Izvor: BKTV News, 23.Okt.2012, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Americi počeli da ”čipuju” decu
„U teksaškom San Antoniju, od kraja avgusta, svaki đak nosi čip koji može da se locira u svakom trenutku“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Školski okrug Nortsajd investirao je oko 260.000 dolara u projekat koji ne samo što raskrinkava đake koji beže sa nastave ili kasne na nju, već treba da pomogne školama da povrate javna sredstva koja se dodeljuju na osnovu svakodnevnog prebrojavanja učenika.
U San Antoniju se nadaju da će pomoću čip-kartica tako uspeti da dobiju >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << dva miliona dolara.
U pitanju su RFID-čipovi koje mogu da očitavaju specijalni aparati montirani u školama, ali i prenosivi prijemnici-čitači. Tako je lako ustanoviti ko se – i gde tačno – nalazi na području škole.
Pomislite samo na to koliko to može da bude važno ako se desi neka nezgoda, piše u pismu koje je jedna škola poslala roditeljima 3000 đaka kako bi predstavila projekat „đačkog lokatora“. Osim toga, u pismu se skreće pažnja i na poboljšanje bezbednosti koje omogućava novi tehnološki projekat u okviru kojeg su u učionice, školska dvorišta i školske autobuse instalirane digitalne kamere. Roditelji treba da se osećaju prijatno zbog toga što njihova deca mogu da budu locirana u svakom trenutku.“
Znak antihrista
„Sve pod kontrolom? – Gotovo sve. Neki smatraju da totalni nadzor kakav se već sprovodi nad đacima škola u Teksasu, Merilendu, i Ilinoisu nije ni neophodan, ni poželjan. Aktivistkinja Ketrin Albreht je još 1999. osnovala Inicijativu protiv RFID-čipova, smatra da je reč o teškom ugrožavanju ne samo privatne sfere dece, već i njihove bezbednosti i njihovog zdravlja. Ti čipovi permanentno šalju signale koji prolaze kroz odeću i zodove, i nemoguće ih je isključiti.
Svako ko se malo bolje razume u tehniku može da prati te signale i van školskih prostora. Osim toga, posledice radio-signala po zdravlje nisu dovoljno istražene, kaže Albrehtova, koja je već organizovala demonstracije ispred škola sa RFID-nadzorom.
Neki đaci su odbili da nose čipove, a ima i zabrinutih i ogorčenih roditelja koji opominju da zločinci mogu da prate kretanje njihove dece. No, onih koji protestuju ipak – nema mnogo.
Na zaštitu privatne sfere se u San Antoniju ne polaže mnogo. Ali se vodi računa o verskim osećanjima. Zato je otac jedne učenice zabranio svojoj kćerki da nosi čip jer taj predmet identifikuje njegovu kćerku što je u suprotnosti sa Otkrovenjem Jovanovim gde se upozorava da treba izbegavati brojeve kojima antihrist označava ljude.“
Onaj ko očitava, ne radi ilegalno
„Naravno, čoveku se digne kosa na glavi od pomisli da mora da poteže i takve argumente. Ali, stručnjaci priznaju da nema pravnog okvira koji bi regulisao upotrebu RFID-čipova. Ne postoji zakon koji ograničava ili sankcioniše sakupljanje ili vrednovanje takvih podataka, kaže Fred Kejt, profesor prava na Univerzitetu u Indijani. On dodaje da je u američkom pravnom sistemu zaštita podataka ograničena na oblasti zdravstva i finansija, te da – za razliku od Evrope – u Americi ne postoji opšte pravo na privatnu sferu.
Profesor objašnjava da je to posledica važećih društvenih normi – dokle god nema primetnijeg ogorčenja javnosti, neće biti ni političkog povoda za delanje. Mnoge robne kuće opremaju svoje proizvode RFID-čipovima da bi mogle da delotvornije napune police. Američka vlada još od 2008. nudi posebnu putnu ispravu za putovanja u Meksiko, Kanadu, Bermudska i Karipska ostrva, koja je takođe opremljena RFID-čipom – ona omogućava brže regulisanje putnih formalnosti. S druge strane, svako ko nabavi multifrekventni prijemnik može da se kreće gradom i očitava podatke memorisane na RFID-čipovima. To nije ilegalno.“
Izvor/foto: DEUTSCHE WELLE
Tweet
