Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jul.2019, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održana tradicionalna vojna parada u Parizu povodom Dana Bastilje
Francuski predsednik Emanuel Makron danas je u prisustvu više evropskih vođa pratio paradu povodom francuskog nacionalnog praznika Dana pada Bastilje, koja je ove godine u znaku evropske odbrambene saradnje.
Zastave deset zemalja Evropske inicijative za intervenciju, osnovane pre godinu dana na Makronovo insistiranje s ciljem razvoja zajedničke strateške odbrane, predvodile su vojnu paradu koja se tradicionalno održava duž avenije Jelisejskih polja u Parizu. To su, pored Francuske, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Holandija, Estonija, Španija, Portugal i Finska.
U paradi je učestvovalo preko 4.000 vojnika, 196 vozila, 69 aviona i 39 helikoptera, kao i 237 konja. Velika atrakcija bio je leteći čovek na "flajbordu", pronalasku bivšeg francuskog šampiona u džet-skiju Frenkija Zapate.
Makron, kome je ovo treća parada od izbora 2017. godine, danas je otvorio proslavu prolazeći Jelisejskim poljima u komandnom vozilu pre nego što je obavio smotru trupa zajedno sa šefom generalštaba francuske vojske.
U Parizu je i dalje napeto posle višemesečnih protesta Žutih prsluka protiv Makronove politike. Nekoliko grupa iz pokreta Žutih prsluka uspelo je da se pomeša sa okupljenim gledaocima i da zviždi francuskom predsedniku.
Makron se posle smotre na predsedničkoj tribini na trgu Konkord pridružio drugim evropskim zvaničnicima među kojima je bila i nemačka kancelarka Angela Merkel. Na predsedničkoj tribini bila je i cela francuska vlada.
Za paradu 2019. okrenutu ka Evropi, Francuska je pozvala desetak evropskih zemalja partnera da učestvuju u vojnoj paradi.
"Uz vas su ove godine prisutni brojni vojnici evropskih vojski. To će biti dobar simbol evropske odbrane koju gradimo. To je prioritet mog mandata", rekao je Makron u govoru pred vojnicima.
Makron je rekao da zajedničko delovanje ne znači da se odustaje od nacionalnih suvereniteta, niti da se oni smanjuju, ne znači ni da se odustaje od Atlantske alijanse, već da se radi na razvoju zajedničkih programa opreme i kolektivnih kapaciteta.
Pored nemačke kancelarke, među 11 evropskih zvanica francuskog predsednika su i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Makron im priređuje ručak u Jelisejskoj palati posle parade.
Britansku premijerku Terezu Mej u ostavci predstavlja vicepremijer Dejvid Lidington.
Leteći čovek iznad Pariza na paradi povodom nacionalnog praznika
Svetski šampion džet-skija Francuz Frenki Zapata preleteo je danas na svom "flajbordu" (Flyboard) nekoliko desetina metara izad Jelisejskih polja u Parizu tokom tradicionalne parade povodom francuskog nacionalnog praznika Dana pada Bastilje, 14. jula.
On je na flajbordu, u futurističkom spektaklu, lebdeo uspravno sa puškom u ruci.
Lebdeća platforma, koji je njegov lični pronalazak, pokreće se pomoću pet reaktora koji izbacuju vazduh.
Ranije danas francuska ministarka odbrane Florans Parli rekla je za radio Frans Enter (France Inter) da će ova platforma moći da se isproba za različite upotrebe, na primer kao leteća logistička platforma ili platforma za vojnički napad.
Prvi je na svojoj lebdećoj platformi poleteo prvak Evrope i sveta u džet-skiju 40-godišnji Zapata iz Marseja.
Njegova leteća mašina radi na kerozin i ima pet mini turboreaktora koji joj omogućuju da lebdi, ili da leti brzinom do 190 kilometara na čas, a let može da traje oko deset minuta.
Francuski predsednik Emanuel Makron ugostio je više evropskih lidera, među kojima će biti nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Devet učesnika, uz Francusku, Evropske inicijative za intervenciju, osnovane pre godinu dana na Makronovo insistiranje s ciljem razvoja "zajedničke strateške kulture, biće predstavljene na paradi - Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Holandija, Estonija, Španija, Portugal i Finska.
Pad Bastilje, 14. jula 1789. predstavlja simbol kraja apsolutističke monarhije i jedinstva nacije. Posle toga je 26. avgusta 1789. godine usvojena Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima. Tom deklaracijom su kasnije utemeljene francuske nacionalne vrednosti - sloboda, jednakost i bratstvo (liberte, egalite, fraternite).
.jpg)
