaki put, on je govorio sve duže i duže, a prošle godine najduže - četiri sata i 48 minuta.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
