Izvor: Kurir, 06.Okt.2011, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U TRCI ZA NOBELA ZA MIR ASANŽ, AL DŽAZIRA...
OSLO - Odluka Nobelovog komiteta za dodelu Nobelove nagrade za mir u Oslu, koja će biti saopštena sutra, pobuđuje veliko interesovanje u svetu pogotovo što je ove godine u igri rekordan broj kandidata.
Komitetu u Oslu ove godine je podnet 241 predlog, među kojima su i 53 organizacije.
U Komitetu se, po tradiciji, unapred zvanično ćuti kome će ovog puta pripasti to priznanje, ali se uveliko nagađa ko bi to mogao biti.
Najčešće se pominju aktivisti "arapskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << proleća", koje je početkom godine zahvatilo zemlje severne Afrike i Bliskog istoka.
U igri je egipatski pokret mladih "6. april", kao i aktivista iz te zemlje Vol Gonim.
Na spisku je i tuniska blogerka Lin Ben Mheni, koja je odigrala značajnu ulogu u pobuni protiv diktatorskog režima u toj afričkoj zemlji.
Na listi kandidata, kažu, visoko kotira i TV mreža Al Džazira - pogotovo što je odigrala značajnu ulogu u demokratskim promenama u tom delu sveta.
Norveški parlamentarci su predložili osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža zato što je "najveći zagovornik slobode izražavanja".
Među kandidatima su i avganistanska aktivistkinja za ljudska prava Sima Samar, kubanski disident Osvaldo Paja Sardinas, ruska organizacija za ljudska prava "Memorijal", kao i nekoliko protivnika vlasti u toj zemlji.
To su kandidati koji se najčešće pominju kao mogući dobitnici ovog priznanja, ali se i ove godine, kao i ranije, ne mogu isključiti iznenađenja. Pogotovo što u oceni doprinosa miru ne postoje egzaktni kriterijumi, pa su ponekad, kako tvrde kritičatri, u igri i "politički kriterijumi".
Pojedini dobitnici Nobelove nagrade za mir u poslednje vreme podelili su svetsku javnost. To priznanje prošle godine dobio je kineski disident Liu Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru, što je Pekingu ocenjeno kao smišljen "politički potez".
Slično se dogodilo i kada je 2008. godine to priznanje dobio bivši finski predsednik Marti Ahtisari za "doprinos miru" u pregovorima na Kosovu i u jugoistočnoj Aziji.
Velike polemike - čak i zahteve da mu se ne uruči nagrada - izavala je odluka Komiteta u Oslu da to priznanje 2009. godine dodeli Baraku Obami i to čim je ušao u Belu kuću. Ispalo je da je dobio nagradu za ono što je obećao, a ne za ono što je uradio.
Nobelova nagrada je i ranije povremeno izazivala polemike pošto je ponekad bila, kako tvrde kritičari, u službi dnevne politike.
Vijetnamski premijer Le Duk To je 1973. godine odbio da podeli nagradu sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom, spor je izazvala i podela tog priznanja između između Jasera Arafata, Jicaka Rabina i Šimona Peresa 1994. godine, koja im je dodeljena posle višegodišnjeg krvoprolića na Bliskom istoku.
