Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Rumuniji „zaratili” predsednik i premijer
Predsednik vlade Viktor Ponta odbacuje „napakovane” optužbe za korupciju i ignoriše zahtev šefa države Klausa Johanisa da podnese ostavku
Od našeg dopisnika
Bukurešt – U Rumuniji je izbio politički rat bez presedana u dvadesetpetogodišnjoj tranziciji. Članica Evropskog parlamenta Norika Nikolaj nazvala je ono što se ovih dana ovde dešava „političkom gerilom”. Sve je na ivici noža. Ali, najneobičnije je to što tim dešavanjima upravlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šef države Klaus Johanis.
Ispada da je ovaj rumunski Nemac sve sračunao, onako po nemački, i zbivanja tempirao do tančina.
Sve je počelo njegovim više puta ponovljenim izjavama da mu ne odgovara sadašnja parlamentarna većina sa kojom „ne može da sarađuje”. Ne odgovara mu ni vlada – koju treba smeniti. U martu je opoziciona Nacional-liberalna stranka, čiji je lider do izbora za predsednika prošlog decembra on bio, pokušala da raznim vrbovanjima skrpi novu parlamentarnu većinu. Dizala je veliku buku, ali joj onda nije pošlo za rukom da se domogne vlasti.
Predsednik Johanis i oni koji idu uz njega promenili su taktiku i sredstva preko kojih bi srušili s vlasti premijera Viktora Pontu.
Sredinom prošle nedelje jedan tužilac Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije (DNA) pozvao je običnim telefonom, a ne nekim zvaničnim dokumentom, premijera da se „javi” u tužilaštvo, gde mu je najpre oduzeo telefon, a zatim saopštio da je pokrenuta istraga protiv njega zbog osnovane sumnje da je, iz jednog poteza, umešan u falsifikovanja, pranje novca, sukob interesa i utaju poreza. Zvuči baš ozbiljno.
O tome je ubrzo izdato zvanično saopštenje DNA, koje je predsednik Johanis odmah oberučke prihvatio. Sazvao je hitnu konferenciju za štampu koja je trajala celih 28 sekundi. Na njoj je saopštio javnosti da je s obzirom na pokrenutu krivičnu istragu protiv premijera Ponte njegova pozicija šefa vlade postala neodrživa i da neodložno treba da podnese ostavku.
Ispalo je da je dovoljno da neki tamo tužilac pokrene neko krivično istraživanje, sa istinskim razlozima ili bez njih, i da se za tren sruši vlada u jednoj zemlji članici EU.
Predsednik i premijer su se sastali u četiri oka. Sevnule su varnice. Premijer je bio krajnje naoštren. Naglasio je da je poštovanje ustavnih principa od ključnog značaja za celo rumunsko društvo i da ne može da prihvati da jedan tužilac „može da bude iznad parlamenta i vlade. Kada bi tako bilo, onda bi to bila diktatura”. „Meni je parlament dao mandat i samo on može da mi ga oduzme”, bio je kategoričan Ponta.
Premijer je sazvao svoje koalicione partnere. Oni su potvrdili da će ga i dalje podržavati u parlamentu. Sve je bilo ubrzano. Parlament (poslanički dom) sastaje se danas (9. juna) kako bi odlučio da li da dozvoli da DNA počne krivično gonjenje (čak i hapšenje) premijera, ili da spreči tako nešto.
Kroz nekoliko dana na plenarnom zasedanju dva doma parlamenta biće stavljen na glasanje zahtev opozicije da se Pontinoj vladi izglasa nepoverenje.
Ovaj zahtev je jedan deo političke satnice koju je razradila opozicija koja ide uz predsednika Johanisa. Ta satnica još predviđa organizovanje uličnih demonstracija, totalno bojkotovanje premijerovih akcija i bučnu medijsku kampanju.
Drugim rečima krenuo je rat nerava koji je za tren oka izazvao tešku političku nestabilnost u zemlji.
Malorečivi predsednik Johanis je u 28 sekundi svog „izlaganja” na konferenciji za novinare, kada je zatražio premijerovu ostavku, rekao i to da uopšte ne želi političku krizu, koja bi u ovim mutnim regionalnim uslovima bila krajnje pogubna. Ovu predsednikovu tvrdnju je odmah „taksirao” bard rumunskog novinarstva Jon Kristoju, koji je izjavio da je svojim brzopoteznim zahtevom za obaranje vlade „na osnovi smešnih optužbi” sam izazvao krajnje duboku krizu u zemlji.
Da je premijer Ponta odavno proglašen za specijalnu metu DNA govori i činjenica da je u „predradnji” bio uhapšen njegov zet okrivljen za korupciju, da su na saslušavanja bile pozivane njegova sestra i majka, kao i tast.
Rezultat je to da se Rumunija ponovo podelila. Na one koji tvrde da se radi o pokušaju državnog udara na gerilski način i na one koji neće da trpe da ih više vodi „kriminalni” premijer. Ovi poslednji su najavili izlazak na ulice i masovne proteste sve dok „Ponta ne ode”. Prvi im odgovaraju da i oni mogu da osvoje ulice. I šta će onda biti...
Politički analitičari, pa i diplomatski krugovi, pokušavaju da odgonetnu šta se krije iza cele ove rumunske krize, ko tu vuče konce. Poslanik iz vladajuće Socijaldemokratske stranke Madalin Vojku, koji je poznat po tome što nema dlaka na jeziku, izjavio je na TV kanalu Antena-3 da sve zavisi od onoga šta kažu „veliki svitac” (SAD) i „mali svitac” (Nemačka) koji uopšte nisu ravnodušni prema Rumuniji. Vlada mišljenje da je „veliki svitac” bliži Ponti, koji čini sve da mu se uvuče pod kožu, a da Nemci navijaju za rumunskog Nemca.
Možda to nije baš tako, ali ljudi su skloni šemama. To je mnogo jednostavnije.
Milan Petrović
