Izvor: Politika, 08.Jan.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2015. godinu BiH ušla siromašna i bez vlasti na svim nivoima
Od našeg dopisnika
Sarajevo – U 2015. godinu Bosna i Hercegovina ušla je kao najsiromašnija zemlja u regionu, polovina njenih građana živi na granici siromaštva, a svaki peti preživljava sa oko 1,5 evra dnevno. Prosečna plata u toj zemlji iznosi oko 400 evra, a mesečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu košta duplo više.
Deo negativne statistike u BiH je i više od pola miliona nezaposlenih (najveća stopa nezaposlenosti u regionu), te preglomazan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komplikovan i trom administrativni aparat (na nivou BiH deluje više od 70 institucija u kojima je zaposleno oko 22.000 ljudi) koji „proguta” najveći deo budžetskih sredstava.
Ekonomski analitičari i bankari procenjuju da je „prošla godina bila najteža za ekonomiju i građane BiH od rata do danas” i da političari u toj zemlji, koji primaju plate i do deset puta veće od prosečne, u mandatnom periodu od 2010. do 2014. godine „nisu uradili ništa značajno za svoje građane, uključujući i ispunjavanje međunarodnih obaveza”, zbog čega BiH tapka na evropskom putu.
Na listi stabilnosti država na svetu, koju je objavio američki Fond za mir, BiH je najlošija u regionu, što je samo jedan u nizu drugih razloga zbog kojih tu zemlju „u širokom luku” iz godine u godinu zaobilaze strani investitori.
„Pad stranih investicija u BiH, u proseku, dvostruko je veći od bilo koje zemlje iz okruženja, a taj pad rezultat je neuspešne ekonomske politike, jer se ne popravlja poslovno okruženje”, kaže ekonomski analitičar Duljko Hasić.
U prvih šest meseci prošle godine evidentirano je 189 miliona evra stranih investicija u BiH, a najznačajnije su bile iz Rusije, Austrije, Luksemburga i Hrvatske.
Direktor Agencije za promociju stranih investicija BiH (FIPA) Jelica Grujić očekuje da će se u 2015. godini povećati strana ulaganja koja bi, kako procenjuje, mogla dostići iznos od oko 470 miliona evra.
„Po iznosima najznačajniji projekat u prošloj a i u ovoj godini jeste Termoelektrana „Stanari”, ali sigurno je da će se i sprovođenje dugih velikih infrastrukturnih i energetskih projekata odraziti na ulaganja u druge sektore”, navela je Grujićeva.
I u nevladinoj organizaciji Centri civilnih inicijativa (ČI) smatraju da su političari, koji svakodnevno trpe kritike zbog nepotizma, korupcije i loše privatizacije, kao „pokretača” socijalnog nezadovoljstva i masovnih protesta obespravljenih radnika, glavni krivci što građani BiH žive u siromaštvu i bez izgleda da će im biti bolje. Mnogi od tih političara su na vlasti već 20 godina.
U ČI tvrde da vlasti u BiH u proteklom četvorogodišnjem mandatu, ako se porede sa zemljama u regiji, skoro da nisu ništa uradile, što pokazuje i broj usvojenih zakona u Parlamentarnoj skupštini BiH.
„Za mandatni period od 2010. do 2014. godine parlament BiH usvojio je svega 85 zakona, što je deset puta manje od Hrvatskog sabora, ili šest puta manje od broja zakona usvojenih u parlamentu Srbije”, navode iz ČI-ja, uz konstataciju da je „ovo najgori rezultat u proteklih 15 godina”.
Konsultant ČI-ja Ivica Čavar ocenio je za Radio Slobodna Evropa da su se „poslanici, kao od građana izabrani predstavnici vlasti, pretvorili u ponižavajući servis stranačkih lidera koji misle i odlučuju umesto njih”.
U 2015. godinu BiH je ušla i bez nove vlasti na svim nivoima. Za razliku od Republike Srpske, u kojoj je i pre zakonskog roka formirana i izvršna i zakonodavna vlast, usvojen čak i budžet za ovu godinu, na nivou BiH i u Federaciji BiH sve je još uvek na čekanju i sa neizvesnim ishodom.
Bolje upućeni u pregovore iza scene kažu da koalicioni partneri na nivou BiH (SDA, Demokratska fronta, HDZ BiH i Savez za promene iz RS) još vode „kadrovski boj za fotelje” i da im to ne ide baš najbolje. Neki su mišljenja da će se ta koalicija pre raspasti nego što će se dogovoriti oko raspodele pozicija
Nezadovoljstvo zbog sporosti formiranja vlasti u polovini BiH, to jest u federalnim kantonima, čime se otežava formiranje Vlade FBiH i Saveta ministara BiH, iskazao je i lider HDZ-a BiH Dragan Čović, navodeći kako je „očigledno da se koalicija na nivou BiH lagano pretvara u čisto matematičku koaliciju koja služi samo za raspodelu pozicija”.
Lider HDZ-a procenjuje da će buduća vladajuća koalicija na nivou BiH „teško opstati u naredne četiri godine”, ali se i plaši da će BiH „dobiti izvršnu vlast koja će vrlo brzo zapeti oko ključnih životnih stvari”. Komentarišući Čovićevu izjavu, potpredsednik SDA Bakir Izetbegović rekao je da ga ta izjava nije obradovala. „Biće verovatno još sličnih izjava rok teku pregovori, ali ćemo se, ipak, na kraju naći na sredini.”
Ustavni rok za konstituisanje federalnog Doma naroda, što je preduslov da bi se mogli izabrati čelnici Federacije koji imenuju mandatara za sastav vlade u tom entitetu, istekao je još prvog decembra prošle godine. Predsedništvo BiH nije još potvrdilo imenovanje Denisa Zvizdića za mandatara Saveta ministara BiH koga je za tu funkciju predložila SDA. U toj stranci očekuju da će se to dogoditi do kraja prve sedmice ovog meseca, kako bi Predstavnički dom parlamenta BiH mogao na sednici zakazanoj za 15. januar i potvrditi Zvizdićevo imenovanje.
Delegat SNSD-a u Domu naroda parlamenta BiH Dušanka Majkić ocenila je da situacija u vezi sa formiranjem vlasti na nivou BiH nije optimistična i da je očigledno da će ta agonija potrajati.
„Na nivou BiH sve je isto kao posle 2010. godine, opozicija je ostala ista, samo Zlatka Lagumdžije (lider SDP) nema tu”, izjavila je Majkićeva i dodala da je očigledno da je lider HDZ-a Dragan Čović, „posle loših iskustava koje je imao do sada, stao na kočnicu i rekao – više vam ne verujem, ispunićete sve redom, pa ćemo mi ispuniti ono do čega je vama najviše stalo”.
D. Stanišić
objavljeno: 08.01.2015.
.jpg)
