Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Feb.2015, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Jalti otkriven spomenik Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu
Spomenik liderima triju velikih sila antihitlerovske koalicije - Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu, izrađen prema čuvenoj fotografiji sa sastanka u Jalti februara 1945, otkriven je danas povodom 70. godišnjice te konferencije na kojoj je odlučena budućnost Evrope za narednih pola veka.
Bornzani spomenik težak deset tona, dugačak šest metara i visok tri metra, otkriven je kod Palate Livadija u Jalti na Krimu gde je od 4. do 11. februara 1945. održana konferencija koja je okupila >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << buduće pobednike Drugog svetskog rata. Otkriven je uz intoniranje ruske himne.
Predsednik ruske Dume, donjeg doma parlamenta, Sergej Nariškin prisustvovao je ceremoniji priređenoj u vreme kada su odnosi Rusije i Zapada na najnižem nivou zbog oružanog sukoba proruskih pobunjenika i ukrajinske vojske.
"Tokom konferencije u Jalti vođe velikih sila izrazile su želju da razgovaraju i pokazale spretnost u vođenju dijaloga", rekao je Nariškin.
"Da li je političkim vođama 21. veka takođe potrebno da dođe do svetske katastrofe, da bi se setili vrednosti pregovora i mogućnosti koje pruža diplomatija" upitao je on, aludirajući na ukrajinsku krizu.
Tokom konferencije u Jalti sovjetski lider Josif Visarionovič Džugašvili - Staljin, američki predsednik Franklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil odlučili su o sudbini Evrope i uspostavljanju "zona uicaja" za narednih 50 godina.
Statua Staljina visoka je 3,30 metara i za deset centimetara viša od statua Ruzvelta i Čerčila, mada su u stvarnosti američki i britanski lideri bili viši od Staljina.
Otkrivanje spomenika osudili su krimski Tatari, koji su 1944. deportovani po naredbi Staljina, pod optužbom da su sarađivali s nacistima.
Spomenik koji je pre deset godina napravio ruski skulptor Zurab Cereteli, trebalo je da bude oktriven 2005. na Krimu na obali Crnog mora povodom 60-ogodišnjice Konferencije u Jalti, ali lokalne vlasti tada su odustale od toga zbog brojnih protesta, posebno tatarskog stanovništva.
Tatari s Krima kojima je dozvoljeno da se vrate posle "Perestrojke" postali su ukrajnski građani posle nezavisnosti Ukrajine 1991. godine, i takođe su se u martu prošle godine protivili pripajanju krimskog poluostrva Rusiji i bojkotovali su referendum o odvajanju.
