Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hag za petsto maraka
„Politika” ekskluzivno objavljuje izvode iz knjige bivše haške tužiteljke. – Đinđić u martu 2001. predložio akcioni plan za dobrovoljnu predaju optuženika. – Od sledeće nedelje najintrigantniji delovi knjige „Lov” u feljtonu „Politike”
Premijer Đinđić pozvao me je nekoliko dana kasnije (posle prvog zvaničnog sastanka u Beogradu u januaru 2001. godine, prim. „Politike”) i zatražio tajni sastanak. Predložila sam da se vidimo 3. marta u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Luganu, pred vikend.
U četvrtak po podne Đinđić i njegova žena Ružica sleću u Lugano. Sastajem se s njima na aerodromu i predlažem Ružici da se prošeta po gradu i iskoristi rasprodaju u prodavnicama.
Kad je ona otišla, Đinđić i ja krećemo ka kancelariji načelnika kantonalne policije. Energičan i poletan, on nije došao u Lugano da gubi vreme. Pričamo dva i po sata, na nemačkom, o Srbiji i njenim teškoćama. Đinđić kaže da Milošević i dalje upravlja Socijalističkom partijom Srbije i da pokušava da politički preživi kao šef opozicije. On shvata da Milošević mora da bude neutralizovan i objašnjava da mu je neophodna pomoć Sjedinjenih Država, koje su zaustavile ekonomsku pomoć namenjenu Srbiji. Uslov za tu pomoć je saradnja sa sudom, ali Koštunica usporava saradnju, kaže Đinđić, a novi zakon o saradnji sa tribunalom možda neće biti usvojen pre roka koji je postavio Vašington.
Đinđić traži načine da se suprotstavi Koštuničinoj taktici odugovlačenja i da do kraja marta postigne nešto što bi pokazalo njegovu rešenost, i rešenost Srbije, da sarađuje sa Haškim tribunalom.
Dobila sam informaciju o pokušajima Koštunice i njegovog okruženja, a naročito šefa kabineta Ljiljane Nedeljković, da ga obore. Đinđić je potvrdio da je bio nadziran. I da su telefoni bili pod kontrolom.
On kaže da je Koštunica napravio pakt s Miloševićem veče pre nego što je otišao s vlasti, ali ne zna kakav je sadržaj tog dogovora.
Kad ga pitam zašto je pristao da podrži kandidaturu Koštunice za predsednika Jugoslavije, odgovara da nije mogao drugačije, čak i ako je to značilo pakt sa đavolom. U tom trenutku, Đinđić me iznenađuje. On predlaže akcioni plan, čija bi strategija počela usvajanjem zakona kojim bi Vladi Srbije bilo dozvoljeno da optuženima ponudi podstrek za dobrovoljnu predaju, a to Koštunica neće moći da blokira. Đinđić mi kaže da je njegova vlada već napravila dogovor s jednim od optuženih, Blagojem Simićem, koji je bio tražen zbog etničkog čišćenja u Bosanskom Šamcu. (Na kraju, sud će ga osuditi na petnaest godina zatvora.) Srpska vlada pristala je da Simićevoj porodici plaća petsto nemačkih maraka mesečno u zamenu za njegovu predaju. (Simić se predao policiji i u Hag otputovao 12. marta 2001. godine. Kaznu služi u britanskom zatvoru, prim „Politike”.) (...)
Đinđić kaže da pokušava da ubedi ostale begunce da se predaju, ali je malo njih spremno da to uradi. On se nada da će sud objaviti tajne optužnice kako bi se hapšenja olakšala (...) Upotreba takvih optužnica samo omogućava kritičarima suda u Srbiji da seju paranoju i da kažu da je svaki Srbin koji je učestvovao u ratu osumnjičen.
I tako Đinđić govori o predstojećem hapšenju Slobodana Miloševića. Postavljen je novi glavni tužilac čiji je zadatak da istraži velike zloupotrebe Miloševićevog režima. Sam Milošević biće ispitivan nekoliko dana u vezi sa korupcijom, zloupotrebom ovlašćenja, izbornom prevarom i pokušajem ubistva Vuka Draškovića (...). „Sve zavisi od dokaza koje možemo da prikupimo do 15. marta, kada ćemo zatražiti hapšenje”, objašnjava Đinđić. „Biće uhapšen i zbog drugih zločina koji su vama zanimljivi, ali biće teško da ga dugo držimo u pritvoru. Milošević će biti izručen Hagu, čak i ako to bude moralo da se uradi silom.”
Đinđić takođe govori o Ratku Mladiću, koji i dalje živi u Srbiji i dobija platu od jugoslovenske vojske. Đinđić potvrđuje da je u ovom trenutku to nemoguće zaustaviti, jer on ima zaštitu vojske. (...) Hapšenje Mladića moglo bi da se izvede na granici Srbije i Bosne, a zatim bi on mogao da bude izručen NATO-u. Đinđić potpuno razume šta mora da uradi i njemu ne moram da po stoti put ponavljam ono što sam govorila mesecima. On preuzima odgovornost za budućnost Srbije. Zna da nije praktično suditi Miloševiću u Beogradu, gde je pravosudni sistem pun sudija koje su za Miloševića.
S. R.
-----------------------------------------------------------
Na zahtev Beograda, Švajcarska zabranila promociju Karline knjige
Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske zabranilo je u nedelju u Milanu promociju knjige „Lov" bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karla del Ponte.
Ministarstvo spoljnih poslova švajcarske vlade u ponedeljak je objavilo, kako prenosi italijanska nacionalna agencija Ansa, da knjiga Karle del Ponte, aktuelnog ambasadora Švajcarske u Argentini, „sadrži tvrdnje koje jedan predstavnik švajcarske vlade ne sme da iznosi". Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Bernu Žan-Filip Žanera izjavio je tim povodom da „promocija knjige nije kompatibilna s funkcijom gospođe Del Ponte kao ambasadora Švajcarske".
Nekoliko nedelja ranije, u poslednjem trenutku je otkazana i promocija knjige Karle del Ponte u Rimu, ali tada nije bilo zvaničnog objašnjenja.
Predsednik Nacionalne kancelarije za saradnju sa Tribunalom ministar Rasim Ljajić rekao je za „Politiku" da je posle pisma upućenog generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu sa zahtevom da se odloži objavljivanje knjige dobio poruku razumevanja i usmenu instrukciju da zahtev treba uputiti švajcarskoj vladi, pošto je Del Ponteova njen službenik. Takav zahtev je potom i upućen vladi u Bernu.
U knjizi je bivša tužiteljka iznela niz operativnih podataka u vezisa akcijama koje je Srbija preduzimala u lociranju i hapšenju haških optuženika. Protest državnog vrha u Beogradu naročito je izazvan objavljivanjem čak i imena potencijalnih jataka optuženih.
B. M.
[objavljeno: 09/04/2008]
